Ivan Grozni
Ivan IV Vasiljevič (Kolomenskoje, 25. avgust 1530 — Moskva, 28. mart 1584), poznatiji kao Ivan Grozni, bio je car Rusije, koji je vladao od 1533. do 1584. Godine 1547. proglasio se za cara svih Rusa. Poznat po značajnim reformama u Rusiji, ali i okrutnosti prema boljarima koju je primenjivao u nastojanju da centralizuje vlast i zbog ubistva sina, zbog čega je dobio naziv Grozni. U početku vladavine preuzeo je mere koje su doprinele razvoju države: Moskva je postala državno i crkveno središte, reformisao je vojsku, dolazi do razvoja štamparije i otvaranja Rusije ka Evropi. U početku je vladao sa boljarima, a kasnije je preuzeo drakonske mere protiv njih. Podelio je Rusiju na dva dela: Opričninu – teritoriju pod carevom upravom i Zemšćinu – pod upravom boljara. Opričnici su krenuli u rat protiv boljara – otimali su zemlju i ubijali. Njihovi simboli su bili metla i pseća glava.
Ivan Grozni je jedna od najkontroverznijih, kao i najpoznatijih figura ruske istorije. Sa jedne strane je bio progresivan vladar i ekspanzionista, koji je radio za dobrobit svoje zemlje, dok je paralelno sa tim bio beskrupulozni tiranin neuravnotežene naravi, sklon impulsivnim reakcijama, koje su koštale njegovu zemlju desetine hiljada života. Osnovao je prvu štampariju u Rusiji 1553. godine, a radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom 1584. podigao grad Arhangeljsk. Napravio je značajnu poresku reformu, centralizovao državnu upravu i uveo obavezu prema vlasnicima zemljišta da služe vojni rok. Formirao je prvi ruski parlament 1549. godine, i modernizovao zakonik 1550. Formirao je prvu stajaću vojsku sa vatrenim oružjem u Evropi, „Strelce“. Potukao je Tatare i osvojio Kazanj 1552. i Astrahan 1556, a potom pripojio Sibir. Time je znatno doprineo proširenju Rusije. Završio je vladavinu ubivši najstarijeg sina Ivana u nastupu besa, gorko se kajući posle toga. Nasledio ga je sin Fjodor, a imao je i trećeg sina Dimitrija. Ivan Grozni je umro od posledica trovanja 1584. godine, u svojoj 54. godini. U trenutku smrti igrao je šah.
