Tursko osvajanje Kipra
Invazija Turske na Kipar, pokrenuta 20. jula 1974, bio je turski vojni odgovor na državni udar na Kipru 1974. u kom je zbačen kiparski predsednik arhiepiskop Makarios III, a na vlast postavljen Nikos Sampson. Državni udar na Kipru je naredila vojna hunta u Grčkoj, a izvršila ga Kiparska nacionalna garda. Turska je iskoristila taj državni udar kao izgovor za invaziju i okupaciju velikog dela ostrva.
U julu 1974. turske snage su napale i zauzele 3% ostrva, pre prekida vatre. U međuvremenu je vojna hunta u Grčkoj oborena i zamenjena demokratskom vladom. U avgustu 1974. dalje tursko napredovanje je rezultovalo osvajanjem oko 38% ostrva. Linija razdvajanja nakon primirja avgusta 1974. postala je tampon zona Organizacije ujedinjenih nacija na Kipru i obično se naziva Zelenom linijom.
Više od četvrtine stanovništva Kipra je proterano iz okupiranog severnog dela ostrva, gde su Grci činili oko 80% stanovništva. Godinu dana kasnije, oko 60.000 kiparskih Turaka je pobeglo sa juga na sever ostrva. Turska invazija se okončala podelom Kipra duž Zelene linije koja i danas deli Kipar. Turska Republika Severni Kipar je 1983. proglasila nezavisnost, ali njenu nezavisnost priznaje jedino Turska.