Klasika Dalekog istoka

Pri samom pomenu istorije Japana, odmah nam se nameću neke, davno ustaljene asocijacije. Prva je samurajski ratnik sa katana mačem, koji je sastavni deo japanske nacionalne kulture, baš kao što je to, recimo, matador za Španiju. Druga asocijacija vezana je za japanske vojnike u Drugom svetskom ratu i njihovu fanatičnu hrabrost. Poznato je koliko su muke zadali Saveznicima na Pacifiku i u Indokini. I dok je japanski oficir uvek sa obaveznim pištoljem Nambu i katanom, običnog vojnika ne možemo da zamislimo bez puške Arisaka.
Ali i pored toga što je istorija ove puške trajala skoro 50 godina, o njoj se u svetu malo zna. Da bismo bolje upoznali ovo oružje i (za naše pojmove) neobično označavanje modela, moramo malo da zađemo i u istoriju Japana. Jer, jedno bez drugog ne može – toliko je Arisaka duboko usađena u ovoj naciji. Japanska vojska je svojevremeno doživela dramatičnu transformaciju i to u kratkom roku, kakav valjda ne pamti nijedna druga nacija u svetu. A to je transformacija od samurajskog ratnika, u modernog vojnika – iz Srednjeg veka u Novo doba i to skoro preko noći.
Japan je sve do sredine 19. veka bio zatvorena zemlja, izolovana od uticaja sa strane. Sa otvaranjem je počelo tek negde 1853-54. i to pod pritiskom Amerikanaca, kao što su bili komodor Matthew Perry i diplomata Townsend Harris. Došlo je do transformacije koja je trajala tačno jednu generaciju i koja nije prošla bez krvi. Kada su strani trgovci sa svojim kapitalom počeli da opterećuju japansko tržište i kada su Evropljani i Amerikanci doneli i koleru iz Indije, šezdesetih godina 19. veka došlo je do oružanih prepada, u kojima je ubijeno nekoliko stranaca. Događaji su se dalje odvijali dramatičnim redosledom, što je na kraju dovelo do smene dinastije i konačno do ustanka samuraja, pod vođstvom Saiga Takamorija. Tek posle toga se Japan konačno prepustio savremenim uticajima.
A kako je tekao razvoj vatrenog oružja? Veoma sporo. Ustvari, japansko vatreno oružje se nije menjalo vekovima. Sve je počelo sa bitkom kod Nagašina 1575, u kojoj su prvi put, u većem broju upotrebljene puške fitiljače. I posle toga, ništa se nije menjalo 250 godina. Možemo samo da zamislimo koliko su se iščuđavali strani putnici kada su sredinom 19. veka u rukama japanskih vojnika još uvek viđali starinske fitiljače.
Doduše, Japan je uvozio i savremenije oružje iz Evrope i Amerike, ali u vrlo zanemarivom broju. Pri kontaktima sa kineskim vojnicima, Japanci su prvi put videli modernije puške, kao što su Mauzer i Šaspo (Chassepot). To je navelo vladu da 1875, formira tehničku komisiju, čiji je zadatak bio da ispita oružje evropskih proizvođača. Tako je 1876-77, major Cunejoši Murata poslat na put u Evropu, gde je obišao Francusku, Nemačku, Švajcarsku, Holandiju i Italiju. Major Murata je uspeo da iskombinuje elemente pušaka Mauzer, Gras i Bomon (Beaumont) i konstruiše prvu japansku ostragušu. U Tokiju i Osaki podignute su fabrike za proizvodnju nove puške i municije za nju.
Puška sistema Murata bila je ostraguša sa cilindričnim zatvaračem i koristila je metak sa ivičnim paljenjem, punjen crnim barutom, kalibra 11×60. Nova varijanta u kalibru 8 mm, uvedena je 1889. i oslanjala se na austrijsku pušku Kropaček (Kropatschek). Imala je cevasti magacin i stabilnije bravljenje zatvarača. Kolekcionari raspoznaju dve najvažnije verzije pušaka Murata. Jedna je Murata M1880 ili Tip Meidži 13, a druga M1889 ili Tip Meidži 22. Japanske oznake ukazuju na godište modela po njihovom računanju. To znači da su u pitanju 13. odnosno 22. godina po njihovom kalendaru. O čemu se, zapravo, radi? U Japanu je 1868, došlo do političkog preokreta, koji istoričari nazivaju „Meidži restauracijom“. Od tada se službeno oružje u Japanu obeležavalo po Meidži kalendaru: 1868, bila je prva godina itd. Tako, Arisaka Tip Meidži 38 znači da je u pitanju model puške iz 1905, ali tu ne prestaje košmar sa japanskim oznakama oružja. Da bi stvar bila što komplikovanija, obeležavanje po Meidži kalendaru trajalo je samo do 1930. Posle toga, uvedeno je obeležavanje po japanskom starom kalendaru, po kome računanje počinje 660, godine pre nove ere, kada je, navodno i osnovan Japan. Prema tome, Arisaka Tip 99 znači da je u pitanju 2599, odnosno 1939, po našem kalendaru.
Kako su i kada nastale puške Arisaka? Počeci datiraju iz Prvog kinesko-japanskog rata (1894-95). Kinezi su u tom ratu imali nove, tek nabavljene nemačke „komisijske“ puške M1888 (Kommisssionsgewehr). Kako su ove puške mogle da se pune magacinom, imale su znatnu prednost nad japanskim puškama Murata. Punjenje je bilo brže i mnogo komotnije. Zato je japanska vlada odmah formirala komisiju zaduženu da konstruiše novu, vojničku pušku. Komisijom je rukovodio pukovnik Nariaki Arisaka, pa otuda i budući naziv puške. Počev od 1897, puške pod imenom Arisaka proizvođene su narednih 50 godina. Među više od sedam miliona proizvedenih komada u tom periodu, mogu da se razlikuju tri osnovne proizvodne linijie. Od modela M1897 (Tip Meidži 30), proizvedeno je preko 550 hiljada komada, od modela M1905 (Tip Meidži 38), najmanje tri miliona, a od modela M1939 (Tip 99) najmanje tri i po miliona komada. Treba dodati i još na na desetine hiljada karabina, kratkih pušaka, snajperskih pušaka i drugih specijalnih verzija.
Malo je poznato da puške Arisaka nisu upotrebljavane samo u Japanu. Britanci su, u Prvom svetskom ratu, kupili 150 hiljada komada. Bili su to modeli Tip 30 i Tip 38, a otišle su, uglavnom, u naoružanje Kraljevskog letačkog korpusa i Ratne mornarice. Ipak, najveći kupac je bila Rusija. Počev od 1914-15, Rusima je isporučeno čak 600 hiljada Arisaka, uglavnom Tip Meidži 30. Sem toga, Rusi su i od Britanaca 1917, nabavili dodatnih 128 hiljada njihovih Arisaka pušaka. Pored toga, Arisake su korišćene i u Kini, Indoneziji i Koreji. Kinezi su svoje puške adaptirali na nemački puščani metak 8×57, što može da bude interesantno za kolekcionare koji žele i da pucaju iz svog oružja. Jer, u Evropi je ovu municiju mnogo lakše nabaviti nego originalnu japansku. Kao što vidimo, Arisaka je ubedljivo najznačajnija puška sa Dalekog istoka svih vremena.
Arisaka M97 kalibra 6,5 mm predstavlja odličan primer japanskog umeća da se iskoriste tuđa tehnička rešenja. Ova puška je praktično objedinila rešenja od nekoliko različitih evropskih pušaka onog doba – španskog Mauzera M93 kalibra 7 mm, austrijskog Manlihera, holandske M94, italijanske M91 i švajcarske Mod.1889.
Osnovnu razliku između starijih i novijih Arisaka čini kalibar. Od 1897, do 1939, izrađivane su u kalibru 6,5×51 Arisaka. Ali u Drugom kinesko-japanskom ratu (1937-45) pokazalo se, što se tiče preciznosti sa velike udaljenosti, da japanske puške ne mogu da se mere sa kineskim u kalibru 8×57. Zato su Japanci razvili novi metak 7,7×58, a prve Arisaka u novom kalibru potiču iz maja 1939. Ne znači da su puške u starom kalibru prerađene ili izbačene iz upotrebe. Mnoge od njih korišćene su i u Drugom svetskom ratu. Sem toga, puške Tipa 38 izrađivane su sve do četrdesetih godina prošlog veka, u Mandžuriji i Severnoj Kini.
Puške Arisaka, generalno, predstavljaju vrlo kvalitetno izrađeno oružje, naročito primerci iz mirnodopske proizvodnje i s početka Drugog svetskog rata. Kundak je pažljivo obrađen, kao i metalni delovi, plavo-sivo brunirani i dobro upasovani. Rukohvat je ojačan sa gornje i donje strane, pa je kundak skoro nemoguće slomiti. Cev je polirana i vrlo kvalitetno urađena, tako da i kod starijih, bolje očuvanih primeraka, često deluje kao da je nova. Naravno, staro pravilo važi i ovde: ako neko kupuje staru pušku, a ima i nameru da puca iz nje, mora najpre da zaviri u cev. Džaba što je puška spolja kao „lutka“, ako joj je cev iznutra kao sulundar od peći.
I na kraju, ono što strelce zanima – kakva je preciznost japanske puške? Pri testiranju na strelištu, Arisaka Tip Meidži 38 kalibra 6,5 mm, pokazala se izuzetno prijatnom za gađanje i po rezultatima, mogla bi da se uvrsti u takmičarsko oružje. Ono što je interesantno, pri grupisanju pogodaka pokazala je bolje rezultate, čak i od legendarnog nemačkog Mauzera 98. Od savremene municije, najbolje su se pokazale Hornadijeve laboracije .264-140, a solidan rezultat su pružile i Lapuine laboracije .264-100.
Najzad, ono što čitaoce sa kolekcionarskim duhom može da zanima, koliko košta jedna Arisaka danas, na tržištu? Dobro očuvan komad varira između 300 i 400 evra, dok one u lošijem stanju idu i za 200. Ali kod ovih jeftinijih, treba dobro zaviriti u cev, kao što smo već pomenuli… Osnovni problem kod Arisake je što je retka na tržištu, pa oni koji baš žele da u kolekciju uvrste i ovu japansku klasiku, moraju da budu izuzetno strpljivi i uporni.
B. Ljubinković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još