Devetogodišnji rat (1688. – 1697.)
Rat Velike alijanse, poznat i pod imenima Devetogodišnji rat, Rat Augzburške lige ili Rat za palatinsko nasleđe bio je veliki rat koji je izbio 1688. i trajao sve do 1697, uglavnom na evropskom kontinentu. Zahvatio je takođe, i sekundarne frontove u Irskoj (poznatiji kao Vilijamitski rat) i Severnoj Americi (poznatiji kao Rat kralja Vilijama).
Nakon potpisivanja Sporazuma u Najmegenu, kojim je završen Francusko-holandski rat (1672—1678) Francuska je pod Lujem XIV nameravala da osigura svoju hegemoniju u Evropi. Do osamdesetih godina 17. veka car Svetog rimskog carstva Leopold I dobio je zamah u ratu sa Turcima i ojačao je svoju poziciju u srednjoj Evropi. Leopold I je zajedno sa protestantskim kneževima Nemačke, Španijom i Švedskom stvorio odbrambeni Augzburški savez 9. jula 1686. da bi sprečili hegemoniju ojačane Francuske. Nizozemska republika, na čelu sa Vilijamom III Oranskim je uspešno izvršila invaziju na Englesku i svrgnula kralja Džejmsa II. Kada je pored toga postao i kralj Engleske, imao je moć da stvara savez protiv Francuske, čemu je dugo težio. Vilijam III Oranski i Leopold I su 12. maja 1689. oformili Veliku alijansu sa ciljem da vrate Francusku u granice, koje su bile određene Vestfalskim mirom. Povod za rat je bila svađa oko nasledstva u Rajnskom palatinatu.
Rat Velike koalicije završen je bez pobednika, potpisivanjem sporazuma u Rizviku 20. septembra 1697. Sporazum su tada potpisali Francuska, Holandija, Engleska i Španija. Leopold I je potpisao kasnije 30. oktobra 1697. Posle rata, Francuska je vojno ojačala na kopnu, a Engleska i Holandija na moru.
