Oružje francuske konjice

Kvalitetni i robusni službeni revolveri, konstruisani u drugoj polovini 19. veka. upotrebljavani su u različitim varijantama, sve do Drugog svetskog rata, u vojskama više evropskih država, između ostalih i francuske konjice.
Penzionisani francuski oficir Henry Gustave Delvigne i belgijski konstruktor Joseph Chamelot, zajednički su u toku 1862. registrovali patent za revolver vojničkog formata. Prvi revolveri, izrađeni u Liježu, pojavili su se na komercijalnom tržištu u toku 1865, pod imenom Modele de Gaucher. Ovi revolveri imaju otvoreni ram i koriste municiju tipa Lefaucheux (metak sa iglicom u kalibrima 7, 9 i 12 mm). Iako kvalitetni i robustni, ovi revolveri na tržištu nisu izazvali previše pažnje. Zato su se partneri ubrzo udružili sa poznatom belgijskom oružarskom firmom „Pirlot Freres“, koja je preuzela dalju izradu i plasman njihovih revolvera. Firma je već u toku 1867, ponudila francuskoj vojsci na testiranje nekoliko ovih revolvera. Vojska je u to vreme uveliko eksperimentisala sa revolverima, koji su imali zatvoreni ram i koristili municiju sa centralnim paljenjem, pa Modele de Gausher nije imao nikakvu šansu. Međutim, intenzivno reklamirani u katalozima firme, kvalitetni revolveri Modele de Gausher, dobro su se prodavali na evropskom komercijalnom tržištu. U toku 1869, firma je ponudila ove revolvere, prilagođene i za municiju sa centralnim paljenjem.

Jednostavna konstrukcija

Tek je patent, koji su konstruktori Chamelot i Delvigne registrovali 25. maja 1871, bio pun pogodak. Monolitna i jednostavna konstrukcija, zatvoren robustan ram, šestometni doboš i dvostruko dejstvo okidača, lak dostup mehanizmu, domišljato rešena šipkica za izbacivanje ispaljenih čaura i municija sa centralnim paljenjem kalibra 11 mm, učinili su ovo oružje odmah vrlo konkurentnim, kada su praktično sve vojske na kontinentu pripremale zamenu starih revolvera sistema Lefaucheux. Prva je zagrizla Belgija, naručivši izvestan broj revolvera za trupna testiranja.

Prvi ozbilniji kupac bila je švajcarska vojska. U konkurenciji više poznatih proizvođača, službena komisija se krajem 1871, opredelila za revolver Chamelot-Delvigne iz firme „Pirlot Freres“, s tim da se pod nadzorom majora Schmidta izvrše manje korekcije na mehanizmu i usvoji metak sa ivičnim paljenjem u kalibru 10,35 mm. Konačno, 24. aprila 1872, ovaj revolver je službeno uveden u naoružanje švajcarske vojske i policije pod oznakom Chamelot-Delvigne modifie Schmidt, Model 1872. Službeni revolveri su dugi 278 mm i teški (bez municije) oko 1.000 g, dok je cev duga 150 mm, a u kontinuitetu su nabavljani od belgijske firme „Pirlot Freres“. Već u toku 1878, švajcarska vojska uvodi u naoružanje potpuno novi revolver Model 1878 (konstruktori Galand, Warnant i Schmidt), ali i novi metak sa centralnim paljenjem, zadržavši kalibar 10,35 mm. Paralelno, kvalitetni revolveri Chamelot-Delvigne ostaju i dalje u upotrebi, tako što su uz minimalne zahvate prilagođeni novoj municiji. Samo, sada imaju službenu oznaku Model 1872/78. Odmah za Švajcarskom, za zamenu starih revolvera se odlučila i Holandija. Naravno, revolver Chamelot-Delvigne je ušao u najuži izbor. Ipak, Komisija se na kraju odlučila za kombinaciju ovog i revolvera sistema Nagant, uz mnoge elemente na dizajnu, koji nemaju veze ni sa jednim. Revolver je uveden u naoružanje kao Chamelot-Delvigne N.L. M 1873 u kalibru 9,4 mm. Slova N.L. ukazuju na „Holandski model“.
U isto vreme i italijanska vojska je pristupila zameni zastarelih revolvera, sistema Lefaucheux. Švajcarska odluka po istom pitanju i uključivanje majora Schmidta u italijansku komisiju, ubrzali su odluku Generalštaba da već u toku 1872, usvoji revolvere sistema Chamelot-Delvigne. Iz raznih razloga, uvođenje revolvera u redovnu upotrebu, počelo je u toku 1874, pod službenim nazivom Pistola a rotacione, Modello 1874. Uz nešto dužu cev i povećanu težinu, Italijani su zadržali isti nominalni kalibar 10,35 mm, kao i Švajcarci, ali su se odmah opredelili za metak sa centralnim paljenjem. Zbog toga se za ovaj metak ustalio naziv 10,35 mm Italijanski.

Smanjenje dimenzija

Prvu količinu revolvera, italijanska vojska je naručila direktno od firme „Pirlot Freres“, a zatim je proizvodnja organizovana u domaćim fabrikama „R. Fabrica d/Armi Brescia“ i „Glisenti Brescia“. Italijanski revolver Modello 1874 je robustno oružje, a svi delovi su kvalitetno i precizno izrađeni. Dug je 295 mm i težak (bez municije) 1.160 g, dok je cev duga 160 mm. Ram je izrađen iz jednog komada čelika, u koji je ušrafljena oktagonalna cev. Šestometni doboš, olakšan uzdužnim kanelurama, puni se i prazni preko vratašca na desnoj strani. Šipka za izbacivanje praznih čaura je elastično smeštena u fiksnom „rukavu“ uz cev, a poseban zadržač je blokira u prednjem položaju. Pločica, čijim skidanjem je omogućen lak pristup mehanizmu, pričvršćena je na levoj strani rama, pomoću šrafa iznad same obloge rukohvata. Oba nišana su fiksna i jednostavna. Napred je mušica, a zadnji nišan predstavlja integralni (malo uzdignuti) deo rama V oblika. Rukohvat se završava metalnom kalotom, koja nosi alkicu za provlačenje gajtana. Obloge rukohvata su od kvalitetnog, izrezbarenog drveta. Mehanizam ima mogućnost jednostrukog i dvostrukog dejstva okidača, a oroz se automatski povlači u bezbedan položaj, posle svakog opaljenja.

Prvi primerci, isporučeni direktno iz Belgije, na konzoli rama sa leve strane imaju natpis „Pirlot Freres“ i jedan oval sa inicijalima C.D.S. (skraćenice od Chamelot, Delvigne, Schmidt). Revolveri iz italijanske proizvodnje imaju na istom mestu oznake italijanskih fabrika. Pored toga, svi revolveri imaju utisnute serijske brojeve i standardne oznake provere kvaliteta, a često i oznake pripadnosti određenoj službi. Na primedbe iz oficirskih redova, da je ovaj revolver preglomazan za svakodnevnu upotrebu, firma „Glisenti“ je početkom osamdesetih godina 19. veka pripremila mehanički identično oružje, smanjenih dimenzija, pod nazivom Pistola a Rotazione Modello 1874 Corta. Ukupna dužina je sada 244 mm, dužina cevi 114 mm, težina 1.060 g. Međutim, ova smanjena verzija nije naišla na dobar prijem, kao ni neke druge konstrukcije iz iste firme. Tek je domaći konstruktor Karlo Bodeo u toku 1889, patentirao potpuno novu konstrukciju revolvera, koja je uvedena u naoružanje kao Bodeo Modello 1889. Veterani Modello 1874, su do kraja veka povučeni iz redovne upotrebe, ali su svi ponovo reaktivirani početkom Prvog svetskog rata. „Preživeli“ primerci su definitivno „penzionisani“ u toku 1919.

Pojačan efekat na cilju

Ako se izuzme mornarica, koja je koristila revolvere sistema Lefaucheux, francuska vojska je ušla u Francusko-pruski rat (1870/71), sa beznadežno zastarelim jednometnim perkusionim pištoljima. Odmah posle izgubljenog rata, Francuska je pristupilla modernizaciji naoružanja. Revolver sistema Chamelot-Delvigne ušao je u najuži izbor. Posle uspešnih, trupnih testiranja, revolver je 17. avgusta 1873, uveden u naoružanje kao Chamelot-Delvigne Mle 1873. I dok su testirani revolveri naručivani od firme „Pirlot Freres“, redovna proizvodnja je organizovana u državnom arsenalu MAS („Manufacture d/Armes de St. Etienne“).

Istovremeno je usvojen i novi metak sa centralnim paljenjem u kalibru 11 mm (11 mm M 1873). Barutno punjenje od 0,65 g crnog baruta, omogućavalo je olovnom zrnu teškom 11,6 g početnu brzinu od samo 130 m/s. Zbog toga su balističke karakteristike zrna bile znatno ispod potencijala samog revolvera. Ova „anemična“ municija je zamenjena u toku 1890, kada je uveden novi metak 11 mm M 1873/90. Sada je barutno punjenje od 0,80 g super finog (još uvek crnog) baruta davalo oplašćenom zrnu teškom 10,6 g početnu brzinu od 200 m/s, što je dupliralo efekat na cilju. Budući, da smo francuske revolvere Chamelot-Delvigne Mle 1873, detaljno predstavili u „Kalibru“, nećemo se vraćati na tehničke detalje. Unutrašnja mehanika se ne razlikuje od mehanike revolvera sistema Chamelot-Delvigne. Revolver Mle 1873 je dug 242 mm i težak 1.220 g, dok je cev duga 115 mm. U toku 1874, vojska je naručila određen broj revolvera identične konstrukcije, ali nešto smanjenih dimenzija, za potrebe oficirskog kadra. Doboš je skraćen za nekoliko milimetara i olakšan spoljnim kanelurama, cev je takođe skraćena. Završna obrada je sada visoko kvalitetno, plavo bruniranje. Ovaj revolver je dug 228 mm i težak 1.050 g, dok je cev duga 111 mm. Uveden je u naoružanje kao Chamelot-Delvigne Mle 1874. Korisnici su oba revolvera nosili u masivnim, zatvorenim kožnim futrolama, koje su imale i delove za pojedinačni smeštaj 12 rezervnih metaka.

U periodu između 1873. i 1886, izrađeno je preko 350.000 primeraka Mle 1873 i nešto preko 36.000 primeraka oficirskih Mle 1874. Napominjemo, da su privatne francuske i belgijske firme plasirale priličan broj jeftinijih, manje ili više vernih kopija na civilno tržište. Francuska je u toku 1892. uvela u naoružanje potpuno novi revolver Mle 1892, u kalibru 8 mm. Međutim, revolveri sistema Chamelot-Delvigne (Mle 1873 i Mle 1874), intenzivno su korišćeni u svim francuskim prekomorskim poduhvatima, na prelomu iz 19. u 20. vek, a konjica je sa njima dočekala i Prvi svetski rat. Priličan broj ovih revolvera se našao i u rukama francuskih partizana, u toku Drugog svetskog rata.

Momir VUKČEVIĆ

foto: privatna zbirka