Varšavski pakt

Varšavski pakt ili Varšavski sporazum, zvanično nazvan Sporazum o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći (rus. Dogovor o družbe, sotrudničestve i vzaimnnoй pomoщi), bio je vojna organizacija srednjoevropskih i istočnoevropskih socijalističkih zemalja. Uspostavljen je 14. maja 1955. godine, da bi odbio mogući napad NATO-a (koji je stvoren u aprilu 1949). Stvaranje Varšavskog pakta je bilo izazvano uključivanjem ponovo naoružane Zapadne Nemačke u NATO usvajanjem Pariskog sporazuma. Pakt je postojao tokom Hladnog rata, sve dok, nakon kolapsa komunističkih zemalja u Evropi i političkih promena u Savezu Sovjetskih Socijalističkih Republika, članice nisu počele da se povlače 1991.  Varšavski pakt je zvanično raspušten u julu 1991. godine.


Sve komunističke zemlje centralne i istočne Evrope su bile potpisnice osim Jugoslavije. Članice Varšavskog pakta su se obavezale da će braniti jedne druge ako jedna ili više članice bude napadnuto. Ugovor je takođe tvrdio da su odnosi između potpisnika zasnovani na uzajamnom nemešanju u unutrašnje probleme i poštovanje nacionalnih suvereniteta i nezavisnosti. Pravilo o nemešanju je kasnije prekršeno intervencijama u Mađarskoj (Mađarska revolucija 1956) i Čehoslovačkoj (Praško proleće, 1968). Ipak, u oba slučaja, interventne snage su tvrdile da su bile pozvane i da se to pravilo nije zvanično smatralo prekršenim.  Narodna Republika Albanija je prestala da podržava savez 1961. kao rezultat Kinesko-sovjetskog razlaza u kojoj se tvrdokorni staljinistički režim u Albaniji udružio sa Kinom, a zvanično se povukla iz pakta 1968. godine.  U Istočnom Berlinu, 24. septembra, Istočna Nemačka je potpisala sporazum sa Sovjetskim Savezom kojim bi se članstvo Istočne Nemačke završilo 3. oktobra 1990. (tj, danom ujedinjenja Nemačke).  Varšavski pakt i NATO se nikad nisu sukobili jedno protiv drugog u oružanom sukobu, ali su se borili više od 35 godina u Hladnom ratu kroz „ratove preko posrednika”. Decembra 1988, Mihail Gorbačov, tadašnji vođa Sovjetskog Saveza, je predložio takozvanu Sinatrinu doktrinu u kojoj je navedeno da se Brežnjevljeva doktrina napušta i da evropski saveznici Sovjetskog Saveza mogu da rade šta žele. Uskoro nakon toga, nizovi političkih promena su se desili širom istočne i centralne Evrope, dovodeći do kraja evropskih komunističkih zemalja.  Ironično je da ima mnogo primera da su vojnici Varšavskog pakta služili zajedno sa NATO vojnicima u operacijama pod mandatom Organizacija ujedinjenih nacija, na primer kanadski i poljski vojnici su služili u UNEFME (Snage Ujedinjenih nacija u slučaju nužde, Bliski istok), poljske i kanadske trupe su takođe zajedno služile u Vijetnamu u Međunarodnoj komisiji za kontrolu i nadgledanje (ICCS)  Istorijski kuriozitet je da je nakon ujedinjenja Nemačke oktobra 1990, nova ujedinjena Nemačka bila član NATO (članstvo u Varšavskom paktu se okončalo sa ujedinjenjem), ali ipak sovjetski vojnici su ostali stacionirani u njenim istočnim krajevima.  Nakon 1989, nove vlade u istočnoj i srednjoj Evropi su mnogo manje podržavale Varšavski pakt i januara 1991. Čehoslovačka, Mađarska i Poljska su objavile da će povući svu svoju podršku 1. jula iste godine. U februaru naredne godine je i Bugarska izašla i već je bilo jasno da Varšavski pakt puca po svim šavovima, da bi zvanično bio raspušten sastankom u Pragu 1. jula 1991. Dana 12. marta 1999, bivše članice Varšavskog pakta i zemlje naslednice Mađarska, Poljska i Češka su pristupile u NATO. Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija i Slovačka su se pridružile u martu 2004.  Tačno 1. maja 2004, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska i Slovačka su postale članice Evropske unije. 2007. god. su im se pridružili Bugarska i Rumunija.
Novembra 2005, Poljska je odlučila da učini svoje vojne dokumente javno dostupnim kroz Institut nacionalnog sećanja. Sa oko 1.300 dokumenata je skinuta oznaka tajnosti u januaru 2006, a preostale dokumente (oko 100) proučava istorijska komisija.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još