Nesmuk noževi
Ovi noževi su praktično neka vrsta evolucije onoga što je u 18. i 19. veku u Engleskoj i Americi bilo poznato kao mesarski nož (butcher knife). Pomenuti tip noža je bio vrlo popularan među trgovcima koji su trgovali sa severnoameričkim Indijancima jer su bili jeftini za nabavku i odlični za obradu ulovljene divljači. Obično su nabavljani iz Engleske, od kompanija poput Vilsona ili Šefilda. Generalno, ovaj tip noža je vrlo jednostavnog dizajna. Sečivo je obično bilo debelo oko 4 mm i dugo oko 17 centimetara. Prema vrhu se postepeno širilo, dok je sam vrh noža izveden sa malo izraženijim stomakom i prema nazad blago povijenim zadnjim delom. Drške kod pomenutih noževa su bile obične drvene pločice koje su bile pričvršćene sa čivijama. Čisto radi napomene, pomenute čivije nisu bile masivne poput onih koje danas srećemo, već znatno tanje. Ipak, bile su brojnije, obično ih je bilo pet a nekada i više. Drške su obično samo malo obrađivane na ivicama radi udobnijeg hvata, te su vrlo često imale osmougaoni profil. U zavisnosti od toga ko ih je i za koga ih je nabavljao, noževi su imali puni ili puni skriveni tang, a često bi sečivo bilo usađeno u dršku sa svega 2/3 dužine. Ovaj poslednji tip je bio najjeftiniji i masovno je korišćen u razmeni sa Indijancima za krzna, kožu, zlato ili dragocenu hranu. Kapitalizam u svom najčistijem obliku…
Otprilike u periodu druge decenije 18. veka, ovaj tip noža postaje nešto širi i kraći, te je najverovatnije legendarni Džordž Vašington Sirs, poznatiji po svom spisateljskom imenu Nesmuk, inspirisan tim noževima osmislio sopstveni tip noža o kojem će ovde biti reči. Nesmuk je svojom sitnom građom više ličio na osmoškolca koji je pobegao sa časova matematike pa skita po šumi, nego li na iskusnog prirodnjaka, što je u stvari bio. Svestan svojih fizičkih ograničenja, ali i da je za duži boravak u prirodi potreban odgovarajući pribor i alat, Nesmuk je dugo razmišljao o odgovarajućem reznom alatu. U njegovom slučaju to je bio komplet koji se sastojao od male dvogube sekire, nešto većeg preklopnog noža sa dva sečiva i fiksnog noža „tankog sečiva, zgodnog za deranje, sečenje mesa ili da služi pri jelu“ kako ga je sam opisao u jednom od svojih literarnih radova. Kao prvo, sekirica je služila za grube radove u drvetu. Pod tim podrazumevamo sečenje grana, oštrenje kočića, pripremu ogrevnog drveta i slično. Za finije radove u drvetu, poput rezbarenja, izrade kašika i sličnih predmeta, Nesmuk je koristio pomenuti preklopni nož, što je uobičajena praksa tog vremena. Ipak, ono što nas najviše zanima je njegov nož. Na žalost, ne postoji sačuvan njegov lični primerak, kao ni tačne mere. Ono što mi danas poznajemo pod tim imenom su varijacije nastale pomoću opisa i slike, objavljenih u njegovoj knjizi „Woodcraft and camping“.
Nesmuk nije voleo noževe koji su uglavnom bili u prodaji tih dana. Smatrao ih je predebelim i glomaznim, sa zastrašujućim izgledom, ali od vrlo male koristi za lovce. Na osnovu slike i njegovog opisa, njegova preporuka bi bila nož srednjih dimenzija, sa tankim sečivom kojem je naglasak dan na laganom sečenju povlačenjem. Dužina sečiva je oko 13 cm, a celog noža oko 23 cm.
Na osnovu vremena nastanka, slobodno je reći da je u pitanju sečivo od ugljičnog čelika, što je od značaja kod održavanja oštrine u terenskim uslovima upotrebe. Zbog prirode same slike, tačnije crteža noža, nemoguće je reći kako je sečivo obrušeno. Verovatno je zbog toga danas moguće videti različite interpretacije, od skandija i ravnog brušenja, pa do kratkog i punog koveksa, ili čak vrlo plitkog konkavnog brušenja.
Na osnovu slike možemo da zaključimo da je nož imao dršku od roga jelena. Ovo je bitna stvar, jer je tekstura krune roga vrlo hrapava, te omogućava vrlo čvrst hvat. Sa obzirom da nož nema štitnik za prste, ovo je dobrodošla osobina, iako ponavljamo, da je prvenstveno namenjen sečenju povlačenjem. Takođe, može se zaključiti da nož ima rep uglavljen u dršku, verovatno do njenog kraja. Ali očigledno je da je ovo samo pretpostavka.
Posmatrajući sliku lako se uočava „grba“ na zadnjem delu sečiva, pri samom vrhu. Ova grba je vrlo smišljen deo noža i pruža nekoliko prednosti. Na prvom mestu, sam vrh je znatno mehanički otporniji. Istina, ukoliko koristite dodatni preklopni nož i sekiricu, ovo i nije preterano važno. Sa druge strane, tako širok vrh omogućava i vrlo tanak rez, što je već nešto drugo. Dalje, sigurno nećemo preterati kada kažemo da je pomenuta grba mogla da posluži i kao zamena za kašiku u pojedinim situacijama. Mnogi od nas su se znali na terenu poslužiti nožem za ovu namenu. Naravno, izbegavajte ovakve mačo fore koliko je moguće, te koristite kašiku. Verujte nam, mnogo je praktičnije. A i bezbednije… U slučaju da morate da odradite neki posebno fini rez, grba vam pruža mogućnost udobnijeg i sigurnijeg hvata. I na kraju, ono najbitnije i zbog čega je u stvari napravljena, omogućava lako „otvaranje“ ulovljene životinje. Naime, zahvaljujući njoj, vrh noža neće skliznuti prema utrobi, već će seći samo kožu, kao kada otvarate rajferšlus. Na taj način se sprečava zagađivanje mesa divljači, što je i te kako važno.
Na osnovu napisanog, lako je zaključiti da su Nesmuk noževi specijalizovani dio kompleta. To ne znači da su neupotrebljivi i za ostale potrebe. Savremene verzije ovog noža su prilično česte kod savremenih buškraftera i lovaca. I ono glavno, svi su vrlo zadovoljni sa istim. Doduše, često su iste samo dimenzije i konture noža. Rog jelena je uglavnom zamenjen mikartom ili nekim egzotičnim drvetom, koriste se svi mogući tipovi brušenja, sečiva su postala deblja… Istina, ovo nije opšte pravilo, iako je vidljivo prilično odstupanje od osnovnog koncepta. Ovakvi noževi su postali univerzalniji, odnosno postali su zgodniji i za obradu drveta. Tako je sa ovim noževima moguće izvoditi i tehnike poput batoninga…
N. Trifunović
