Japanska arkebuza
Japanska arkebuza (engl. Tanegashima teppō, doslovno pucaljka sa Tanegašime) je ručno vatreno oružje, japanska verzija arkebuze-fitiljače, koja se proizvodila i koristila u Japanu od sredine 16. do sredine 19. veka.
Prvi portugalski trgovci stigli su na ostrvo Tanegašima južno od velikog ostrva Kjušu 1542. Već 1543. Portugalci su poklonili lokalnim japanskim velikašima nekoliko arkebuza, na osnovu kojih su japanski kovači za manje od godinu dana izradili uspešne kopije. Pošto su prve arkebuze u Japanu napravljene na ostrvu Tanegašima, tako je reč tanegašima u Japanu postala sinonim za arkebuzu. Ove arkebuze bile su jednostavno, ali efikasno vatreno oružje: sastojale su se od gvozdene izolučene cevi, povijenog drvenog kundaka i tabana na fitilj, koji je u Japanu ostao u upotrebi sve do druge polovine 19. veka. Japanske arkebuze koristile su posebnu vrstu tabana na fitilj, takozvani trzajni taban na fitilj, kod koga se oroz sa fitiljem napinjao spoljašnjom oprugom, i otpuštao obaračem, slično kao kod kasnijih kremenjača. Značaj novog oružja ubrzo se osetio u Japanu: Oda Nobunaga i Tojotomi Hidejoši naoružali su veliki deo pešadije arkebuzama, uz čiju pomoć su postignute velike pobede nad vojskama japanskih feudalaca u ratovima za ujedinjenje Japana (1560-1585) i nad Korejancima u japanskoj invaziji Koreje (1592-1598).
