Oružje gangstera i predsednika

Gledajući hit-film „Public Enemies“, poznavaoci oružja mogu da zapaze da se u nekoliko scena pojavljuju dve neobične puške, koje su potpuna nepoznanica, čak i za najverziranije zaljubljenike u „alat“, kojim su u vreme prohibicije vođeni krvavi sukobi prestupnika i policijskih snaga. Delom zbog uticaja kinematografije, ali i nezainteresovanosti stručne javnosti – stvoren je pogrešan utisak da su dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, gangsteri i predstavnici zakona koristili isključivo revolvere kalibra .38, pištolje sistema Colt 1911 i legendarne automate Thompson. Istina je sasvim drugačija, jer su u stvarnom životu, ozloglašeni kriminalci, poput Džona Dilingera ili Klajda Baroua, posedovali prave arsenale, u kojima su se nalazila i izuzetno savremena oružja velike brzine paljbe i snage metka. Neka od njih, bila su sasvim dorasla i našem dobu…

Poredjenje poluautomata Remington Model 8 (u sredini) i Winchester 1907 (dole).jpg
Poređenje poluautomata Remington Model 8 (u sredini) i Winchester 1907 (dole)

Deluje morbidno, ali u rukama korisnika s obe strane zakona, tako su se našla oružja koncipirana da bezrezervno liše života protivnika, jer su i jedni i drugi bili odlučni i surovi u svakom obračunu. Kako je u Americi odvajkada prisutna „praksa“, prema kojoj se oružje namenjeno lovu krupnih životinja (npr. jelena) smatra optimalnim izborom i za korišćenje protiv ljudi – sem kratkocevnog oružja, pomenutih automata Thompson i sačmarica pump-action i poluautomatskog režima – prilično su korišćene i puške žlebljenih cevi, predviđene za ispaljivanje snažne municije. Poznato je da je supermoderna automatska puška BAR u kalibru .30-06 Spr. korišćena u takvim sukobima, ali i dve potpune nepoznanice – Remington Model 8 i Winchester 1907 – obe mogu da se vide u kadrovima zanimljivog filma sa Džonijem Depom u glavnoj ulozi.
Priča o pušci Remington Model 8 je bazično povezana sa najznačajnijim konstruktorom iz ove oblasti svih vremena – Džonom M. Brauningom, koji je pre 103 godine osmislio i patentirao jedno sasvim novo rešenje, do kog je došao radeći na konceptu poluautomatske sačmarice Browning Auto – 5. Brauning je donekle izmenio svoje originalno rešenje i stvorio nacrt poluautomatske puške, koja je za povratno kretanje radnog mehanizma koristila princip dugog trzaja, a hranjenje municijom se obavljalo iz fiksnog magacina kapaciteta pet metaka u kalibrima .25, .30 i .32 Remington (četiri u kalibru .35 Remington).

Metak [1].35 Remington je bio izuzetno popularan pocetkom XX veka, ali je sada pravi anahronizam.jpg
Metak .35 Remington je bio izuzetno popularan pocetkom 20. veka, ali je sada pravi anahronizam
Izvorno nazvana Remington Autoloading Rifle, ova puška je u samom početku obećavala i dobro se prodavala, što je omogućilo da Remington postane prvi američki proizvođač uspešne poluautomatske puške. Potpuno identično oružje je krenula da proizvodi i druga firma koja je sarađivala sa Brauningom – belgijski „Fabrique Nationale d’ Armes de Guerre“, nazvavši svoju pušku FN Modele 1900 ili Fusil Automatique Browning cal. 35.
Agresivnim marketinškim pristupom, koji je ovo oružje u javnosti predstavljao kao odličan izbor za odstrel i odbranu od najkrupnijih divljih zveri američkog kontinenta, „Remington“ je u startu obezbedio dobar plasman na tržištu. I zaista, ove puške su ispaljivale snažnu municiju (pogotovo .35 Rem) u poređenju sa najprisutnijim polužnim repetirkama, a po brzini vatre im nije bilo ravne. Posle usvajanja sugestija neposrednih korisnika, uskoro se pojavila i unapređena verzija Model 81 Woodsmaster, koja se pravila od 1936.

Sanduk oruzja je tipican za Winchester poluautomatske puske.jpg
Sanduk oružja je tipičan za Winchester poluautomatske puške

Gledano iz sadašnjeg vremena, ovo je dopadljivo i robustno, ali u nekim detaljima anahrono oružje. Centralni deo puške, koji obuhvata sanduk sa magacinom i sistemom za opaljenje je od visokokvalitetnog čelika, starom proverenom metodom glodanja iz punog komada. Cev je duga 22 inča i oko sebe ima oblogu, koja omogućava pouzdano funkcionisanje poluautomatike sistemom odloženog trzaja. Jedino se drveni delovi, na prvi pogled čine „nejaki“, što može da bude i krajnje subjektivan osećaj zbog tankog, engleskog kundaka, bez izraženog rukohvata. Ono što nas je posebno zaintrigiralo je nekoliko detalja koji su manje poznati, ali zaslužuju pažnju. Poluga kočnice vizuelno nam je poznata, s obzirom da je upravo to rešenje primenio Mihail Kalašnjikov, pri dizajniranju svoje neprolazne jurišne puške AK47, a očigledno je prepisivao i u zoni izgleda zatvarača, koji neobično podseća na njegovu automatsku pušku.
„Browning“ i „Remington“ su jasno imali viziju da ovo oružje dobije i službenu potvrdu kvaliteta, jer je i te kako bila interesantna i američkoj i vojskama drugih zemalja. Tako je sem policajaca, gangstera, lovaca i istraživača, puška Remington Model 8 našla svoje mesto i u opremi avijacije SAD u Prvom svetskom ratu. Čak je i legendarni Pančo Vilja, naoružao svoje pratioce upravo tim puškama, a koristili su je i Džek London, predsednici SAD Hari Truman i Dvajt Ajzenhauer, a jednim primerkom su policajci lišili života čuveni kriminalno – romantični par Boni i Klajd. Kasnije je ova puška dobila i mogućnost korišćenja odvojivih okvira kapaciteta 15 metaka, zatim duže cevi i kundaka sa izraženim rukohvatom, a do današnjih dana se očuvani primerci koriste u lovu krupnih zveri širom američkog kontinenta, mnogi i sa montiranim optičkim nišanom. Premda najčešće korišćeni metak .35 Remington u naše doba predstavlja prevaziđeno rešenje po pitanju korisnog dometa, rasturanja pogodaka i zaustavne moći, na manjim lovnim distancama je i dalje vrlo efikasan.
Oko 70.000 pušaka Modela 8 proizvedeno je do 1936. i redizajnirano u Model 8, dok je FN proizveo nešto ispod 5.000 svog modela FN 1900. Bilo je pokušaja da se ova puška dimenzionalno uveća, kako bi ispaljivala službenu američku municiju tog doba .30-06 Spr, ali se odustalo, jer su predstavnici vojne komisije zaključili da su postojeće obrtno – čepne repetirke Springfield 1903 i dalje vrlo savremene i pružaju više na polju efikasnog dometa i pouzdanosti u svim uslovima. Interesantno je i kako je pomenuta komisija utvrdila da Remington Model 8 ima loše rešen zadnji nišan, pozicioniran na samoj cevi, pa je proizvođač kao dodatnu opciju uveo i vrlo kvalitetno osmišljen podesivi diopterski nišan, lociran na zadnjem delu sanduka. Međutim, ni to nije promenilo stavove vojnih autoriteta, pa je ova puška (i pored toga što je za svoje vreme bila izuzetno napredne konstrukcije), stekla zasluženu slavu kao lovačko oružje, ali i u rukama predstavnika zakona. Činjenici da su je rado i često koristili policajci, kumovala je i cena – samo 97,50 dolara, u poređenju sa automatom Thompson M1921 koji je koštao 175 dolara!

Originalna kutija municije [1].351 za pusku Winchester 1907.jpg
Originalna kutija municije .351 za pušku Winchester 1907
Nešto više sreće kada je „uniformisana“ upotreba u pitanju, imala je druga puška – Winchester Model 1907. To je, takođe, bila poluautomatska puška koja je funkcionisala sistemom povratnog trzaja, a proizvođena je u „Winchester Repeating Arms Company“ od 1906, do 1958. Bila je predviđena za upotrebu odvojivih okvira kapaciteta pet i deset metaka, koji su se u oružje umetali ispred branika obarača, a jedini kalibar u kom je izrađivana je nama prilično nepoznati .351 SL Centerfire. Američke kolege su nam sugerisale da ova municija ima slične performanse kao revolverska municija .357 Magnum, a konstruktor Thomas Crossley Johnson je u dizajniranju ovog oružja iskoristio svoje ranije patente, sa puške ivičnog paljenja Winchester Model 1903. Zbog svog dopadljivog dizajna i iskazanih kvaliteta, ova puška se ubrzo posle početka Prvog svetskog rata našla u rukama vojnika, ali ne u zemlji svog nastanka, već – kod francuskih trupa. Vlada Francuske je u oktobru 1915, naručila najpre 300, a zatim dodatnih 2.500 pušaka i milion i po metaka, insistirajući da sve isporučene puške mogu da koriste bajonet. S obzirom da je Winchester Model 1907 funkcionisao principom trzaja, puške su morale da budu dorađene, kako bi se na njih postavljao Lee-Navy bajonet, a po posebnom francuskom zahtevu je izvestan broj prerađen na mogućnost automatske paljbe. Do kraja rata, Francuzi su kupili još 2.200 pušaka koje su koristili i pri „čišćenju“ rovova, ali je kasnije za ovu namenu, ipak više upotrebljavano ručno kratkocevno oružje.
Uskoro je i britanski „Royal Flying Corps“ dobio 120 ovih pušaka za naoružanje posada vazduhoplova. Čak je i carska Rusija kupila 500 pušaka Model 1907 i 1,5 milion metaka .351 SL. Kako su SAD kasnije ušle u rat, sačekalo se da ova zanimljiva puška doživi vatreno krštenje u rukama američkih vojnika, a prvi su je koristili pripadnici Armijskog avijacijskog signalnog korpusa, u sastavu ekspedicionih snaga generala Peršinga. General Peršing je bio pri stavu da vojnike treba dooružati neformacijskim puškama, pa je u opremu svojih jedinica uvrstio veći broj sačmarica i poluautomatskih pušaka raznih modela, što je činio i tokom potere za Pančom Viljom, ali i u „Velikom ratu“.

Popularnih polužnih repetirki, koje su bile primaran izbor strelaca u vreme nastanka nama nepoznatih američkih poluautomata

Ovom puškom bio je naoružan i veći broj pripadnika američke 369. Pešadijske regimente, koja se u Prvom svetskom ratu borila pod francuskom komandom, a za manje upućene, naglašavamo da je reč o jedinici izraženog specifikuma – bila je to trupa namenjena jurišnim akcijama i bliskoj borbi, sačinjena od ljudstva afroameričkog porekla, pa su ih popularno nazivali „Harlem Hellfighters“.
Poseban kuriozitet je podatak koji smo dobili u SAD, ali u našim očuvanim i dostupnim izvorima o tome nema zvanične potvrde – Vlada Francuske je izvestan broj poluautomatskih pušaka Winchester 1907 isporučila i srpskoj vojsci pred proboj Solunskog fronta, a njome su, navodno, bili naoružani pripadnici vazduhoplovnih jedinica.
Sem vojne upotrebe, prilično je korišćena i u policijskim formacijama. Čak je osmišljena i posebna Police variant, koja je imala drugačije rešene nišane, veći kapacitet okvira i izmenjenu zaštitu usta cevi. U manjem broju je rađena i sa priključkom za montažu Krag bajoneta, a po sačuvanim fotografijama vidimo da su je koristili čuvari zatvora Attica, kao i Šerifska služba Los Anđelesa, Državna policija Alabame i Misurija.
Stara fotografija arsenala bande Džona Dilingera, prikazuje dve puške Winchester Model 1907: jednu u izvornom stanju, a drugu dorađenu, tako što je ispod prednjeg rukohvata ugrađena vertikalna držalja, koja je u zavisnosti od potrebe mogla da se preklopi. Dodajmo da je i Model 1907 bila prilično jeftina, za ono što je pružala – samo 52 dolara, a retki očuvani primerci se u SAD prodaju za oko 700 dolara.
I pored takve popularnosti, puška Winchester 1907 nikada nije bila prihvaćena kao lovačko oružje, iako je matična firma pokušavala da je nametne tamošnjim korisnicima i za te namene. Jednostavno – prilično slab metak nije bio dorastao većim i snažnijim životinjama, pa su svi njeni kvaliteti bili nedovoljni. Generalno, radi se o elegantnoj i dopadljivoj pušci, čijem dizajnu se ni posle više od veka od nastanka, malo šta može da zameri. Kao i prethodna puška i Model 1907 je oružje koje zauzima važno mesto u dosadašnjoj istoriji oružarstva, jer su predstavljale korak napred u razvoju i konstrukciono uticale na mnoga kasnija bitna rešenja.
M. Milanović

Preteče jurišnih pušaka
Kada se govori o uticaju ovih modela na razvoj oružja, prvenstveno na umu imamo koncepte jurišnih pušaka. Prilikom njihovog razvoja, prilično su korišćena iskustva iz izrade i upotrebe upravo njihovih preteča – pušaka Remington Model 8 i Winchester 1907. Svojevrsna je nepravda što se u današnje doba o njima tako malo zna, iako su bile među prvim uspešnim poluautomatskim oružjima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Pancerfaust

Mnoge konstrukcije za višekratnu upotrebu nastale posle Drugog svetskog rata su inspirisane na određeni način Pancerfaustom