Efikasna rezerva

Drugi svetski rat je za Holandiju trajao vrlo kratko. Već posle četiri dana, sve je bilo gotovo. Ne mogavši da se odupre nemačkoj vojnoj sili, mala holandska vojska je kapitulirala već 14. maja 1940. Međutim, posle nekoliko dana, formirana je u Londonu izbeglička vlada, koja je čak ponudila i svoju vojsku! Reč je o delovima vojske i mornarice, koji su blagovremeno prebačeni za Englesku. Ni to nije bilo sve. Holanđani su u svojim kolonijama, tzv. Zapadnoj Indiji (Surinamu) i Istočnoj Indiji (današnjoj Indoneziji), imali još uvek netaknute kolonijalne trupe. Kraljevska holandsko-indijska armija (KNIL) narasla je u narednih šest meseci na 120.000 vojnika. Jedino su manjkala ratna sredstva – oprema i naoružanje. Za početak, najmanje 30.000 pušaka. Da bi rešila taj problem, izbeglička holandska vlada formirala je u junu 1940, posebnu komisiju i poslala je u Ameriku sa ovlaštenjem da kupi potrebno naoružanje. Nažalost po Holanđane, američke fabrike oružja bile su preopterećene, zbog naoružavanja sopstvene vojske i slanja pomoći Engleskoj. Da stvar bude gora, Holanđanima se veoma žurilo, jer se svakog trenutka očekivala japanska invazija na Bataviju…
Da bi se zadovoljio bar deo potreba, komisija je od američkog Ministarstva odbrane zatražila zastarele puške Enfield P17, korištene još u Prvom svetskom ratu. Amerikanci su posle Prvog svetskog rata, lagerovali u svoje arsenale oko milion komada ovih pušaka. Međutim, kako su Britanci ponovo imali prioritet, za Holanđane je ostala samo manja količina. Tek u junu 1941, „smilovao“ se načelnik štaba, general Marshall i Holanđanima izdao 20.000 Enfield pušaka i sedam miliona puščanih metaka kalibra .30-06. Narednih 20.000 pušaka isporučeno je posle japanskog napada na Pearl Harbor, jer su Amerikancima odjednom bili potrebni saveznici na Pacifiku. Holanđani su u međuvremenu rešili da se naoružaju modernim, poluautomatskim puškama. Svidela im se nova, američka Garand puška, ali njena proizvodnja nije uspevala da zadovolji ni potrebe sopstvene vojske. Dakle, bilo je malo verovatnoće da će Holanđani ikada stići na red… A tek o nabavci neke ozbiljnije količine, nije moglo da bude ni reči. Logično, u takvoj situaciji razmišljali su o alternativi.
Za oko im je zapela konstrukcija Melvina Maynarda Johnsona Juniora, takođe američkog konstruktora. U pitanju je bila poluautomatska puška neobičnog, nevojničkog izgleda, koja je pre ličila na lovačko, nego na vojno oružje. Džonson je nudio i neku vrstu vrlo lakog puškomitraljeza (ako tako može da se kaže). Nevolja je, međutim, što su i puška i puškomitraljez bili još uvek u prototipskoj fazi. Bilo je završeno tek nekoliko eksperimentalnih komada. Još veći problem je bio, što Džonson nije imao svoje proizvodne kapacitete, ni novčana sredstva da ih podigne. Tako su Holanđani morali sami da finansiraju pripreme za proizvodnju. Kada su napravili narudžbinu za 10.200 pušaka i 2.000 puškomitraljeza i posle bezbrojnih probnih gađanja, proizvodnja je konačno mogla da počne. Nešto kasnije, Holanđani su povećali narudžbinu na 25.200 pušaka i 2.400 puškomitraljeza. Melvin Džonson je proizvodnju poverio firmi „Universal Windings of Providence“, a ona fabrici „Cranston Arms“ iz Cranstona. Promućurni Džonson je iz marketinških razloga predstavljao ovu fabriku kao svoju. Čak su napravljene i fotografije, na kojima je na krovu livnice u Cranstonu pisalo „Johnson Automatics“. Starije fotografije su pažljivo retuširane i dodavan je novi natpis. Stvarni vlasnici fabrike nisu se bunili, njima je bilo važno samo da pristižu guldeni…
Ko je, ustvari, bio Melvin Majnard Džonson? Rođen je 1909, u dobro situiranoj bostonskoj porodici. Otac mu je bio poznati univerzitetski profesor, a majka čuvena teniserka tog doba. Posle školovanja u najboljim školama Nove Engleske, Melvin je 1934, diplomirao prava na Harvardu i vratio se u Boston, da radi kao advokat. U isto vreme, služio je i u rezervnom marinskom korpusu Nove Engleske, u kome je 1933, proizveden u čin potporučnika. Kao izaslanik Korpusa, prisustvovao je u svojstvu posmatrača testovima u Springfield Arsenalu, gde je bilo uporedno isprobavanje poluautomatskih pušaka Garand i Pedersen. Ovi testovi probudili su u Džonsonu interesovanje za poluautomatske puške. Posle više uzaludnih pokušaja, Džonsonu je pošlo za rukom da 1935, sklopi svoj prvi prototip. Kažemo „sklopi“, jer je bukvalno sklapao to svoje prvo oružje, od raznih delova starih pušaka. Tako je, npr. cev poticala od Springfielda 03, a mehanizam za okidanje od modela Browning Riot Gun. Za udarnu iglu je, navodno, upotrebio komad stare igle za pletenje. Oružje je radilo na principu zakasnelog trzaja zatvarača. Posle toga, usledio je jedan model sa kratkim trzajem cevi i jedan sa obrtnim zatvaračem sa osam bradavica. Svoj prvi patent, registrovao je 28. septembra 1937. Posle toga, stiglo je još desetak različitih patenata. Sa patentima u džepu, otišao je u fabriku „Marlin Firearms“ i dao da se izrade prototipovi, koje je podneo na probu Vojnoj komisiji za naoružanje. Puška se pokazala sasvim zadovoljavajuće, jedino su upućene kritike na račun izvlakača i ručice zatvarača. Sledeća, poboljšana varijanta imala je po prvi put, umesto klasičnog okvira, integrisani doboš-magacin. Za izradu i poboljšanje svojih prototipova Džonson nije žalio para, jer u slučaju da istisne Garanda kao konkurenta, dobio bi ugovor na milionski iznos. Tako je naručio proizvodnju sedam prototipova kod firme „Taft-Pierce Company“, koja je bila poznata po izradi luksuznih lovačkih poluautomatskih pušaka. Ali visok kvalitet podrazumeva i – visoku cenu. Tako je svaki komad prototipova koštao Džonsona po 3.500 dolara, što je za to vreme bila izuzetno velika svota.
Troškovi nisu bili uzaludni. Na ponovnom testiranju u Aberdeenu, Taft-Pirsovi komadi su se pokazali izuzetno pouzdano. Od preko 6.000 ispaljenih metaka, u samo 12 slučajeva došlo je do manjih smetnji. Ipak, konačna odluka komisije bila je negativna: priznali su visok kvalitet oružja i pouzdanost, ali konstatovali da ’’nije za vojnu upotrebu’’. Glavni razlog bio je u – bajonetu! Džonsonova puška nije mogla da radi sa nataknutim bajonetom, zbog dodatne težine, koja bi nepovoljno uticala na ravnotežu oružja. Očito je svest oficira iz komisije, još uvek jednim delom bila u rovovima Prvog svetskog rata, jer ne bi od jedne poluautomatske puške tražili da služi za borbu prsa u prsa. Džonsonova puška je ispala iz kombinacije da postane standardno poluautomatsko oružje američkog vojnika u novom ratu. Ta čast pripala je Garandu.
Iako razočaran, Džonson se nije obeshrabrio, već je oružje ponudio na probu Marinskom korpusu, u nadi da će bar tu uspeti da istisne Garanda. Prvi test je bio više nego uspešan. Najbolji strelci u Korpusu, testirali su i Džonsonovu i Garandovu pušku na 300 i 500 jardi. U izveštaju stoji da je Džonsonova puška daleko superiornija od Garanda, sa preciznošću od 81,2 % u odnosu na 71,3 %. Međutim, u ponovljenom testu, u kome je učestvovao i prototip kasnijeg Winchesterovog M1 karabina, Johnson je konačno otpao. Ovoga puta, Garand je bio superioran. I što je najvažnije, Garand se već nalazio u fazi masovne proizvodnje, tako da sa logističkog stanovišta, nije više bilo nikakvih dilema. Ovakav ishod i nije iznenađenje. Džonsonovo oružje imalo je i prednosti i mana, u odnosu na Garandovo. Glavna prednost je bila u mogućnosti punjenja doboš-magacinom sa deset metaka, ali i pojedinačno, dok je Garand primao samo svoj, specijalni okvir sa osam metaka. Drugo: cev kod Džonsona je mogla lako da se skine, što može da bude vrlo praktično za padobranske jedinice. Treće: i puška i laki puškomitraljez pripadali su istoj porodici, što bi znatno ubrzalo i olakšalo obuku vojnika. Američka vojska u tom trenutku nije mnogo marila za puškomitraljeze, već se uporno držala stare Browning automatske puške, popularnog BAR, koji, ruku na srce, nikada nije bio pravi puškomitraljez. Iskreno, nije to bio ni Džonsonov model. I on je više bio automatska puška sa nožicama, ali je bio laganiji od BARA. Ovde je interesantno, da je vojska SAD bila jedina učesnica u ratu koja, praktično, nije imala puškomitraljez! Neverovatno, ali je tako.
Holanđani su, dakle, bili u takvoj oskudici sa poluautomatskim i automatskim oružjem, da su oberučke prihvatili i Džonsonovu pušku i puškomitraljez. Sem Holanđana, jedino su još Čileanci naručili 1943, hiljadu komada Džonsonovih pušaka za svoju konjicu, ali ne u kalibru .30-06 već u svom starom, oprobanom kalibru 7mm Mauzer. Ni isporuka Holanđanima nije išla kako je bilo planirano. Zbog nedostatka sirovina i drugih poteškoća, trupama u Bataviji stiglo je u martu 1942, samo 1.999 pušaka i nijedan puškomitraljez! Prvih 500 puškomitraljeza, Džonson je završio tek u septembru 1942, ali nisu poslati Holanđanima, nego američkim marincima! Proizvodnja je konačno obustavljena početkom 1943, sa ukupno proizvedenih 30.000 pušaka i 70.000 rezervnih delova. Posle kapitulacije holandskog KNIL, američkim marincima je dobrodošlo njihovo naoružanje, jer su do tada bili naoružani pretežno starim Springfildovim repetirkama. Garandove poluautomatske puške, praktično, nisu ni dolazile do njih. (Ovo ruši mit, da je Marinski korpus bio elitna, privilegovana jedinica u američkoj vojsci). Marinci su oduševljeno razgrabili svo Džonsonovo oružje koje su zatekli posle kapitulacije holandsko-indijske vojske. Njime su naoružali svoje padobranske bataljone, koji su se borili na Solomonskim ostrvima. Izvestan broj Džonsonovog oružja nabavila je i OSS – Vojna obaveštajna služba, za svoje potrebe i pomoć raznim pokretima otpora u Evropi. Obično je to oružje bacano padobranima, ali nikad u većim količinama. Posle rata, najveći broj zatekao se u arsenalu Marinskog korpusa u San Dijegu. Poznato je da je CIA početkom šezdesetih godina 20. veka, naoružavala Kubance, Kastrove protivnike i Džonsonovim puškama i puškomitraljezima. Iz marinskog arsenala, jedan deo pušaka je otkupio sam Melvin Džonson da bi ih preradio i ponovo prodao, a najveći deo otkupila je „Winfield Arms Co“. Preradila ih je na lovačke i druge kalibre i prodavala sve do šezdesetih godina prošlog veka.
B. LJUBINKOVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još