Operacija Pancerfaust (1944)

Operacija Pancerfaust (nem. Unternehmen Panzerfaust), bila je vojna operacija Vermahta preduzeta oktobra 1944. godine radi zadržavanja Mađarske na nemačkoj strani u Drugom svetskom ratu. Dovela je do zbacivanja vlade regenta Mikloša Hortija, koja je zamenjena potpuno marionetskom vladom Partije strelastog krsta, na čelu sa Ferencom Salašijem. Pošto je dobio informaciju o tome da je mađarski regent, admiral Mikloš Horti, u tajnosti započeo pregovore o kapitulaciji sa nadirućom Crvenom armijom, Adolf Hitler je u Mađarsku poslao Ota Skorcenija, vođu komandosa Vafen-SS i Adrijana fon Felkersama, bivšeg zapovednika specijalnih snaga. Hitler se bojao da bi zbog mađarske kapitulacije mogao ostati nebranjen njegov južni bok, na kome se Kraljevina Rumunija već stavila na stranu Sovjeta, te da bi se milion nemačkih vojnika na Balkanu moglo naći odsečeno od glavnine snaga u Evropi. Operaciji Pancerfaust prethodila je operacija Margarete iz marta 1944. godine, tokom koje su nemačke trupe okupirale Mađarsku kako bi osigurale njeno učešće u ratu na strani sila Osovine. Predvidevši Hortijev potez, Skorceni je dobio uputstva da Hortija ukloni sa vlasti. Hortijev sin, Mikloš Horti Mlađi, sastajao se sa sovjetskim predstavnicima. Nemačka Služba bezbednosti je preko posrednika obavestila Mikloša Mlađeg da izaslanici maršala Tita žele da se sastanu sa njim. Mikloš Mlađi je već otkazao jedan sastanak kada je primetio sumnjive osobe u blizini mesta na kome je bio zakazan. Pošto je očekivao da bi jugoslovenski predstavnici mogli doneti važne novosti, drugi sastanak bio je zakazan za rane časove 15. oktobra, u službenim prostorijama Feliksa Bornemisa, direktora mađarskih podunavskih luka. Međutim, čim je ušao u zgradu, Skorceni i njegovi ljudi napali su ga i savladali, a potom zavili u tepih i odvezli na aerodrom, odakle su avionom odleteli za Beč. Iz Beča je prevezen u koncentracioni logor Mauthauzen. Dana 15. oktobra 1944. godine, u dva časa popodne, Horti je preko državnog radija objavio da je Mađarska zaključila primirje sa Sovjetima. Međutim, Nemci su bili svesni Hortijevih zakulisnih manevara i već su pokrenuli u dejstvo plan o zameni njegove vlade snagama odanim nemačkom cilju, efektivno okupiravši Mađarsku. Uz pomoć nacista, pripadnici Partije strelastog krsta zauzeli su radio-stanicu neposredno nakon što se Horti odjavio. Jedan član partije napisao je kontraproklamaciju, potpisavši je imenom generala Vereša, načelnika generalštaba. Oficir koji je zapovedao dvema armijskim jedinicama u Budimpešti je sa svojim pomoćnikom uhapšen ili je nestao, a vojnici su se stavili pod komandu Partije strelastog krsta. Skorceni je nakon toga smelo poveo konvoj nemačkih vojnika sa četiri tenka tigar II do Bečke kapije Budimskog dvorca. Horti je uvideo da nema načina da se suprotstavi nemačkim oklopnim vozilima i nadmoćnim snagama, pa je naredio da se ne pruža otpor. Jedna jedinica nije dobila ovo naređenje i borila se sa Nemcima oko trideset minuta. Dana 15. oktobra, nešto kasnije, Hortija su u pritvor odveli Edmund Fezenmajer i njegovi ljudi. Pošto je noć proveo u prostorijama Vafen-SS-a, vratio se u dvorac da uzme svoje lične stvari. Tamo su ga suočili sa zahtevom da potpiše izjavu kucanu na pisaćoj mašini, koju mu je uručio premijer Geza Lakatoš. Izjavom se objavljivalo da Horti odbacuje primirje i da abdicira u korist Ferenca Salašija, vođe Strelastog krsta. Hortija, iznenađenog time što ga odani prijatelj ohrabruje da potpiše takav dokument, Lakatoš je obavestio da mu je sinovljev život u opasnosti. Kada je Horti upitao Fezenmajera da li je to tačno, dobio je potvrdan odgovor. Regent je shvatio da se radi o pritisku na njega da pečatom svog ugleda ozvaniči državni udar Strelastog krsta u orkestraciji nacista, ali je svejedno stavio potpis.
Horti je kasnije objašnjavao sopstvenu kapitulaciju: „Niti sam ja dao ostavku, niti sam Salašija imenovao za premijera, već sam prosto razmenio svoj potpis za sinovljev život. Malo je legalan potpis koji stavi čovek u koga su upereni automati.“


Uprkos svečanom Fezenmajerovom obećanju da će izdejstvovati puštanje Hortijevog sina iz nemačkog koncentracionog logora, Mikloš Mlađi je ostao zatvorenik sve do kraja rata, 8. maja 1945. godine. Samoga Hortija prebacili su u Nemačku, u dvorac Hiršberg kod Vajlhajma, gde ga je danonoćno čuvalo stotinu esesovaca. Američki general-potpukovnik Aleksander Pač posetio ga je tamo 1. maja 1945. godine. Pošto se, štiteći Nemačku, Mađarska borila do kraja rata, prema Hortiju se postupalo kao sa ratnim zarobljenikom. Sedam meseci docnije, 17. decembra 1945. godine, pušten je iz nirnberške kaznionice, a sa porodicom se ponovo sreo u privatnoj kući u Vajlhajmu.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još