Jednometka Bufalo Bila

„Remington Arms Company“, danas je najstarija američka oružarska firma i jedan od najpoznatijih svetskih proizvođača oružja. Sve je počelo daleke 1816, u Ilionu (New York). S obzirom da otac nije imao para da mu kupi toliko željenu pušku, mladi Eliphalet Remington sam je u improvizovanoj radionici izradio prvu pušku kremenjaču, za sopstvene potrebe. Brojne komšije su bile oduševljene i posao je krenuo neverovatno brzo. U narednih tridesetak godina, firma je zanatski izrađivala razne delove za oružja (posebno cevi), ali i kompletne puške. Ipak, prvi ozbiljniji posao, sklopljen je tek 1845, sa vojnim Ordnance Departmentom za izradu 5000 pušaka US Model 1841, koji je produžen za još 15.000 komada. Isporuke su trajale do 1855. U toku 1848, firma je isporučila i Američkoj mornarici 1000 pušaka tipa Remington-Jenks-Maynard.
U toku 1856, u posao se uključuju sinovi Philo, Samuel i Eliphalet junior i menja se ime u „Remington & Sons“. Poznati konstruktor Fordyce Beals (zaposlen u „Remingtonu“ od 1846), patentira u toku 1856, prvi perkusioni revolver ove firme Pocket Model u kalibru .31, čija proizvodnja startuje već sledeće godine. Bio je to prvi u liniji njihovih prefinjenih perkusionih revolvera. Prema patentu istog konstruktora iz 1858, firma u toku 1860, startuje sa proizvodnjom velikogabaritnih perkusionih revolvera, koji joj u toku Građanskog rata (1861-1865), donose reputaciju jednog od najpoznatijih američkih proizvođača oružja.
Svi veliki ratni sukobi su idealna prilika, da se u praksi isprobaju nove ideje i patenti. Tako je u toku Građanskog rata, pored niza drugih novosti, prvi put na američkom tlu došlo do ozbiljnije primene sjedinjenog metka i ostrag punećih oružja. Napomenućemo da je Evropa, nekoliko godina pre rata, koristila specifičan sjedinjeni metak sa iglicom i oružja sistema „Lefaucheux“, koji u Americi nisu izazvali interesovanje. Istina, pritisnute teškim nedostatkom ručnog oružja, obe strane su u toku rata, uvezle iz Evrope izvesnu količinu revolvera sistema „Lefaucheux“. Međutim, metak sa iglicom nije impresionirao američke konstruktore i oni su se od samog početka okrenuli razvoju sjedinjenog metka, kakvog u osnovi poznajemo i danas. Suočena sa konkurencijom, koja je već proizvodila ostrag puneće puške na sjedinjeni metak („Spenser“, „Sharp“, „Henry“…), „Remington“ je odlučio da otkupi patent konstruktora Leonard-a Geigera iz 1863, za mehanizam sa rotirajućim blokom zatvarača, koga je u periodu 1863-1865, doradio njihov stručnjak Joseph Rider. Definitivno usvojeni mehanizam, ostaće u upotrebi narednih sedamdesetak godina, pod popularnim imenom Rolling Block System, a sačinjavaju ga dva osnovna pokretna elementa, koja se rotiraju oko svoje masivne osovine. Napred je blok zatvarača, a iza njega posebno konstruisan i neobično masivan blok udarača. Strelac najpre zapne udarač, a zatim povlačenjem markantne ušice zavrti unazad do kraja blok zatvarača, usput izvlakač izvlači ispaljenu čauru iz komore cevi.
U ovako odbravljenom položaju, komora cevi je lako dostupna za ručno ulaganje novog metka, a unutrašnjost mehanizma za inspekciju i čišćenje. Kada se ručno uloži novi metak u ležište cevi, mehanizam se delimično zabravljuje, tako što se guranjem ušice blok zatvarača vrati u prednji položaj, dok se potpuno zabravljuje tek u momentu opaljenja, kada masivan blok udarača nalegne na blok zatvarača. Udarač kod ovog mehanizma, ne služi samo za aktiviranje udarne igle, već i za čvrsto bravljenje zatvarača. Uslov je, naravno, da su oba glavna pokretna elementa (zatvarač i udarač) izrađena izuzetno precizno i upasovana sa minimalnim tolerancijama, pri čemu se visoki kvalitet primenjenih materijala i vrhunski postupak obrade, podrazumevaju. „Remington“ je lako rešio sve ove probleme i ponudio tržištu verovatno najbolji jednometni mehanizam, ikada napravljen. Rolling Block je jednostavan, robustan, lagan za proizvodnju i praktičan za upotrebu i održavanje, dorastao svakoj municiji svoga vremena. Pored ostalog, nijedna tadašnja puška repetirka nije mu bila ravna, u pogledu preciznosti i dometa. Bio je pogodan za vojničke puške i karabine, lovačke i sportske puške, ali i jednometne pištolje.
U toku Građanskog rata (1861-1865), vojni stručnjaci su isprobali više prototipova pušaka i bili impresionirani funkcionisanjem ovog mehanizma. Postojali su realni izgledi, da oružja sistema „rolling block“ budu uvedena u službenu upotrebu. Međutim, rat se završio, pa je Američka vojska u toku 1866, odustala i od već naručenih isporuka. Izuzetak je 5000 pištolja u kalibru .50 i manji broj karabina u kalibru .50-45, koji su isporučeni mornarici u novembru 1866. Vojska je odustala i od ideje, da se postojeće perkusione sprednjače Springfield konvertuju na upotrebu sjedinjenog metka, ugradnjom Rolling Block mehanizma. Jednostavno, završetak svakog velikog ratnog sukoba, po pravilu predstavlja katastrofu za oružarske firme. U prvom trenutku, izgledalo je i da za „Remington“ dolaze crni dani. Obustavljene su narudžbine revolvera i druge opreme, propali i svi planirani vojni poslovi, vezani za mehanizam „rolling block“. Situacija se posebno pogoršala, kada je vojska izbacila na civilno tržište ogromne količine ručnog oružja iz vojnih viškova, među kojima i kvalitetne, perkusione revolvere Remington. Proizvodnja je skoro potpuno zamrla…
Na sreću firme, pištolji i karabini Remington Rolling Block, isporučeni mornarici, izazvali su veliko interesovanje izvan Amerike. Tako su puške i karabini Remington Rolling Block, najpre predstavljeni komisiji Austrougarske vojske u septembru 1866, da bi se demonstriranja nastavila po Evropi. Trebalo bi imati u vidu da je to bilo vreme, kada su se praktično sve države pripremale da zamene stare perkusione sprednjače, novim odstrag punećim puškama, koje koriste sjedinjeni metak. I prva je „zagrizla“ Danska. U aprilu 1867, naručila je 42.000 pušaka u kalibru 12 mm. Švedska (Norveška je tada bila u sastavu Švedske), kupila je 1868, 30.000 pušaka i karabina. Ubrzo je potpisan i ugovor o licencnoj proizvodnji u domaćim arsenalima „Husqvarna“ i „Carl Gustaf“ (Švedska), „Tojhuis“ (Danska) i „Hoverdarsenalet“ (Norveška). U narednih deset godina „Remington“ je isporučio preko milion Rolling Block pušaka i karabina vojskama Egipta, Španije, Papske države, Holandije, Francuske, Japana, Grčke, Argentine, Kolumbije, Kube, Čilea, Perua, Meksika i mnogih drugih. Naravno, svaka država naručivala je puške u svom službenom kalibru. Istovremeno, sklopljeni su ugovori o licencnoj proizvodnji sa priznatim evropskim firmama „Nagant Brothers“, „Francotte“, „Westley Richards“… Puške su masovno izrađivane i u Kini, ali danas nema evidencije o bilo kakvom ugovoru, pa se može pretpostaviti, da se tamo radilo o ilegalnom poslu. Iako je Remington Rolling Block bila nesporno najbolja i najprodavanija jednometna puška svoga vremena, američki službeni organi nikada nisu pokazivali veće interesovanje. Izuzetak je New York, matična država firme, koja je opremala svoju miliciju puškama i karabinima Remington Rolling Block, u kalibru .50-70 između 1870. i 1890.
Paralelno sa vojnim isporukama inostranim državama, odlično je krenula i prodaja na domaćem i stranom civilnom tržištu. Najbolju prođu imale su upravo puške. Posle završetka Građanskog rata, počela je masovna pacifikacija slabo naseljenih, indijanskih teritorija zapadno od reke Misisipi (popularni „Divlji zapad“), koja je trajala, praktično, sve do 1900. Beli doseljenici ili samo prolaznici preko tih teritorija, bili su obični uzurpatori za lokalne Indijance i ovi su ih, po pravilu, neprijateljski dočekivali. Zato niko nije zalazio u te prostore, ako nije bio dobro naoružan. Mnogi savremenici tvrdili su, da su jednometne puške Remington Rolling Block, bile idealno rešenje za lov i samoodbranu. Jednostavne, priručne i pouzdane, omogućavale su brzinu vatre i do petnaestak metaka u minuti, a bile preciznije i imale veći domet od svih pušaka, koje su upotrebljavljali Indijanci, uključujući i repetirke polužnog sistema Winchester. Upravo su epizode u kojima su glavnu ulogu odigrale puške Remington Rolling Block (istina često medijski preuveličavane), najviše i doprinele fami ovih pušaka u Americi. Pomenućemo istinit događaj, koji se odigrao krajem juna 1874, kada je velika grupa Indijanaca (preko 500), napala 28 profesionalnih lovaca u zabačenoj teksaškoj trgovačkoj stanici „Adobe Walls“. Zabarikadirani u dva zidana magacina i naoružani kvalitetnim dugometnim puškama, među kojima su najbrojnije bile Remington Rolling Block, lovci su nekoliko dana držali Indijance na bezbednoj udaljenosti, sve dok nije stigla Konjica. Tada je zabeleženo, da su ove puške pogađale i na udaljenostima izmedju 500 i 1000 jardi, naravno u rukama vrhunskih strelaca. Zato nije slučajno da su pored nebrojenih drugih, William F. Cody (Buffalo Bill) i pukovnik George Armstrong Custer, upotrebljavali u lovu puške Remington Rolling Block. Upravo je njihova velika preciznost značajno doprinela razvoju sportskog streljaštva u Americi, u drugoj polovini 19. veka.
Neprekidni sukobi sa Indijancima, često neuspešni, pokazali su da vojnici u prvim borbenim linijama pucaju neprecizno i time ne koriste jedinu prednost, koju si im pružale spore, ali precizne i dugometne, vojničke puške Springfield trapdoor. Da bi popravili situaciju, vojni autoriteti su polovinom sedamdesetih godina 19. veka, postepeno uveli sportsko streljaštvo u sve jedinice, što je podrazumevalo redovne treninge i međusobna takmičenja. U sportska takmičenja, ubrzo su se uključile i Državne milicije (preteče današnje Nacionalne garde), a zatim su počeli na sve strane da niču i bezbrojni civilni streljački klubovi. „Remington“ je u toku 1873, izbacio na tržište prvu posebno priređenu pušku za sportska takmičenja Rolling Block Target Rifle. Ova puška počela je slavnu karijeru na strelištu „Creedmore“ u Njujorku 1874, da bi već 1876. na streljačkim takmičenjima povodom proslave stogodišnjice borbe za nezavisnost, stekla epitet najpreciznije sportske puške, koji je zadržala sve do kraja 19. veka. Posebno su bile na ceni teške puške Remington Creedmore Target Rifle u najtežim kalibrima firme, namenjene za sportska gađanja na daljinama od preko 900 m (1000 jardi). Veliki broj sportskih pušaka izradile su i druge firme, koristeći mehanizam „rolling block“ kao osnovu.
Oko 1890, praktično sve države uvode u naoružanje moćne puške repetirke, prilagođene za novi bezdimni barut. Jednometkama je definitivno odzvonilo i one završavaju u dubokoj rezervi, sa jednim malim izuzetkom. „Remington“ polovinom devedesetih godina 19. veka ojačava mehanizam „rolling block“ i priređuje ga za novi bezdimni barut. To joj je omogućilo da u toku 1896, nastavi proizvodnju i vojničkih i sportskih pušaka jednometki. Bio je to na prvi pogled, riskantan poslovni potez, barem što se vojničkih pušaka tiče. Naime, skoro sve južnoameričke države uvele su u naoružanje repetirku Mauser Model 1893 u kalibru 7 mm ili 7,5 mm (tzv. Španski mauser), čija se pojedinačna cena kretala oko 35 dolara. Siromašne, kakve su bile, jedva su skrpile novac za opremanje trupa prve linije. Odranije poznate, kvalitetne jednometke Remington Rolling Block u istom kalibru, za 18 dolara po komadu, nametnule su se kao dobar izbor za opremanje svih ostalih jedinica. Tako se proizvodnja u zadovoljavajućem obimu održala i narednih desetak godina, kada je ponovo zamrla.
Međutim, manjak pešadijskog oružja u toku Prvog svetskog rata naterao je mnoge vojske da izvade iz „naftalina“ sve što imaju, pa se priličan broj jednometki Remington Rolling Block ponovo našao u borbenom stroju (uglavnom, u rukama pozadinskih i sličnih jedinica). Izgleda da je u najtežem položaju bila Francuska, jer je na njen zahtev Remington ponovo pokrenuo stare i već pomalo zarđale proizvodne linije. Francuzi su nove jednometke Remington Rolling Block u službenom kalibru 8 mm Lebel, odmah isporučili trupama po kolonijama i pozadinskim službama, oslobađajući „dragocene“ repetirke za prvu liniju fronta. Poslednje vojničke jednometke Remington Rolling Block, videle su svetlo dana u toku Prvog svetskog rata, dok se proizvodnja malokalibarskih pušaka (.22 LR) održala do 1935.
Nesporno, puške i karabini Remington Rolling Block, nadživeli su sve jednometne vojničke puške svoga doba. Samo „Remington“ ih je proizveo preko dva miliona, uz još toliko licencno izrađenih u arsenalima drugih država. Iako se osnovni mehanizam nije bitno menjao, ova oružja su u toku dugog veka proizvodnje doživljavala izvesne promene i kolekcionari ih danas svrstavaju u pet modela, označenih od No1 do No5. Vojničke puške i karabini izrađivani su samo kao Model No1 i Model No5, dok su sportske puške prisutne u svim varijantama. Oznaka Model No5 odnosi se na sva Remington Rolling Block oružja, prilagođena za upotrebu novog, bezdimnog baruta. Za razliku od pušaka, jednometni pištolji Rolling Block nisu uspeli da izbore mesto ni na službenom, ni civilnom tržištu. Ukupno nije napravljeno više od desetak hiljada pištolja.
M. VUKČEVIĆ