Poslednji stroj

Severnoameričko tržište je već godinama pravi Eldorado za ljubitelje nekadašnjeg službenog vatrenog oružja, koje je usled tehničke prevaziđenosti otpisano iz arsenala zemalja širom sveta. Potražnja je tolika, da su brojni proizvođači ponovo otpočeli izradu gotovo zaboravljenih vojničkih repetirki. Jedna od takvih pušaka je i kragujevački kratki obrtnočepni Model 1963, koji se komercijalno u SAD naziva i Tanker Mauser, iako ova puška nikada nije bila u naoružanju i opremi oklopnih jedinica JNA. Pod istim nazivom, u pojedinim specijalizovanim trgovinama se može pronaći i vizuelno krajnje neobična španska repetirka FR-8, koja takođe nikada nije bila u upotrebi tenkista. Zbog manjih dimenzija i korisničkog nepoznavanja materije, nisu retki slučajevi ovakvog „falsifikovanja biografije“, a španska mauzerka FR nam je interesantna po više osnova.


Puške pod nazivom FR-7 i FR-8 su razvijene krajem pedesetih godina prošlog veka, kada je Frankova Španija vršila preoružavanje svojih bezbedonosnih snaga sa klasičnih obrtnočepnih repetirki na modernu jurišnu pušku Cetme Mod. 58 u novom 7,62×51 NATO kalibru. Pošto je trajno opredeljenje Španije bilo da se više nikada ne ulazi u sukobe velikih razmera (traume Građanskog rata su i sada prisutne) novo automatsko oružje je dodeljeno samo tzv. operativnom sastavu. Za sve ostale potencijalne borce i sigurnosne službe prepravljene su stare brzometke Mauser sistema, i to tako što je kundak proporcionalno skraćen i prilagođen, montirana je nova cev u kalibru 7,62×51, magacin prerađen na dimenzije novog metka, a promenjen je i sistem nišana. Tako je od starih pušaka M1916 Oviedo nastala nova FR-7, a međumodel M43 je prepravkom postao FR-8. Novodobijene vrste pušaka se razlikuju po merama sanduka, broju brava i obliku ručice zatvarača, mada je model FR-8 sada znatno brojnija u trgovačkoj ponudi preko Atlantika.

Pre nego što krenemo u dalje opisivanje poslednje mauzerke koja je uvrštena u oficijalno naoružanje neke zemlje, moramo se vratiti decenijama unazad i detaljnije opisati stanje u španskoj armiji nakon krvavog građanskog rata. Sukob rojalista i republikanaca 1936-39, bio je svojevrsna „generalna proba“, za najveći rat koji je čovečanstvo ikada doživelo, a oružje kojim je vođen je bilo toliko šaroliko da se graniči sa verovatnim. Interesantno, vojnici koji su bili odani Generalisimusu Franku su imali mnogo manje logističkih problema od kolega sa suprotstavljene, republikanske strane. Pošto su okosnicu pobunjeničke vojske činile jedinice iz kolonija i pojedini kompletni garnizoni regularne armije sa tla Španije, velikom većinom su bili naoružani puškama sistema Mauser Model 1893 i Mauser Oviedo Model 1916. Oba tipa pušaka bila su u zvaničnom španskom vojnom kalibru 7×57, a za potrebe naoružavanja novih pripadnika dobijene su izvesne količine savezničkih Mauser 98k 7,92×57 od Nemaca, kao i Manlicher-Karkano 6,5×52 od Italije.
Sa druge strane, i branioci Republike su došli u posed velike količine pušaka Model 1893 i Model 1916, ali to nije bilo ni približno dovoljno za opremanje čitave mase dobrovoljaca iz Španije i inostranstva. Da sve bude komplikovanije, došlo je do diverzije velikih razmera od strane oficira vernih Kraljevini – po tadašnjim španskim internim vojnim propisima su se puške rezervnog sastava čuvale u magacinima odvojeno od zatvarača, kako bi se sprečile zloupotrebe i potencijalni bunt. Dosta vojnih starešina – protivnika nove vlasti je sakrilo, uništilo ili dislociralo dokumentaciju sa podacima, a neretko i čitave stokove zatvarača. Tako je došlo do opšte pometnje i problema pasovanja pušaka, a poznato je u kojoj meri je funkcionisanje obrtnočepnog sistema (u najmanju ruku) usporeno i otežano ako puška nema podešen čeoni zazor zabravljujuće površine.


Kako i takvih „ukrštenih“ pušaka nije bilo u zadovoljavajućem broju, rukovodstvo Republike se obratilo za pomoć patronskom SSSR. Prva isporuka je bila više nego šarolika: 9.000 pušaka Winchester Model 1895 7,62×54 R, 6.024 Gewehr 98 7,92 mm, 3.202 MK3 i Mk3* Enfield .303 British, 3.658 M88/90 i M95 Mannlicher 8×50 R, 10.000 francuskih 11 mm Gras, 1.821 komada M1878 Steyr Kropatchek 11 mm Gras, 1.242 pušaka Lebel 8 mm, 2.310 kanadskih M10 Ross u kalibru .303, kao i 16.000 jednometnih M1871 Vetterli 10,4 mm. Kao što vidite, to je sve bio ratni plen Sovjetskog saveza iz Prvog svetskog rata i pokušaja strane intervencije tokom sukoba Belih i Crvenih, odnosno oružje koje nije bilo po standardu Crvene armije. Možemo samo zamisliti kakav je haos nastao nakon što je ovo oružje podeljeno borcima, imajući u vidu da je uz njega isporučena i manja količina municije a sopstvene proizvodnje nije bilo. Izgleda da je ovaj rat bio prava noćna mora intendantske službe, pa i ne čudi da je većina boraca uz sebe imala tek nekoliko metaka i kada je bilo „najgušće“.

Poredjenje spanske puske FR-8 i legendarne nemacke G98k.jpg
Poređenje španske puske FR-8 i legendarne nemačke G98

Korišćene su i druge puške: domaći karabin 7×57 Carbine Modelo 1895 i 9 mm Largo Destroyer, francuske Mannlicher Berthier M07/15, britanske Pattern 14 .303 British, čehoslovačke VZ24, mauzerke pravljene za Meksiko Modelo 1910, poljske WZ29, belgijske FN M24/30… Ovo oružje je uglavnom nabavljano polušvercerskim kanalima, a od pola miliona vojničkih pušaka koje je kasnije isporučio SSSR, čak 325.000 bile su jednoobrazne M91/30 Mosin Nagant. Iako su se (sem pobrojanih) u manjim količinama tokom rata čak mogle naći i japanska Arisaka 6,5 mm i američka Springfild 1903, najkorišćenija oružja bile su španske puške u kalibru 7×57 i sovjetske „mosinke“.

Kada se rat konačno završio porazom republikanaca, budući diktator Francisko Franko je odneo svoj mač u crkvu, izrekavši zakletvu da više nikada njegovi sunarodnici ne idu u ratove. Brojni autori iznose različite procene šta se kasnije dešavalo sa hrpom korišćenih pušaka u više kalibara, ali sva je prilika da su zadržane samo „mauzerke“ svih modela. Novi španski standard pešadijskog naoružanja postala je puška Model 43 u kalibru 7,92×57, sve do uvođenja jurišne puške Cetme i konvertovanja starih repetirki u sistem FR.
Pri prvom kontaktu sa češćom puškom FR-8, iole neupućeni posmatrač bi po konfiguraciji došao do zaključka da je u pitanju poluautomatska vojnička puška sa pozajmicom gasova, pošto se ispred prednjeg dela cevi nalazi deo koji podseća na uobičajeni gasni cilindar. Međutim, on ima funkciju spremnika pribora za čišćenje i alata za podešavanje nišana, a na njemu je i površina za pričvršćivanje bajoneta. Puška FR-8 ima i (za Mauser neuobičajeni) skrivač plamena na cevi, koji podseća na belgijsko rešenje FN49, francuski MAS ili našu „papovku“ M59/66. Da je u pitanju čistokrvna repetirajuća brzometka, primeti se pogledom na klasični Mauserov zatvarač sa ravnom ručicom. Ova puška ima i prilično zanimljiv sistem diopterskih nišana, pogotovo je zadnji neuobičajen – u vidu kružnog proreza koji se rotiranjem podešava za daljine od 200, 300 i 400 metara, a za osnovnu daljinu od 100 m koristi se usek „V“ oblika.


Generalno, ovo oružje je bilo potpuno zastarelo i u momentu uvođenja u naoružanje Civilne garde, sredinom prošlog veka, a danas nema nikakvu upotrebnu vrednost osim eventualnog plinkinga, u zemljama gde je nabavka jeftine municije iz vojnih viškova, količinski neograničena. Početkom osamdesetih godina 20. veka je trajno povučena iz bilo kakve službene upotrebe, jer je i španska vojska usvojila metak 5,56×45, pa nije imalo smisla držati u magacinima ove muzejske primerke. Oni koji je koriste, hvale dobar balans i robusnost, a nama je interesantna jedino kao poslednji izdanak neprolazne Mauser konstrukcije vojničkih repetirki.
M, Milanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Pancerfaust

Mnoge konstrukcije za višekratnu upotrebu nastale posle Drugog svetskog rata su inspirisane na određeni način Pancerfaustom