Bez odstupnice
Klasifikacija prema dometu kod oružja za preživljavanje ipak se razlikuje od uobičajenih vojnih kriterijuma. Tako se kao veliki domet posmatra udaljenost od 200 ili više metara, što je i normalno jer za razliku od snajperskih misija, nema potrebe za preciznim pogotkom na 600 ili više metara. Srednja udaljenost je između 50 i 200 metara. Blizak domet je prostor između 10 i 50 metara, neposredna blizina do 10 metara i “lična zona” na dohat vaših ekstremiteta. Pa šta bi bio optimalan izbor za svaku od ovih kategorija?
Za početak, moramo biti svesni da udaljenost nije konstanta, nepromenljiva vrednost jer i strelac i meta mogu da se kreću. Ali, šta ako nemate takvu mogućnost? Situacija u kojoj ste povređeni, nalazite se na mestu koje fizički ne možete da napustite (napr. ostrvce usred nabujale reke ili ste potražili zaklon u pećini koja je dom medvedu), automobil vam je zaglavljen u snežnim smetovima ili vas je neka stihija jednostavno zatekla u kući sa porodicom… Pretnja može biti bilo šta, od divljih zivotinja koje traže hranu, agresivnih pasa lutalica do napada pojedinca ili grupe kriminalaca a okolnosti su takve da odstupnica jednostavno ne postoji. Kakav izbor imamo?
Velika daljina je za oružje koje se koristi na velikoj daljini neophodni uslovi su dovoljna količina energije i prihvatljiva preciznost. Većina lovačkih karabina sa municijom srednje snage ispunjava ove uslove. Repetirke ili poluautomati kalibra .308 Win, 30-06, 8×57 ili 7,62x54R nude veliki izbor različitih vrsta zrna visoke efikasnosti a konstrukcija oružja je često bazirana na dokazanim vojnim modelima iz prošlosti. Naravno, sasvim upotrebljivi su i kalibri poput 243, 7×64, 6,5×55 ili legendarnog 7×57 ali smo prvo pomenuli one najzastupljenije na našem području. Robustno i pouzdano oružje biće još efikasnije sa odgovarajućim nišanom. Podrazumeva se da postoji klasičan, mehanički nišan ali on je u kod ove kategorije oružja uglavnom rezervna opcija za slučaj nužde.
Zaboravite na skupe, glomazne i teške optike promenljivog uvećanja kroz koje možete proceniti da li su vepar ili jelen “u zlatu”. Daleko primereniji izbor je optički nišan sa fiksnim uvećanjem od 4 ili 6 puta i objektivom prečnika 32-42 mm. Konstrukcija bez pokretnih delova za promenu uvećanja garantuje veću čvrstinu i otpornost na grubo rukovanje a i zaptivajući elementi su izdržljiviji. Dimenzije i masa ovakvih nišana su manji a cena im je pristupačnija (naročito kod polovnih, dobro očuvanih primeraka). Optičke karakteristike dopuštaju korišćenje i u uslovima koji su daleko od idealnih. Ako budete u situaciji da brzo podignete oružje i nanišanite, nećete razmišljati o tome na kom je uvećanju ostala optika nakom zadnjeg korišćenja. Relativno skromno uvećanje daje široko vidno polje što je u situacijama koje ovde pominjemo bitnije od uočavanja detalja na cilju jer uz malo vežbe vaša meta ostaje u vidnom polju nakon opaljenja i ne morate da je tražite kao kada se koriste nišani sa velikim uvećanjem. Pritom, nije vam potrebna ekstremna preciznost pa su i primerci sa debelim lovačkim končanicama više nego upotrebljivi. Uostalom, do kraja XX veka većina evropskih armija koristila je optike upravo ovakvih (ili čak i skromnijih) karakteristika za svoje snajperske puške, a trenutno se sličnim nišanima opremaju laki puškomitraljezi. To dovoljno govori o upotrebljivosti ovakvog rešenja.
Kod dalekometnog oružja za preživljavanje nema razloga birati kalibre ekstremne snage i dometa poput 300 WM ili 338 Lapua, barem u ovom delu sveta. Pomenuti kalibri nastali su za savim drugačiju namenu, municija i oružja koja ih koriste uglavnom su teža i glomaznija od onoga što želimo (što znači da ćete na raspolaganju imati manju količinu za istu težinu) a i cena im je značajno veća. Sa druge strane, nisu retki zagovornici modernih pušaka nastalih od vojnih modela u kalibrima 5,56×45, 7,62×39 ili 5,45×39 mm koji tvrde da je nihovo oružje efikasno na daljinama većim od 2-300 metara. Izbor je narano na vama i ukoliko bez problema pogađate vitalne zone na tim daljinama sve je OK. Ipak, pomenuto oružje radije svrstavamo u sledeću kategoriju.
Srednja daljina kod manje distance spušta zahteve u pogledu energijje i dometa, pa se željeni rezultati na cilju mogu postići i municijom nižeg impulsa. Iako postoje brojni modeli repetirki u kalibrima 222, 223, 220 Swift, 22-250, 7,62×39 i sličnim, optimalno rešenje su poluautomatske puške. Oružje tog tipa lako se koristi u situaciji kada se ukaže potreba za angažovanjem više meta za što kraće vreme. U nedostatku boljeg rešenja, posao će obaviti i lever-action puške (za njih uobičajen kalibar 30-30 Winchester potpuno zadovoljava tražene kriterijume).
Srećom, kod nas postoji veliki broj poluautomata 7,62×39 na bazi konstrukcije Simonova (popularna PAP M-59-66) po vrlo pristupačnim cenama. Pritom, dobar deo ovog oružja vlasnici su modifikovali zamenom kundaka i uklanjajući preklopni bajonet, tromlonski nišan i nastavak pa je oružje olakšano i spretnije za upotrebu. Na tržištu postoji veliki broj proizvođača sintetičkih kundaka i montaža sa picatinny šinama pa se “stara cura” može našminkati kao vama odgovara. Ista situacija je i sa dobro poznatom verzijom Kalašnjikova u Zastavinoj izvedbi M-70 koja se na stranom i domaćem tržištu nudi u više verzija i u kalibrima 7,62×39 ili 223 Rem. Pri eventualnoj nadogradnji treba se odupreti želji da se oružje opremi gomilom “korisnih” sitnica koje se upotrebljavaju u vosci ili na sportskim poligonima. Sačuvajte jednostavnost i malu masu svog oružja jer neuporedivo više ćete ga nositi nego što će biti prilike da ga koristite. Eventualno postavljanje refleksnog nišana unaprediće brzinu gađanja uz minimalne troškove i zanemarivu težinu. Obzirom da nećete voditi pešadijsku borbu protiv neprijateljskog odeljenja u napadu, nabavka par okvira manjeg kapaciteta je dobra ideja. Uz manju masu, oružje će biti i spretnije za korišćenje a svako ko je sa AK gađao iz ležećeg položaja zna koliko dugačak okvir može da zasmeta.
Bliska daljina u defanzivnoj situaciji znači da protivnika treba što brže zaustaviti a ukoliko je reč o pribavljanju hrane poželjno je osigurati se da pogođena divljač ne “odnese pogodak” daleko i ostavi vas bez ulova. Dakle, osnovni zahtev vrti se oko famoznog (i nikada do kraja razjašnjenog) “zaustavnog efekta” koji u suštini predstavlja potencijal određenog sistema oružje/metak da nanese ozbiljnu štetu na cilju.
Mada su mišljenja o najboljem rešenju podeljena, svi se slažu da će sačmarica završiti ovakav posao sa vrlo visokom verovatnoćom. Ogroman izbor najrazličitijih punjenja, proverena konstrukcija od klasične dvocevke preko pouzdane “pumparice” pa do savremenih poluautomata, jednostavno rukovanje i pristupačna cena sačmaru kao izbor stavljaju u sam vrh oružja za preživljavanje. Zato ćemo je zasebno obraditi.
Tokom predhodne decenije, jedno široko prisutno službeno oružje – automat za pištoljski metak diskretno je našlo put do civilne populacije. Sportske discipline kao što je “3 gun match” i naročito PCC (Pistol Calibre Carbine) popularisali su lagan i jednostavan poluautomat duge cevi koji koristi pištoljski metak u nekom od popularnih službenih kalibara. Osim sportskih poligona, ovo oružje je sjajno sredstvo za kućnu odbranu, odstrel štetočina pa čak i lov na sitnije životinje (tamo gde to zakon dopušta). Dodatna pogodnost je to što većina modela koristi istu municiju i okvir za neki od sveprisutnih pištolja (Glock, Zbrojovka itd…). Kundak, duža nišanska linija, nešto veća energija iz duže cevi uz manji trzaj znače lakše korišćenje i veći efikasan domet čak i za korisnika-početnika a to su samo neke od prednosti u odnosu na klasično ručno vatreno oružje.
Neposredna daljina obično predstavlja neželjen razvoj događaja jer je malo verovatno da ćete u prirodi svom plenu prićI tako blizu. Oružje izbora za takvu situaciju je snažan pištolj ili revolver po mogućstvu većeg kapaciteta. Jer, ukoliko niste dobro uveban operativac morate računati na efekat stresa koji dovodi do promašaja. Izbor oružja je ogroman a na vama je da uvežbate osnovne tehnike brzog potezanja i obavezno prepunjavanje i otklanjanje zastoja. Ovakvo oružje bi trebalo opremiti uočljivim nišanima a ukoliko je reč o oružju koje stoji u kući montiranje taktičke svetiljke takođe može biti dobro rešenje. U slučaju noćnog incidenta, vi možete da se krećete poznatim prostorom i u potpunom mraku sve dok ne uočite konkretnu opasnost. Tada iskoristite svetiljku da identifikujete cilj i eventualno ga odvratite od napada jer i čovek i životinja zastanu kada ih u potpunom mraku iznenada osvetlite.
Lična zona je poslednja linija odbrane gde ste u neposrednom dodiru sa onim što vas ugrožava. Vatreno oružje pruža vam najbolje izglede ali iskoristite bilo šta upotrebljivo. Nož, palica, suzavac, kamen… Poželjno je da u toj situaciji imate kompaktno oružje koje možete koristiti jednom rukom. Kapacitet nije presudan jer je pogodak skoro zagarantovan. Daleko važnije je izabrati adekvatan kalibar I vrstu municije. Odličan izbor su kratkocevni revolveri u .38 Spl sa mekim, masivnim zrnom koje se lako deformiše. Takođe, sjajan izbor je kompaktan pištolj u 9×17 ili 9 mm Para sa Hollow Point municijom. Ključno je da na cilju bude predato što više energije. U ovakvoj situaciji obično se nađu žrtve silovatelja ili razbojništva, neretko taksisti i putnici u polupraznom vozu ili autobusu na noćnim linijama ali i prolaznici kroz parkove i druga mesta gde postoje čopori pasa lutalica Tada i više od oružja vredi dobra procena opasnosti i planiranje reakcije (bekstvo, traženje skloništa ili pomoći, način suprotstavljanja…).
Ponekad je dovoljno psima baciti komad odeće oko koga će zastati dag a onjuše i ispitaju, a napadaču dati novčanik ili komad nakita koji traži. Jer, bilo šta što ima cenu u novcu nije vredno ničijeg života. Ali, ako je svaka druga opcija isključena i nemate odstupnicu u sukob uđite pod vašim uslovima – opremljeni i mentalno pripremljeni. To je najsigurniji način da preživite.
D. Šaponjić
