Oprema za prvu pomoć

Oni malo iskusniji, a mogli bi dodati i odgovorniji, ipak vode računa da pored neophodnih sitnica za svoj posao ili hobi ponesu i neku vrstu prve medicinske pomoći. Da se razumemo, to ne moraju biti sanitetske torbe i torbice natrpane sa gomilom lekova ili medicinskih instrumenata za koje, ne da ne znate kako se koriste, već nemate pojma ni čemu služe. Ne, sasvim je dovoljno da ponesete nekoliko sitnica u džepovima koje neće stvarati opterećenje niti zauzimati mnogo prostor a biće dovoljno efikasne prilikom pružanja prve pomoći.
Sigurno je da su sitne posekotine najčešće od svih povreda. Generalno nisu opasne, te je za njih dovoljan i odgovarajući flaster. Ukoliko ga ne posedujemo, možemo iskoristiti komadić gaze, kaliko zavoja, toalet papira i slično, da zaustavimo krvarenje. Ukoliko još upotrebimo i komadić lepljive trake, poput izolir ili armirane, onda imamo i nešto bolju i dugotrajniju fiksaciju ove naše improvizacije. Kao odlična pomoć u ovakvim situacijama se pokazao i super lepak u tubicama. Dovoljno je na očišćenu posekotinu, iz koje je stalo krvarenje, naneti tanak sloj super lepka i pustiti da se osuši. Naprosto nećete verovati koliko je ovo zgodno rešenje.

Pošto govorimo o odlasku u lov ili na strelište, nije zgorega sa sobom poneti jedan ili dva komada prvog zavoja. Oni koji su služili vojsku, sigurno se sećaju da su zadužili jedan komad čuvenog „zavoja prvog individualnog, tip JNA“ na samom početku. Na bluzama je svojevremeno postojao džepić sa unutrašnje strane koji je služio za smeštanje i nošenje istog. Sam prvi zavoj je vrlo dobro osmišljen i urađen. Sa vanjske strane se nalazi jednostavna platnena vrećica. Osim što čuva unutrašnjost, služi i kao neka vrsta mini komprese. Unutar platnene vrećice se nalazi hermetički zatvorena gumirana vrećica koja ima dvostruku ulogu. Na prvom mestu, čuva zavoj sterilnim. Takođe, u slučaju pogotka u pluća, služi za takozvano „zavarivanje“ rane. Unutar gumirane vrećice je smešten pamučni zavoj određenih dimenzija. Na njega su postavljena dva hidrofilna jastučića. Prvi jastučić je fiksan i predviđen je da se postavi na mesto ustrela. Drugi je klizni i postavlja se na mesto prostrela ili se postavlja na onaj prvi, ukoliko je u pitanju isključivo ustrelna rana. Za pričvršćivanje slobodnog kraja, tu je sigurnosna igla. Iako im je davnih dana istekao rok trajanja, i dalje predstavljaju dobro rešenje.

Autor ovih redova je imao priliku da svojevremeno doživi „bliski susret“ sa puščanim zrnom. To iskustvo i profesionalna usmerenost su ga navele da se malo više zainteresuje oko nekih stvari vezanih za balističke i blast povrede, odnosno one koje nastaju usled dejstva eksplozije. Na jednom takvom kursu, vrlo iskusan lekar, načelnik saniteta je održao kratko predavanje. Tada je istakao da je glavno stvar kod ranjavanja da se ne dozvoli ranjenom da iskrvari. „Ukoliko je potrebno da zaustavite krvarenje, gurnite prst u ranu. Ukoliko je rana veća, gurnite šaku. Ukoliko je rana jos veća, gurnite kamen ili grumen zemlje, ali zaustavite krvarenje po svaku cenu! Za dalje lečenje postoje antibiotici, ali onome ko iskrvari do smrti, njemu ne možemo pomoći.“ Ove reči navodimo zbog toga da ne pomislite kako su prvi zavoji, kojima je istekao rok trajanja, potpuno neupotrebljivi i neprikladni u slučaju nesreće sa vatrenim oružjem. U pitanju je stvar koja je više pravne nego medicinske prirode, pošto ni zrno koje vas rani (pu, pu, pu, daleko bilo) neće biti sterilno. Ipak, ističemo da je daleko bolje ako se trudite da sve ostane sterilno, koliko god je to moguće.
Naredna stvar koju preporučujemo da imate je Esmarhova podveska. Danas se na tržištu može naći čitav niz odlično izvedenih rešenja. Nekada su korišćene gumene podveske, dok su sada sve više u upotrebi neki drugi materijali. Bilo kako bilo, njena uloga je da spreči iskrvarenje povređenog i to tako što se vrši podvezivanje uda koji krvari. Naravno, potrebno ju je postaviti tako da dođe do blokiranja krvotoka blizu mesta povrede. Problem je što upotreba Esmarha nije posao za svakoga i u svakoj prilici, odnosno da se moraju razumeti neke osnove prve pomoći. U protivnom je moguće napraviti daleko veću štetu nego korist. Inače, da se ne bi bacali u nepotreban trošak, treba da znate da se efikasna podveska može lako improvizovati od kaiša za pantalone, trougle marame, pojasa za vezivanje iz automobila i nekih drugih predmeta, ali nipošto se ne sme koristiti žica ili recimo, parakord (padobranski konopac).
Sledeća stvar koja dobro dođe je pomenuta trougla marama. Osim što se može koristiti kao modno-praktični detalj, da kupi znoj sa čela ili da štiti vrat kod hladnog vremena, takođe može da odlično posluži i kod saniranja povreda glave, kao Esmarh ili kao neka vrsta komprese. A da ne spominjemo njenu ulogu prilikom imobilizacije povređenih udova, za šta je uglavnom i predviđena njena upotreba.
Obični kaliko zavoji i pamučna gaza zauzimaju vrlo malo mesta a vrlo su korisni. Osim za uobičajenu namenu, mogu se koristiti i za čišćenje oružja na terenu. Ali pazite, ako to već činite, gledajte da zanovite zalihe jer se nikada ne zna kada će vam trebati za svoju primarnu ulogu.

Ima još stvarčica koje zauzimaju vrlo malo mesta a mogu se pokazati kao vrlo korisni na terenu. Jedna od njih je i pinceta. Na mora to biti medicinska ili neka haj tek pinceta koja se može naručiti iz specijalizovanih prodavnica. Ona najobičnija, kojom vaša lepša polovina čupa obrve (da bi bila lepa za vas!) je sasvim dovoljna da izvuče krpelja ili trn koji se zabio u petu ili šaku. Čak i ona minijaturna pinceta koja se nalazi u švajcarskim vojničkim nožićima može da posluži u nevolji.
Naravno, u pojedinim situacijama je mudro poneti i neke od tableta poput analgetika (recimo zbog iznenadne zubobolje), antihistaminika (u slučaju preosetljivosti na ujed pčele) ili nešto za zaustavljanje proliva. Jasno je da je nemoguće u jednom opštem tekstu pokriti sve eventualnosti, tako da je ovo više stvar lične procene.
Kao što vidite, većina stvari se može improvizovati ili joj se dati višestruka namena i to vrlo uspešno. Mnogo je važnije da ste u kriznim situacijama hladnokrvni i ne gubite prisebnost, kao i da razumete neke osnovne stvari oko pružanja prve pomoći, nego da nosite gomilu sanitetskog materijala za kojim realno nikada nećete imati potrebe.
Istražujući, nas su posebno zanimali proizvodi kompanije RevMedX iz Oregona. Zanimljivo je da je za razvoj ovog sredstva kompanija imala svesrdnu pomoć bivšeg medicinara iz američkih specijalnih snaga.
Uostalom, sam US SOCOM (združena k-da koja objedinjuje sve američke spec. snage) je finansirao razvoj novog sredstva sa 5 miliona $. Zato i ne čudi podatak da je stvarna testiranja prvo doživeo u Afganistanu od strane specijalaca, pa tek posle godinu i po pušten u prodaju na američkom tlu. U principu, reč je o samo jednom proizvodu ali u dva različita pakovanja. U pitanju je revolucionarni hemostatički uređaj koji je stvoren za zaustavljanje teških krvarenja poput rana nanesenih vatrenim oružjem ili minsko-eksplozivnim sredstvima. Pogotovo je podesan za upotrebu kada iz nekog razloga upotreba Esmarhove podveske nije moguća, na primer kod krvarenja ispod pazuha ili u predelu karlice. Ova naprava je prva ovakve vrste i prosto je neverovatno kako se niko do sada nije setio nečega ovako jednostavnog. Verovali li ne, inspiracija za ovaj izum je došla od Fix-A-Flat spreja kojim su rešavani problemi izduvanih automobilskih guma! Prilikom testova su isprobavani različiti gelove i pene, ali nisu dobijani zadovoljavajući rezultati. A onda, jednog dana su isprobali kompresovne kuhinjske spužve kupljene u lokalnoj prodavnici i improvizovane šprice i cela priča je radila kako treba! Naime, u špric od transparentne plastike je smeštena velika količina medicinskih „spužvica“. Izrađene su od pulpe drveta i ne razgrađuje se u telu. Ujedno su presvučene sa materijalom koji pospešuje zgrušavanje krvi i ima antibakterijska svojstva. Spužvice su kompresovane tako da zauzimaju mali prostor pošto su prečnika oko jednog centimetra i na prvi pogled podsećaju na aspirin. Bez obzira na male dimenzije, u stanju su da upiju oko tri mililitra krvi. Cela naprava radi tako što se u ranu utisne injektor i onda jednostavno ubrizga celokupan sadržaj. Pomenute spužvice se u kontaktu sa krvlju šire 10 do 15 puta i za dvadesetak sekundi stvaraju privremenu barijeru krvoliptanju, ujedno ostvarujući hemostatički pritisak. Ako uzmemo u obzir da je za zaustavljanje krvarenja pomoću prvog zavoja potrebno u proseku od 3 do 5 minuta, jasno je zašto se ovakvo rešenje može smatrati gotovo idealnim.

Ono što je posebno zgodno je to što svaka od navedenih spužvica u sebi sadrži neku vrstu markera koji je vidljiv na rentgenskom snimku. Na taj način se sprečava da strano telo ostane u organizmu što može prouzrokovati komplikacije kod zarastanja rane. Sami injektori se rade u dve veličine, XStat-30 i novi XStat-12. Prvi je prihvaćen od FDA, američke agencije za hranu i lekove, dok manji komplet čeka na odobrenje. Princip rada je isti, s tim što manji komplet ima predviđenu prvenstvenu primenu kod ubodnih i ustrelno-prostrelnih rana. Za sada je najveća prepreka izuzetno visoka cena za ovako jednostavan proizvod. Veći komplet, koji je trenutno i jedini dostupan na tržištu, košta 100 dolara po komadu, što je još i dobro jer je na samom početku koštao duplo više. U ovom slučaju ne pomaže ni ona čuvena floskula da ljudski život nema cenu, jer je očigledno da je u pitanju gola pohlepa proizvođača. Ovako tehnički i tehnološki jednostavan proizvod, koji u proizvodnji ne može da košta više od 10 dolara (a i to je verovatno preterano), zaista nema opravdanje da bude ovako skup. Ali eto, može im se. Za nadati se da će cena vremenom drastično opasti i da će ovaj komplet biti široko dostupan, pa i kod nas. Jer svojim potencijalom to zaista i zaslužuje.

Ninoslav Trifunović