Pištolj od milion dolara
Pištolj Luger P-07 u kalibru .45 ACP, sa serijskim brojem 2, navodno je jedini preostali primerak. Ova zanimljiva priča počinje kada je armija SAD raspisala konkurs za poluautomatski pištolj kalibra .45 ACP, sa metkom koji je dve godine ranije napravio John Browning. Tokom Moro pobune na Filipinima, Amerikanci su shvatili da im je potreban jači pištoljski metak. Svoje konstrukcije ponudili su „Colt“, „Savage“ i nemački DWM („Deutsche Waffen und Munitionsfabriken“) sa pištoljem koji je konstruisao Georg Luger.
Da bi napravio pištolj u novom kalibru DWM je naručio 5.000 metaka od Frankford Arsenala. Oružje je završeno krajem 1906, a 28. marta 1907, Georg Luger je sa svoja dva pištolja lično došao na ispitivanje u Springfield Arsenal i učestvovao u testiranju. Navodno, pištolj sa radnom oznakom P-07 je prošao prvi krug testova i naručeno je još 200 komada, koji nikada nisu isporučeni jer se Luger pod nerazjašnjenim okolnostima povukao sa konkursa. Bilo je špekulacija da je tome doprinela velika narudžbina Kriegsmarine. Od testiranih pištolja jednome se zauvek gubi trag, a drugi sa serijskim brojem 2, postaje najskuplji pištolj na svetu. Istina ili vešt marketinški potez? Pojavljuju se drugačiji podaci.
Nemački eksperti August Weiss i Heinrich Hoffmann govore o „ne manje od šest primeraka“ a u galeriji „Robert W. Norton“ u Shreveportu (Luizijana) nalazi se primerak sa rednim brojem 3. Kolekcionar Harry Jones je za knjigu „Luger Variations“ iz 1960, fotografisao dva primerka a iz jednog je ispalio 150 metaka bez ijednog zastoja! Na kraju, u kolekciji Ralpha E. Shattucka nalazi se potpuno nepoznata verzija dugocevnog karabina Luger u kalibru .45 ACP sa serijskim brojem 21. Poznavaoci materije tvrde da DWM ne bi rizikvao da bez prethodne detaljne provere šalje nove pištolje na test. A to se ne može sa dva proizvedena primerka. Bez obzira šta je istina, Luger u kalibru .45 ACP privukao je veliku pažnju i postao nedostižni san mnogih imućnih kolekcionara. Bilo je pitanje vremena kada će neko doći na ideju da gladnom tržištu ponudi odgovarajući proizvod.
Već nekoliko godina unazad, probirljivim kupcima željnim ekskluzive nude se replike ovog legendarnog oružja. U SAD ih prodaje kalifornijski oružar Mike Krause iz San Matea pod oznakom GL-45 ali pravi kuriozitet je mogućnost kupovine stvarno jedinstvenog pištolja nazvanog Baby Luger u kalibru 7,65×17 (.32 ACP), za koji je sigurno da je napravljen samo jedan primerak kao prototip koji nikada nije ušao u proizvodnju. U Evropi, takvu ponudu ima nemački oružar Herbert Werle koji zajedno sa austrijskim kolegom Karlom Nedbalom nudi potpunu kopiju Lugera u kalibru .45 ACP.
Imali smo privilegiju da tokom sajma IWA 2011. detaljno pregledamo ovo oružje. Pištolj Luger 45 rezultat je predanog rada dvojice talentovanih oružara, koji su u ovaj posao ušli veoma ozbiljno i studiozno. Pre nego što je počela proizvodnja, nekoliko godina je utrošeno na prikupljanje odgovarajuće projektne dokumentacije, prema kojoj je izrađen i originalni pištolj. Kada je taj deo posla završen, trebalo je pronaći materijale identične onima koji su korišćeni u izradi pre jednog veka, a zatim usvojiti procese i tehnologiju što se pokazalo kao problematično, naročito kod finiša pištolja, jer su korišćene hemikalije imale drugačiji sastav od savremenih sredstava. Čak je i orahovo drvo za stranice drški moralo da bude poreklom iz južne Nemačke (tačnije Bavarske) i prirodno sušeno najmanje pet godina. Sad, teško je oceniti u kojoj meri su ovi zahtevi opravdani u funkcionalnom smislu, pa čak i samo zbog vizuelnog utiska, ali svakako doprinose ekskluzivnosti oružja uz insistiranje na apsolutnom poštovanju svakog detalja u izradi. Naravno, time se opravdava i visoka cena ovih pištolja.
To je stvarno „puna ruka oružja“! Dug 254 mm sa cevi od 127 mm, visok 154 mm i težak 1,25 kg (prazan), Luger 45 je pravi „teškaš“. Ipak, sve na njemu radi glatko i bešumno, povlačenje širokog glatkog okidača je mekano i prilično kratko, iako sam očekivao da će biti bolje. Ipak postoje male, na prvi pogled neprimetne razlike u odnosu na model P-08. Nisu u pitanju dimenzije, jer se širina od 42 mm praktično i ne oseća kao velika. Udobna drška sa sitno čekiranim oblogama, postavljena je pod idealnim uglom za komforan jednoručni hvat i prirodnim pokretom dovodi nišane u liniju sa okom. Ali dok na P-08 pokret kažiprsta zahteva da okidač povlačite potpuno horizontalno, na ovoj četrdesetpetici stezanje okidača je prirodnije pa kažiprst može da se kreće unazad i blago naviše.
Po mom mišljenju, time je rešen jedini nedostatak Lugerovog okidanja. Sve komande rade glatko i bešumno, a okvir za sedam metaka sam ispada pritiskom na bočno dugme. Kao opcija nudi se i magacin u obliku doboša kapaciteta 25 metaka, sa spiralnom oprugom koja mora ručno da se navije pre punjenja. Sve unutrašnje površine su ručno polirane, bez tragova mašinske obrade. Standardno, finiš je klasično hladno bruniranje, ali može da bude kombinovan sa pozlaćenim komandama i okidačem, sivo nitriran ili potpuno ispoliran poput ogeledala. Naravno, nismo ga nosili na strelište ali gospodin Werle tvrdi da na 25 m vezuje pogotke. S obzirom da sam imao priliku da vidim neke stare P-08 koji to rade, nema razloga da mu ne verujemo. Pritom, naglašeno nam je da ovaj Luger bez problema koristi savremenu municiju povećane snage +P+. Lepo, ali ne mogu da zamislim nekoga ko na strelištu maltretira ovog lepotana, čija cena se u zavisnosti od vrste finiša kreće između 10 i 15.000 evra. Ipak je ovo, pre svega, kolekcionarsko oružje kome je mesto u vitrini.
Pri kraju posete, jedan od zaljubljenika u ovaj model koji su okupirali štand pitao me je „Znate li šta je napravilo najjači pucanj tokom testiranja Lugera u Americi?“ – „Kada se Georg Luger udario po čelu, videvši kako je John Browning napravio jednostavniji, bolji i jeftiniji pištolj“!
tekst i foto D. Šaponjić