Prvoklasan rad

Firma „Rheinische Metallwaaren und Maschinenfabrik“ osnovana je, davne, 1889. godine u Somerdi. U početku se, generalno, bavila poslovima vezanim za metal – posebno kada su bile u pitanju teže, pa i vojne konstrukcije – ali, bez posebne specijalizacije. Proizvodi su se prodavali pod imenom „Rheinmetall“; očigledno, skraćenicom od punog naziva Firme. Otkupivši, 1901. godine, akcije propale firme „Waffenfabrik fon Dreyse“, Firma se aktivnije uključila u oružarske poslove, počevši, 1907. godine, i sa proizvodnjom sopstvenih poluautomatskih pištolja.
Prvi na redu bio je džepni pištolj u kalibru 6,35 mm, prema patentu Luisa Šmajsera, da bi, zatim, konstruktori Firme ponudili i nešto veći pištolj, u kalibru 7,65 mm Browning, takođe namenjen civilnom tržištu; ovaj put sopstvenu (i prilično neobičnu) konstrukciju sa slobodnim hodom zatvarača, koja je dobro funkcionisala.
Neposredno pred Prvi svetski rat, Firma je predstavila isti pištolj, samo nešto povećanih dimenzija i ojačane konstrukcije, ali u mnogo jačem, službenom nemačkom kalibru 9 mm Para. Očigledno su predvidivi, predstojeći događaji ukazali Firmi gde, uskoro, mogu da se očekuju pravi kupci. Iako mehanika sa slobodnim hodom zatvarača, u najmanju ruku, nije najprimerenija za jak službeni kalibar, pištolj je, ipak, funkcionisao bez većih problema.
Svi poluautomatski pištolji firme iz ovog predratnog perioda, prodavani su pod zajedničkim imenom „Dreyse“, posle čega je sledila oznaka modela. Slavni konstruktor Johan-Niklaus fon Drajze odavno je bio mrtav, kao i njegov sin Franc, pa nisu imali nikakave veze sa ovim oružjima, kao ni njihova, propala firma. Jednostavno, firma „Rheinmetall“ iskoristila je svoje pravo iz otkupa propale firme, i „krstila“ svoje pištolje imenom slavnog konstruktora. Proizvodnja poluautomatskih pištolja „Dreyse“ trajala je negde do ratne 1916. godine, kada se „Rheinmetall“ potpuno preorijentisao na proizvodnju teških artiljerijskih oruđa, što je dovelo do pune afirmacije Firme u oružarskom svetu. Iako, u početku, potpuno ignorisani od strane vojnih autoriteta, pištolji „Dreyse“ doživeli su prilično masovnu upotrebu u ratu; posebno model u kalibru 7,65 mm. Jednostavno, neočekivani, rovovski način ratovanja nametnuo je enormne zahteve za ručnim oružjem, pa službenih „lugera“ i drugih oružja vojničke konfiguracije u službenom kalibru nije bilo dovoljno „ni za lek“. Armija je kupovala na civilnom tržištu sve što može da puca, pa su, tako, u rovove stigli i džepni pištolji u kalibru 7,65 mm; čak i 6,35 mm. Posle rata – kao, uostalom, i brojne druge nemačke oružarske firme – „Rheinmetall“ je iskoristio jedinu mogućnost za premošćavanje teških uslova „Versajskog mira“, time što se tesno povezao sa švajcarskom firmom „Solothurn AG“ i austrijskom firmom „Steyr“. Detaširanjem kadrova i kapitala van Nemačke, omogućen je kontinuirani nastavak rada na dizajniranju i proizvodnji novih modela oružja. Istovremeno Firma je otvorila jake dizajnerske biroe u Holandiji i Rusiji. Tako su kvalitetne nemačke oružarske firme preživele najteži posleratni period, a Hitler je imao pripremljenu solidnu bazu, kada je pokrenuo vojnu obnovu Rajha. U toku 1936. godine, Firma se udružila sa firmom „Borsig AG“ i, udružena, „Rheinmetall-Borsig“ izrasla je u jednog od vodećih nemačkih proizvođača teške artiljerije.
Posle poraza u II svetskom ratu, pogoni su demontirani, i Firma potpuno reorganizovana. Ali, ako mislite da ona danas proizvodi dečje igračke, grdno se varate: „Rheinmetall GmbH“ je ponovo vodeći nemački proizvođač oružja. Priču vraćamo u teške (za Nemce) godine posle I svetskog rata. Iako preokupirani teškim topovima, dizajneri Firme su, ipak, u toku 1920-21. godine, konstruisali još jedan poluautomatski pištolj namenjen komercijalnom tržištu. Jedini pištolj, koji se prodavao pod imenom Firme (svi predratni nosili su ime „Dreyse“), Rheinmetall Model 1922 u kalibru 7,65 mm Browning je, istovremeno, bio i poslednji izlet Firme u civilne, komercijalne vode. Generalno, ovaj pištolj umnogome podseća na Browning Model 1910. Pre svega, tu su sličan gabarit i isti kalibar, slična mehanika sa slobodnim hodom zatvarača, povratna opruga je obmotana oko cevi, prednji deo navlake je okrugao itd.  Ipak, ovaj pištolj je doneo i jednu zanimljivu novinu u konstrukciji navlake. Ona se sastoji iz dva dela, s tim št je njen zadnji deo (sa zarezima za repetiranje) potpuno odvojen od dužeg, prednjeg dela navlake, i predstavlja jednu celinu sa zatvaračem i integrisanim udaračem. Naime, kod ovog pištolja nije predviđen klasičan spoljašnji oroz, i zapinjanje je moguće samo repetiranjem oružja. Mali ispust na kraju udarača viri iz zadnjeg kraja navlake, kao indikator da je pištolj u zapetom stanju. Iako fiksna, cev nije izlivena sa ramom, već je takođe, kao zaseban element, smeštena na posebnom prstenastom, ležištu u ramu.
Konstrukcija pištolja najbolje se vidi prilikom demontaže oružja. Posle izvlačenja okvira i kontrole ležišta, cela navlaka se zadrži u zadnjem položaju. U tom položaju, zadnji deo navlake (sa zatvaračem i udaračem) moguće je odvojiti od prednjeg. Zatim se deblokira ustavlajč navlake i prednji do navlake, povlačenjem prema napred, skida sa cevi. Posle toga, povratna opruga se svlači sa cevi, a cev se, okretanjem za 90 stepeni, odvaja od prstenastog ležišta i skida, povlačenjem prema natrag. Sklapanje se odvija obrnutim redom. Polugica bezbednosne kočnice nalazi se na zadnjem delu leve strane rama. Nišani su jednostavni i fiksni; moglo bi se reći – skoro rudimentarni. Obloge rukohvata su glatke, drvene. Od oznaka, raniji primerci su imali ugravirano „Rheinmetall ABT. Sommerda“ na levoj strani navlake, kao i logo Firme sa obe strane natpisa. Kasniji primerci imali su oznaku „Rheinmetall 7,65“, bez logotipa Firme. Serijski brojevi i oznake kontrole kvaliteta su na svim uobičajenim mestima. Korišćeni materijali i izrada ovih pištolja bili su prvoklasni.
Ipak, proizvodnja je obustavljena u toku 1927. godine. Neki stručnjaci tvrde da, na osiromašenom posleratnom nemačkom civilnom tržištu, ova, kvalitetna i, samim tim, skupa oružja nisu mogla da konkurišu velikoj ponudi svakojakih, drugih ručnih oružja, Drugi, opet, tvrde da se Firma već tada bila zaplela u mnogo ozbiljnije poslove, i da joj „zamajavanje“ sa pištoljima više nije bilo u interesu.
M. VUKČEVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još