Francuski službeni revolver Mle 1892

Izmenama Zakona o oružju i municiji, odnosno uvođenjem kategorije C u oblast, neretko dolazimo u situaciju da prilikom preregistracije određenih primeraka područne policijske uprave imaju problem kako da na osnovu nekadašnjih oružnih listova i drugih dokumenata klasifikuju ispravno pojedine modele. Naime, višedecenijska praksa sortiranja jedne količine vatrenog oružja u legalnom posedu kao staro ili trofejno, sada više mora da se uskladi s propisima. Nedavno smo pozvani u svojstvu konsultanata da protumačimo kako da se ispravno unesu podaci o jednom više nego interesantnom revolveru, koji je prilikom promene vlasništva konačno registrovan tačnim podacima.

Prethodni korisnik je imao više primeraka oružja tretirano kao trofejno, a za predmetni je stajala naznaka: „Revolver Lebel francuske proizvodnje, kalibar 8mm“. S obzirom takvo nešto nije postojalo i ne postoji u bilo kom oficijalnom registru, prilikom uvida smo konstatovali kako je reč o dobro poznatom Modele 1892 revolveru, koji je pravila fabrika „Manufacture d’armes de Saint-Etienne“ za potrebe francuskih oružanih snaga. Pošto je pukovnik Nikolas Lebel preminuo godinu pre nego što je ovo oružje konstruisano, pogrešno je uopšte povezivati revolver u čijem stvaranju nije ni učestvovao. No, sam uobičajeni naziv nije jedina pogrešna konstatacija kada je ovo oružje u pitanju. Čak i upućeniji autori navode kako je predstavljao neadekvatno rešenje za vojne potrebe usled skromnog balističkog potencijala primenjenog metka, a u poređenju s poluautomatskim pištoljima je beznadežno zastareo, uz to i koncepcijski neprilagođen uslovima surove terenske upotrebe u ratnim uslovima.

Faktičko stanje se dijametralno razlikuje u odnosu na pobrojano, jer u vreme kada se Model 1892 pojavio najznačajnije svetske vojne sile su takođe koristile upravo revolvere koji su imali znatno lošiju municiju u odnosu na francuski novi službeni metak 8x27mmR. Recimo, Velika Britanija se uzdala u gabaritni Vebli čiji je kalibar .455 Webley imao strahovitu zaustavnu moć na bliskim odstojanjima, ali ukupno posmatrano je bio preglomazno i krajnje nespretno oružje za projektovanu namenu. Austrougarska je tek šest godina kasnije uvela svoj Gast Rasser 1898 u kalibru 8mm vrlo sličnih opštih svojstava, no mora se naglasiti kako je sam revolver bio anahrone koncepcije usled sistema pojedinačnog punjenja ili pražnjenja. Šta tek reći o Nemačkoj koja je koristila M1879 Reichsrevolver samo jednostruke akcije, a i Nagant revolveri Carske Rusije nisu bili tehnički napredniji niti se je primenjena municija 7,62x38mmR mogla smatrati nadmoćnom u bilo kom relevantnom smislu. O italijanskom Bodeo ili japanskom Type 26 ne treba trošiti reči, jedino su Sjedinjene Američke Države iste godine uvele u naoružanje dela svojih snaga Kolt M1892 s SA/DA sistemom okidanja, dobošem koji se izbacivao u stranu i u kalibru .38 Long Colt koji se mogao smatrati podesnim.

Kao rezultat zamisli da se iznađe bolje rešenje od postojećeg MAS 1873 revolvera kalibra 11×17,8mmR, francuski konstruktorski tim je koncept bazirao na svom modernom pronalasku municije punjene malodimnim barutom nazvanim Poudre B, ali pod snažnim uticajem švajcarskog Modela 1882 kalibra 7,5mm koji je imao slične gabarite i deo tehničkih rešenja. Dva prethodna prototipa označena kao Model 1885 i 1887 su nakon izmene konstrukcije dovela do konačnog obličja pod imenom “M1892 Modele Ordonnance” koji je nakon usvajanja u naoružanje najpre opremljen savremenom municijom s bezdimnim barutom, a inicijalni korisnici su bili oficiri dok su se podoficiri morali zadovoljiti starijim MAS 1873. U službenoj upotrebi se pokazao izvanredno, jer je pružao upravo ono što je bilo potrebno starešinskom sastavu, a sama izrada i kvalitet upotrebljenog materijala su bili najviše tadašnje moguće klase.

Produkcija revolvera je tekla u skladu s industrijskim potencijalom fabrike iz Sent Etjena, ali pojava Prvog svetskog rata je značajno poremetila planove postepenog prenaoružavanja. Francuska se početkom rata susrela s alarmantnim nedostatkom opreme za armiju koja je angažovala preko osam miliona vojnika, a produkcija standardnog službenog revolvera Model 1892 nije ni približno mogla da zadovolji iskazanu potrebu za kratkocevnim oružjem. Pošto su od ranije belgijske i španske manje oružarnice uveliko proizvodile svoje jeftinije i jednostavnije revolvere istog kalibra 8x27mmR, spas iz takve situacije je pronađen u baskijskim modelima koji su kupljeni u ogromnim količinama i označeni kao “Modele 92 espagnols“.
U tom smislu, neophodno je ukazati na dodatnu tvrdnju kako je Francuska tokom „Velikog rata“ proizvodila svoju pojednostavljenu verziju ovog oružja pod nazivom Modele 1915, što je proizvoljna i netačna konstatacija. U stvarnosti, to su bili španski revolveri iz oružarnice Antonija Erastija Ibarzabala, jedino je kalibar bio identičan. Procenjuje se kako je “M1892 Modele Revolver“ napravljen u količini od oko 350.000 primeraka, a korišten je od strane vojske, žandarmerije i policijskih formacija još godinama. Iako su imali u svojim arsenalima mnoštvo revolvera koje smo pomenuli, kao i pištolja Ruby kalibra 7,65x17mm, Francuzi su se od 1935. godine definitivno opredelili za pištolje MAS 1935S kalibra 7,65x20mm Longue, mada su revolveri M1892 viđani u naoružanju čuvara reda sve do šezdesetih godina prošlog veka.
Municiju 8x27mm su, osim fabrika u matičnoj državi, proizvodile brojne firme iz Španije, Turske, Velike Britanije, Nemačke, Italije i Čehoslovačke, a u savremenije doba jedino „Fiocchi“ u limitiranim količinama. U našim uslovima je gotovo nemoguće pronaći, a vlasnici očuvanih revolvera preko Atlantika su pokušavali preradom čaura metka .32-20 Winchester, a nisu bile retke ni intervencije na dobošima kako bi se koristila municija 7,65x17mmSR ili .32 S&W Long. Primerak koji smo susreli je u stanju izvanredne očuvanosti, možda upravo zato što nije bilo dovoljno raspoložive municije za nama tako svojstveno šenlučenje, a prethodni korisnik je očigledno znao kako bilo kakve intervencije umanjuju kolekcionarsku vrednost te se srećom uzdržao od toga.

Mehanika ovog oružja je prvoklasna, u prvom redu okidački sklop koji budi emocije kod pravih sladokusaca. Osim toga, pristup mehanizmu je simplifikovan ingenioznim rešenjem otvaranja leve bočne ploče odvijanjem samo jednog zavrtnja. Komande su odlično profilisane, čak je svima posvećena naročita pažnja radlovanjem svih kontaktnih površina kako bi se sprečilo proklizavanje mokrih, nauljenih ili promrzlih prstiju u stresnim situacijama. Zazori su minimalni, nišani dovoljno pregledni, bravljenje doboša za svaku pohvalu, kao i saosnost komora s cevi. Pravi dragulj oružarstva svog doba. Balans je takođe odlično odabran, mada je u naše doba retko navikao na tako mali rukohvat.
Na kraju, bitno je istaći kao ovaj revolver zasigurno nije na ovdašnje područje stigao u sklopu francuske vojne pomoći Vojsci Kraljevine Srbije na Solunskom frontu, jer su naši preci dobili ranije pomenute pištolje Ruby tokom preoružavanja pred operacije za povratak i oslobađanje otadžbine. Postoji mala mogućnost da je ovaj primerak bio pojedinačni poklon, ali izvesnije je kako su ga ovde donele nemačke okupacione trupe tokom Drugog svetskog rata, jer su pojedine divizije bile prethodno stacionirane na teritoriji Francuske i donele ovde podosta oružja iz plena. Bilo kako bilo, revolver Mle 1892 ima veliku vrednost i značaj kao jedan od prvih moderno koncipiranih u svetskim okvirima, a za vreme nastanka je bio možda i najbolji u generaciji.
Milan Milanović