Dah starih vremena
Krajem 19. i početkom 20. veka, talas italijanskih iseljenika, „zapljusnuo“ je Brazil. Tako i mladi siromašni Italijan Amadeo Rosi stiže 1889. u ogromnu neistraženu brazilsku oblast Rio Grand do Sul. Izgledala mu je istovremeno, kao oličenje i raja i pakla. U toj najraskošnijoj džungli na zemlji, nedostajalo je svega: alkohola, oružja, municije, poljoprivredne mehanizacije… Vispreni Amadeo 1922. teško stečenu ušteđevinu, ulaže u sopstvenu firmu „Amadeo Rossi & Cia“, koja se prvenstveno bavila proizvodnjom municije. Kako je u to vreme u Brazilu municija bila vrlo tražena roba, posao je išao odlično i 1937, u Sao Leopoldu, Amadeo Rosi gradi tada najmoderniju fabriku oružja i municije. Sve je bilo elektrifikovano i super produktivno. Proizvodila su se kratkocevna i dugocevna oružja, glatkih i ožlebljenih cevi, jednocevne i dvocevne sačmarice, čak i „kratež“ verzije – sa kratkim cevima i pištoljskim rukohvatom, revolveri, MK puške, ali i solidne „rosi vinčesterke“ sa plužnim – lever ekšn mehanizmom. Uopšte ne čudi opredeljenje „Rosijevih“ stručnjaka za proizvodnju lever ekšn pušaka. Ta lagana, kratka višemetna oružja, već vek i po opstaju u najrazličitijim sredinama. Pored izvornih „Winchestera“ i „Browninga“, proizvode ih mnoge fabrike širom sveta…
U SAD je 1866, na bazi repetirke Henri, fabrika „Winchester“ proizvela Winchester Mod. 1866 kalibra .44. Ova puška repetirala se povlačenjem omčaste poluge, smeštene u sklopu štitnika obarača. Slabašni metak .44 ivičnog paljenja, bio je vrlo kratak, tako da je u cevasti magacin, smešten ispod cevi, stajalo čak 17 komada. Za ono vreme, nezamisliv vatreni potencijal. Već 1873, pojavljuje se poboljšani model „vinčesterke“, koja je koristila metak sa klasičnom kapislom i centralnim paljenjem. Barutno punjenje bilo je jače, tako da je ovo mnogo „ozbiljnija“ puška.
Winchester 1873, posedovao je slavni „zapadnjak“ Bufalo Bil (Vilijem Kodi). U jednom bliskom susretu sa medvedom, Bufalo Bil ga je prvim metkom ranio. Ali, ranjena i razjarena životinja, jurnula je na njega, tako da je tek jedanaestim metkom opasnost otkllonjena i medved „umiren“. Taj istiniti događaj, potvrđuje autentično Kodijevo pismo fabrici „Winchester“, u kome se slavni lovac zahvaljuje na izradi izvrsnog oružja, koje mu je spasilo život. Pismo se kao relikvija, čuva u „Winchester“ muzeju. Da ocena kvaliteta puške M1873, nije bilo Kodijevo preterivanje, govori i podatak da je fabrika „Winchester“ proizvela i prodala 700.000 komada puške M1873! Posle ovog modela sledio je M1876, koji je bio još snažniji, njime je lovio strastveni lovac i rančer, Teodor Ruzvelt, kasniji predsednik SAD.
E, sada se u priču uključuje najveći „oružarski“ genije: Džon Mouzis Brauning. On uviđa da kolenasti zatvarač tadašnjih „vinčesterki“, nema dovoljnu čvrstinu za jače metke i uvodi dvostruki klin za blokadu zatvarača. Ovaj snažni zatvarač primenjen je na kratkoj, kompaktnoj pušci Winchester M1892 ili kraće M92. Duža verzija M92 je današnji M94, najčešće u kalibru .30-30, ali i u desetak drugih kalibara. Osavremenjeni i ojačani Brauningov model Winchestera M92, za svoj osnovni model uzela je brazilska fabrika italijanskog doseljenika.
„Rossi“ svoju pušku radi u svim revolverskim .38 Spl, .357 Magnum, .44 Spl, .44 Rem. Magnum i .45 Colt kalibrima i puščanom .30-30 i .444 Marlin. Povod za ovaj tekst je izvanredni „Rosijev“ potez, da svoju „vinčesterku“ Puma 92 u kalibru .45 Colt, prekroji na ekstremno snažni revolverski metak .454 Casull. Izvanredna ideja! A, evo i zašto: imate jednu pušku koja istovremeno koristi dva, po snazi strahovito različita metka. Za obično „pucketanje“: i „običan“ lov, u Pumu 92 stavite 10+1 (nije greška) teških, sporih .45 Colt revolverskih metaka. Nisu preterano skupi, a pogotovu kada bude dozvoljen (ili gde je dozvoljen), hend louding (ručno punjenje municije). Puška duga 970 mm mase 2,8 kg, sa ovom municijom pri opaljenju ni ne trza puno, tako da je pucanje pravo zadovoljstvo.
Ali, metak .45 Colt ispaljen iz „rosija“, čija je cev duga 508 mm, daje samo 853 džula početne kinetičke energije. A to je „malo nedovoljno“ za neki jači lovački posao. Jednostavno, svog ‘rosija“ prepunite skupom i kod nas još, na žalost retkom municijom .454 Casull i imate zrno od 300 grs (19,4 g) i energiju od 3516 džula. Pa, vi ste iz blizine, u rangu sa puščanim kalibrima 8x57JS, .308 Win. i .30-06. A u tubularnom magacinu imate 9 .454 metaka, i jedan u cevi…
Prvo što nam posle ovih brojčanih podataka pada na pamet je lov na divlje svinje u šumi i čestarima. Teško da će divlji vepar odneti, iz blizine ispaljeno 300-grejnsko .454 Casull zrno. Na ovoj pušci, nema mesta za smeštaj optike, jer čaure ne izleću bočno. Ali, kod šumskog lova, klasični optički nišan više smeta, nego što koristi.
Kao i na izvornim „vinčesterkama“, i na brazilskoj pušci sve je solidno, starovremensko čelik-drvo. Nema plastike, grafitnih i staklenih vlakana. Ceo mehanički sklop je od glatkog, fino obrađenog, bruniranog, ugljeničnog čelika. Kundak je od tvrdog brazilskog drveta, obrađenog nauljivanjem, bez laka za drvo. Potkov kundaka je kvalitetan gumeni amortizer, koji je neophodan zbog snažnog Casull metka. Nišani su kao na svim „vinčesterkama“ otvoreni: mušica u lastinom repu, pravougaonog poprečnog preseka i zadnji, podesiv po visini, za „U“ zarezom.
Udarač je spoljašnji, sa velikom, popreko nareckanom površinom, namenjenom ručnom napinjanju. Poluga kočnice neposredno je ispred udarača i ima dva položaja: „F“ crveno – vatra i „S“ zeleno – ukočeno. Pri repetiranju omčastom polugom, zatvarač izlazi direktno unazad, napinje udarač, i u povratku uvodi metak iz tubularnog magacina u cev.
Punjenje puške obavlja se kroz bočna vratanca, a tu je moguće i dopunjavanje posle svakog ispaljenog metka. Međutim, tubularni magacin puške Rossi 92, može se puniti i prazniti odvrtanjem prednjeg čepa, pri čemu se posle vađenja opruženog elementa ukazuje otvor, u koji tačno staju meci .454 Casull. Ovaj način pražnjenja jednostavniji je, jer ne angažujemo ceo mehanizam puške.
„Rossi“ je ovo oružje proizveo sasvim solidno. Nije tu baš sve vrhunsko, ali je zadovoljavajuće. Ni okidanje nije sportsko-takmičarsko, ali ko želi više, neka angažuje „custom“ puškara za doradu. Ova vrlo upotrebljiva puška, u Italiji košta 771 evro, i po nama, vredna je tog novca.
Da je kojim slučajem Bufalo Bil imao u rukama Rossi Puma 92, u kalibru .454 Casull, verovatno mu za medveda ne bi bilo potrebno 11 metaka.
V. MITROVIĆ