Legendu podržao i Holivud

 

Pre gotovo vek i po pojavila se prva puška Winchester 1873, poznata i kao “puška koja je osvojila Zapad”. Za njenu pojavu vezan je i jedan kuriozitet: prvi serijski proizvedeni komad nije bio i prvi koji je prodat. Najpre je 26. septembra 1973, isporučen primerak sa serijskim brojem 2, dok je onaj sa brojem 1 prodat tek posle više od mesec dana, 31. oktobra, kao treći po redu. Ali, ovo nije jedina logička zavrzlama kad je reč o legendarnoj pušci i njenom rođenju. I upravo zbog raznih komplikacija, priča o popularnoj “vinčesterki” i jeste oduvek bila zanimljiva, naročito za kolekcionare. Generalno vlada mišljenje da je puška M1873 bila samo logična naslednica modela 1866, uz nekoliko inovacija kao što su jača municija i ojačani gvozdeni ram. Ali to je samo donekle tačno. Podsetimo se da se negde u periodu 1869-1870, skoro paralelno zbilo nekoliko događaja koji su prethodili i doprineli rođenju legendarne puške.

Kao prvo, u Francusko-nemačkom ratu 1870-71, francuska vlada Treće republike je posle nemačkih pobeda i zarobljavanja Napoleona III, tražila oružje u Engleskoj i Sjedinjenim Državama. “Winchester” im je izašao u susret na obostrano zadovoljstvo. Uz posredstvo “Remingtona”, ratosiljao se svih Spenserovih karabina i pušaka – 32.000 komada. Istovremeno je u novembru 1870, i tursko Osmanlijsko carstvo naručilo od “Winchestera” 15.000 pušaka i 5.000 karabina Modela 1866, u kompletu sa municijom. Ovaj ugovor doneo je “Winchesteru” zaradu od 550.000 dolara. Osim toga, i vojska Sjedinjenih Država je tražila novo oružje, a “Winchester” tako “mastan” kolač nikako nije hteo da propusti. Proizvodni kapaciteti u Nju Hevnu su prošireni, a pokrenuta je i prava kampanja da se što pre dođe do nove i uspešne konstrukcije. Dovedena su i personalna pojačanja (inženjera i konstruktora) iz drugih oružarskih firmi, baš kao što u današnje vreme fudbalski menadžeri kupuju igrače od drugih klubova. “Winchesteru” se očigledno žurilo da preduhitri konkurenciju i na tržište iznese novu pušku. To se, ako se malo pažljivije zagleda, može primetiti na prvim proizvedenim primercima M1873, na kojima se može uočiti puno zajedničkih delova sa modelom 1866, koji se još uvek proizvodio. Na primer cevi, nišani i kundaci su identični na oba modela. Tek kasnije, tokom proizvodnje, razvijena je sopstvena, posebna M1873 linija. Ovde je interesantno pomenuti još jedan kuriozitet: proizvodnja prethodnog modela, M1866, bila je posle uvođenja novog modela M1873, najpre obustavljena, ali je ponovo nastavljena zbog potražnje u Srednjoj i Južnoj Americi.

A sad da se vratimo na početak one zbunjujuće zbrke oko isporuke prvih serijski proizvedenih komada M1873. Dakle, prva “vinčesterka” koja je isporučena nosila je serijski broj 2 i na tržištu se pojavila 26. septembra 1873. Druga je imala serijski broj 3 i poslata je 25. oktobra iste godine, a tek posle nje, 31. oktobra, isporučena je i puška sa brojem 1. Do kraja 1873. godine liferovano je samo 18 repetirki M1873, prilično malo za prvu godinu proizvodnje. Za kolekcionare i ljubitelje statistike iznećemo i serijske brojeve tih prvih 18 komada: 1, 2, 3, 5, 7, 9, 10, 23, 24, 26, 27, 30, 32, 33, 36, 41, 43 i 49. Međutim, na lageru se nalazilo još 22 neisporučenih komada, što ukupan broj proizvedenih pušaka u prvoj proizvodnoj godini povećava na 40 primeraka. Evo i serijskih brojeva tih preostalih 22 komada: 6, 22, 25, 28, 29, 31, 34, 35, 37, 38, 39, 40, 47, 48, 50, 53, 54, 55, 56, 58, 60 i 61. Najstarija poznata sačuvana puška M1873 ima serijski broj 11, a isporučena je 23. januara 1874. Pojavila se prošle godine u ponudi na kolekcionarskom tržištu i odmah je prodata. Posle nje, najstariji je primerak sa serijskim brojem 13, isporučen 9. marta 1874. U oktobru 2008. na jednoj aukciji prodat je za 149.500 dolara. U pitanju je puška, a na karabin. A najstariji poznati sačuvani karabin nosi serijski broj 47 i potiče iz kontingenta od 22 komada, koji su krajem 1873. bili lagerovani čekajući na kupce. Nisu mogli da idu u prodaju iz prostog razloga što nije bilo municije. Kome treba oružje bez municije? Tek od naredne godine, krenula je punom parom i proizvodnja municije, a zajedno sa njom i veća proizvodnja, odnosno prodaja pušaka i karabina M1873. Ipak, i pored svih trzavica i oscilacija, može se smatrati da je 1873, bila uspešna godina za fabriku “Winchester”, pre svega u finansijskom smislu. Na kraju godine uknjižen je čist profit od preko 132.000 dolara. A sa ondašnjom vrednošću dolara, to je bila jako velika dobit.

Winchester Model 1873, vrlo je atraktivna za kolekcionare, ali im zbog obilja brojnih varijanti zadaje i velike glavobolje. A verzija ima toliko, da praktično niko ne može da ih ima sve u svojoj kolekciji. To je čista iluzija, kojom se zanose samo kolekcionari početnici. Oni iskusniji već znaju da je to samo pusti san. Već i nabrajanje svih mogućih verzija predstavlja veliki posao. Iznećemo one najosnovnije i najvažnije:
Model 1 (serijski brojevi od 1 do 31.000): Zaštitni poklopac odozgore na sanduku, ima na sebi ovalno, radlovano ispupčenje, poznato kao “otisak palca”. Poklopac ulazi u žlebove koji su frezovani sa unutrašnje strane sanduka. U praksi, poklopac je često umeo da se zaglavi, čime je oružje postajalo neupotrebljivo.
Model 2 (serijski brojevi od 31.000 do 90.000): Poklopac klizi po šini koja je prišrafljena na sanduk.
Model 3 (serijski brojevi od 90.000 do kraja proizvodnje): Poklopac klizi po šini koja je frezovana kao integralni deo sanduka.
Pažnja: Postoji i vrlo retka varijanta koja uopšte nema poklopac, tzv. Open Top Rifle. Kolekcionari su dugo mislili da je to bila prva varijanta, ali to je greška, jer se ovaj tip puške pojavljuje u opsegu serijskih brojeva između 27.000 i 28.000. U svetu kolekcionara danas je poznato samo oko 55 primeraka ovog retkog oružja. Još ređe su puške na kojima je naknadno zašrafljena šina sa drugog modela, kao rešenje problema sa zaglavljivanjem poklopca. Njih ima samo nekoliko. Poseban “šlag na tortu” predstavljaju rariteti poznati pod nazivom jedna od hiljadu. Već i pri samom pomenu ove legende, kolekcionarima zaljubljenim u “vinčesterke” zavrti se u glavi. Reč je o probranim, naročito preciznim primercima Modela 1873, koji danas na tržištu dostižu skoro astronomske cene. Redak izuzetak je bila jedna od hiljadu sa serijskim brojem 31.269, koja je u oktobru 2008, prodata na aukciji za samo 37.950 dolara. Kad se uzme u obzir da je uobičajena cena za ove puške negde oko četvrt miliona dolara, pitaćete se zbog čega je ova prodata tako jeftino? Pa zato što je bila naknadno restaurirana, iako je inače originalna. Nemojmo se čuditi tako visokim cenama za ove probrane puške, jer one su bile skupe čak i u ono vreme, u 19. veku. Tako je već u “Winchesterovom” katalogu s kraja 1873. cena jedne puške sa ekstra finišom bila između 60 i 100 dolara, dok je standardna koštala 27 dolara. (Neka vas ne zbunjuju ove cifre, jer tadašnji dolar je vredeo neuporedivo više nego današnji.)

 

Slavi ovih probranih “vinčesterki” znatno je doprineo i Holivud sa vestern filmom iz 1950, pod nazivom “Winchester 73”, u kome glavnu ulogu igra Džejms Stjuart. To je ujedno i jedini film do sada, koji u svom naslovu ima jedan model “Winchestera”. U sklopu reklamne kampanje za ovaj film, pokrenuta je i akcija javne potrage za preostalim živim primercima jedne od hiljadu. Odštampan je i plakat “Traži se” (wanted) u duhu Divljeg Zapada, kojim je obećano da će prvih 20 vlasnika koji se jave, kao nagradu dobiti po jednu ganc-novu Winchester M1894. To je upalilo i na svetlost dana je izniklo čak 23 komada jedne od hiljadu, za koje se do tada nije znalo. A za upotrebu u filmu, doterane su i uglancane tri standardne “vinčesterke” i to tako da laiku izgledaju kao jedna od hiljadu. Njihovi serijski brojevi su 551816, 703161 i 706717. Danas se za dve od njih zna, dok je treća nestala bez traga. Winchester M1873 je nazvana puškom koja je osvojila Zapad, pri čemu se misli na Divlji Zapad. Ali ni ta fama nije baš apsolutno tačna. Jer, skoro polovina svih proizvedenih primeraka, barem 300.000 od ukupno 720.000, otišla je na Jug, tačnije u Srednju i Južnu Ameriku – i to u zamenu za kafu! Tako su, recimo, na Haiti isporučene muskete M1873 u vrednosti od 25.000 dolara, takođe u zamenu za sirovu kafu. Očigledno je kafa, tih godina, bila vrlo unosan trgovinski artikal na severnoameričkom tržištu.

I najzad, dođosmo do onog što prave kolekcionare najviše muči – potvrda od fabrike “Winchester” o autentičnosti njihovog oružja. Taj famozni papir, koji u Americi zovu “fabričkim pismom”, može ponosnom vlasniku da priredi puno radosti ali i razočaranja. I dok se potvrda za “Coltovo” oružje može dobiti direktno od firme, kod “Winchestera” je to malo komplikovanije, jer se papir dobija preko muzeja “Kodi” u Vajomingu, kome je zaveštana kompletna fabrička zbirka starog “Winchesterovog” oružja, kao i knjige evidencije o prijemu i isporuci oružja sa lagera. Tamo se, na osnovu tih knjiga i uz nadoknadu od 70 dolara, mogu dobiti podaci o konkretnom primerku oružja koje posedujete: da li je u pitanju puška, karabin ili musketa, kojeg je kalibra, da li je cev okrugla ili osmougaona i da li je okidač normalan ili sa šteherom (ubrzicom)? Međutim, za vlasnika su možda još važniji dodatni podaci: kada je oružje dospelo u magacin, kada je izdato odnosno isporučeno nekoj trgovini ili kupcu, kao i broj porudžbine. Kada su u pitanju standardne verzije, investicija od 70 dolara se isplati, jer pored osnovnih tehničkih podataka, možete saznati i tačan datum rođenja vašeg oružja. Ali, problemi nastaju ako vaš komad nije standardno opremljen, jer o posebnim dodacima i karakteristikama nigde nema ni pomena – nigde nisu zavedene. Jednostavno, u magacinskoj evidenciji nema unešenih podataka o kundaku od posebnog drveta ili o diopterskom nišanu, na primer. Da li to onda znači da vaš primerak uopšte nije original? Ovde treba biti oprezan, jer moramo znati da magacinska evidencija nije imala za cilj da jednoga dana u budućnosti pruža podatke kolekcionarima. Njena uloga bila je da pruži uvid u dnevni promet – profit od prodaje. Uostalom, u tim knjigama i nema rubrika u kojima bi se beležili svi individualni zahtevi naručilaca. Takvi detalji stajali su jedino u narudžbenicama, u vidu cedulje pridodate uz broj porudžbine. Na veliku žalost današnjih vlasnika, te cedulje više ne postoje, jer su odavno uništene. Samim tim, nemoguće je dobiti zvaničnu “ćagu” da je vaš vanserijski primerak zaista original. Tu pomažu jedino iskustvo i upoređivanje sa primercima za koje se pouzdano zna da su originali.
Ipak, vlasnici pušaka Winchester 1873 imaju barem sreću da su magacinske knjige za ovaj model skoro kompletno sačuvane, što nije slučaj sa ostalim modelima ove firme. I još jedna stvar: Do sada se zvanično uzimalo da je poslednja isporučena Winchesterka 1873 bila ona sa serijskim brojem 720.496, što takođe nije tačno. Iako je proizvodnja ovog modela zvanično prestala 1920. sklapanje pušaka od postojećih delova nastavljeno je sve do 1924, kada je isporučen poslednji komad, pod serijskim brojem 720.610. Dakle, posle tačno 51 godine od početka proizvodnje, što je svakako za ponos.
B. Ljubinković

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još