Mauser s cik-cak dobošem

Uzevši u obzir činjenicu kako se na našem prostoru mogu pronaći raritetni primerci starijeg vatrenog oružja raznolikog porekla i produkcije, pre par decenija je nastala dosetka prema kojoj je samo pitanje dana kada će se upravo na „Brdovitom Balkanu“ odnekuda pojaviti pištolj Luger s oznakom 1 kalibra .45ACP koji je netragom nestao nakon američkog armijskog konkursa 1907. godine. Održavajući kontinuirani kontakt s čitaocima, pogotovo iz redova zaljubljenika u istorijski vredno oružje, uvek se iznova oduševimo što se u kolekcijama ovdašnjih osoba mogu pronaći modeli koji su u svetskim okvirima srazmerno retki i prilično vredni. Ovog puta identično se dogodilo kada smo imali uvid u zbirku starijeg oružja u posedu gospodina Ivana Eremića.

Osim nekoliko vrlo interesantnog dugocevnog oružja kao što su Remington Rolling Blok i Mauser Model 1888 „Komisijska puška“, on u zbirci ima više pištolja i revolvera, od kojih nam je naročito privukao pažnju nemački „Zig-Zag“ koji se ne sreće često ni u zemlji nastanka. Ovo je prilika da opišemo taj model, ali i da ukažemo na neke osobenosti razvoja i upotrebe službenog oružja kratkih cevi na tom području. Od ujedinjenja 25 država u Nemačko carstvo 1871. godine, stvorena je zemlja zavidnog vojnog potencijala i očekivalo se kako će oružane snage u narednom periodu zasigurno dobiti adekvatno opreme jer se očekivalo da zajednica postane važan faktor u tadašnjoj kolonijalnoj podeli interesnih zona. Bitno je naglasiti kako se modernizacija streljačkog naoružanja bazirala ponajviše na planu pušaka kao osnovnog vojničkog alata tog doba, a „kratke cevi“ su bile u najvećoj meri tretirane kao tema nižeg prioriteta. Revolveri su smatrani gotovo statusnim simbolom starešinskog kadra, pa su ih mogli nabavljati po sopstvenom nahođenju, bez unifikacije pa su najčešći modeli bili perkusionog sistema u više kalibara. Istina, domaći Drayse sistema opaljenja iglicom je razmatran kao potencijalno rešenje za prvenstveno policiju i deo vojnog personala, ali uvidelo se kako je to oružje svojstvima daleko od onog što armijska upotreba iziskuje. Za razliku od ostalih velesila tog doba, Nemci su za svoju konjicu prvenstveno predviđali upotrebu kopalja, sablji i razmatrane su karabinske varijante pušaka, dok je revolver prilično dugo bio skrajnut.

Uvidevši kako je budućnost zasigurno trasirana na osnovu sjedinjene municije centralnog opaljenja, proslavljeni konstruktor Paul Mauzer je nakon svoje uspešne konstrukcije vojničke puške Model 1871 (Infanterie-Gewehr M.71), došao na pomisao kako je i ručno kratkocevno oružje bitno polje njegovog angažovanja, te je sedam godina kasnije predstavio krajnje neobičan revolver nazvan Construktion 1878. Želeći da svoj model ponudi na predstojećem armijskom konkursu, pod rednim brojem 2564 patent je registrovan početkom proleća 1878. godine u tada eksperimentalnom kalibru 10,6mm. Paulov brat Vilhelm mu je ukazao na potencijalna poboljšanja dizajna, kako bi unapređena konstrukcija bila konkurentna i vojnim drugim službama van Nemačke, jer su mnoge zemlje u tom momentu tražile rešenje revolvera na sjedinjeni metak centralnog opaljenja za službene potrebe. Najpre se za prvi model s monolitnim ramom i sistemom punjenja doboša putem bočnog otvora zainteresovala Carska Rusija, pa je u Petrogradu sprovedena prezentacija, ali bez željenog krajnjeg rezultata u vidu narudžbine. Prvobitni metak navedenog kalibra je imao suženu čauru u prednjem delu, što se nije pokazalo kao optimalno, pa je od domaće „Deutsches Munitionsfabriken“ zatražena izmena, jer je već 1879. godine raspisan vojni konkurs za službeni revolver.

U to vreme vrlo mlada (postojala je pet godina) i ambiociozna fabrika braće Mauzer je predstavila šestometni revolver jednostruke akcije, s krajnje neuobičajenim principom okretanja doboša jer je poluga za njegovo pomeranje u ramu svojim hodom delovala unakrsnim usecima i uskoro je oružje dobilo nadimak „Zig-Zag“, upravo zbog nemačkog termina za cik-cak linije na spoljnoj površini burenceta. Kao i kod ostalih revolvera SA sistema okidanja, povlačenjem oroza u zadnji položaj se vršilo simultano pomeranje doboša kako bi se komora pozicionirala u osu zadnjeg dela cevi, a sam princip rada je bio izuzetno pouzdan i robustan. Umesto prvobitnog monolitnog rama, za konačno rešenje je primenjen sistem prelamanja sklopa cevi i doboša naviše i unazad, kako bi se moglo sprovesti punjenje ili pražnjenje oružja, kao i delimično čišćenje. Ovaj krajnje neobičan postupak je bio preuzet od američkih revolvera „Smith&Wesson“ Model 1 i Model 2 Army, a i izgled cevi je bio doslovno „prepisan“ od revolvera istog proizvođača. S konstrukcione tačke gledišta, Mauser „Zig-Zag“ je u tom momentu bio po svemu slabiji od S&W Modela 3 koji se uveliko koristio kao vojno službeno oružje, pošto je američki noviji revolver imao znatno jednostavnije i priručnije rešeno prelamanje radi prepunjavanja.

Uglavnom, ocena vojnog vrha je bila kako je Mauzerov revolver neadekvatan usled enormne proizvodne cene jer je proces izrade bio komplikovan, a sistem ekstrakcije ispaljenih čaura i unosa municije „naopako postavljenog“ burenceta nespretan jer iziskuje dodatni napor korisnika. Na komercijalnom tržištu je prodata izvesna količina u kalibrima od 6, 9 i 10,6mm, a retki oficiri su ga nabavili u privatnoj režiji i koristili kao službeno oružje. Ponovljeni vojni konkurs iz 1883. godine je odabrao oružje koje je najpre nazvano „’Kommission Revolver“, a reč je o nešto konvencionalnijoj konstrukciji Model 1879 Deutsche Armeerevolver, koja je bila prvi nemački službeni revolver na sjedinjeni metak centralnog opaljenja. Premda je već uveliko više evropskih armija odabralo i služilo se revolverima SA/DA sistema okidanja, i ovo je bilo oružje jednostruke akcije mehanizma, a prepunjavanje se vršilo na anahroni način kroz bočna vratanca. Tadašnja „Gewehr-Prufungs Kommission“ iz Špandaua je nametnula takvo rešenje kao prelazno, jer je svima iole upućenim bilo jasno kako revolver i njegova municija kalibra 10,6x25mm punjena dimnim barutom nisu naročito perspektivni. Uskoro je redizajniran u varijantu Model 1883 Deutsche Armeerevolver, premda se oba najčešće označavaju kao Reichsrevolver i upotrebljavani su u pozadinskim jedinicama tokom Prvog, a od strane Folksšturma čak i u završnoj fazi Drugog svetskog rata.

Kao što je poznato, Nemačka je još krajem devetnaestog veka bila rodonačelnik proizvodnje i vojne upotrebe poluautomatskih pištolja, a vodeću poziciju drži do današnjih dana svojim modelima najvišeg kvaliteta i svojstava. Fabrika „Mauser“ je identično anticipirala, pa su osnivači težište svoje produkcije fokusirali na proslavljeni pištolj C96 braće Feederle, a revolveri su u čitavoj Nemačkoj sve do kasnih pedesetih godina prošlog veka smatrani prevaziđenim. Nije utvrđen tačan broj proizvedenih primeraka „Zig-Zag“ modela svih kalibara i veličina, ali oni u stanju dobre očuvanosti dostižu vrtoglave cena na aukcijama kolekcionara. Nedavno je jedan u Sjedinjenim Američkim Državama prodat na licitaciji za petocifreni dolarski iznos, ali u našim uslovima to apsolutno ništa bitno ne znači.
Primerak u posedu gospodina Eremića je ovde stigao neznanim putem i pod okolnostima koje se ne mogu precizno deklarisati, ali zasigurno spada među one koji mogu da vlasnika čine zadovoljnim i poštovanim u krugovima poštovalaca ovog hobija. Vizuelnim i manuelnim pregledom, uviđa se perfekcija odabira materijala i zanatske izrade, koja je gotovo nezamisliva u sadašnje vreme. Sve komande su funkcionalne, oružje nema ni naznaku uvećanih zazora i mehanizam deluje kao da je revolver tek pristigao s proizvodne linije. Ovo je tipična pojava za starije oružje za koje nije bila dostupna originalna municija, pa je brižljivo čuvano i gotovo nikada upotrebljavano, naročito u ratnim sukobima. Svaki susret s ovakvim retkim i bitnim modelima je prilika da evociramo sećanja na jedan period razvoja oružarstva, uz neskrivenu dozu zadovoljstva što se mogu pronaći kod nas.
Milan Milanović