Revolver svetskog renomea

U više navrata smo napominjali kako je naše područje bilo i ostalo stecište izuzetno šarolikih modela vatrenog oružja iz gotovo svakog kutka Planete, ponajviše usled burne istorije i prohujalih ratnih sukoba. Bili smo u prilici da našim čitaocima prezentiramo i pojedine sisteme koji su izrađeni kao prototipska rešenja, ali nas je u priličnoj meri iznenadilo kada nam je prijatelj „Kalibra“ gospodin Bojan Bukovac iz Beograda upriličio susret s njegovim revolverom japanske produkcije.

Pod oficijelnom oznakom Type 26, ovo kratkocevno ručno oružje je predstavljeno sada već davne 1893. godine, da bi naredne godine bio usvojen u naoružanje tamošnjih vojnih i policijskih snaga. Dalekoistočna imperija je u duhu svog tradicionalnog izolacionizma dugo s prezirom tretirala vatreno oružje, a ono što je i korišteno je bilo najblaže rečeno neobično koncipirano. Tek sredinom devetnaestog veka, posredstvom američkog admirala Metjua Perija japanski državni vrh je doneo odluku da se prikloni svetskim trendovima i nabavi određenu količinu perkusionog oružja. Kasnije za armiju su nabavljane modernije puške u vidu francuske „iglenice“ Šaspo, potom savremenije Gra i holandske Bomon, a revolveri su bili Lefoše s ivičnim paljenjem. Uvidevši sve mane tih sistema, najpre su napravili dobar izbor nabavši američki „Smith&Wesson“ New Model 3 revolver u „tiražu“ od oko 7.500 primeraka. Iako odličnih opštih svojstava, zameralo mu se što ima okidanje samo dvostruke akcije, a gabariti su bili ipak preveliki za konstituciju prosečnog japanskog korisnika. Već od 1887. godine, doneta je odluka da Japan samostalno proizvodi streljačko naoružanje i nastale su puške Murata i revolver označen kao Type 26 jer je nastao dvadeset šeste godine vladavine Imperatora Medžija. Najpre je konstatovano kako je pređašnji metak .44 S&W Russian prevelik za njihove potrebe, pa je usvojen nacionalni kalibar 9x22mmR, a od prethodnika je zadržan princip prelamanja radi punjenja ili pražnjenja oružja automatskom ekstrakcijom ispaljenih čaura. Primenjeni metak je bio prilično sličan američkom .38 S&W što se u ono doba smatralo optimalnim. Ispaljujući olovno zrno mase 9,7 grama početnom brzinom od najpre 150 metara u sekundi (kasnije laboracije su imale nešto preko 200 m/s kada je korišćen bezdimni barut), ovaj kalibar je bio dovoljan za projektovane namene.

U tehničkom smislu, konstrukcija samog revolvera je bila svojevrsni miks više viđenih rešenja onog doba. Mehanizam je inspisan francuskim Galan i austrougarskim Rast Gaser M1898, dok je pristup unutrašnjosti preko bočne ploče vrlo sličan takođe francuskim 1873 i 1892 revolverima, a za rasklapanje nije bio potreban alat jer su primenjena pomenuta AU rešenja pomeranjem branka obarača. Ono što je prvom redu neobično je odluka da se oružje pravi s okidanjem isključivo dvostruke akcije, što se u ona vremena smatralo iracionalnim u ostatku sveta. Oroz je bio bez eksterne „mamuze“, kako bi se sprečilo njegovo nehotično zapinjanje za komade odeće i opreme. Nevezano od toga, može se konstatovati kako je okidački mehanizam izrađen japanski precizno i otpor obarača je kontinuiran bez zastajkivanja ili promene sile. Međutim, bravljenje petometnog doboša se odlikovalo unikatnom osobinom koja izdvaja ovaj revolver od savremenika jer se burence moglo slobodno okretati kada obarač nije pritisnut. Ukoliko bi se Type 26 koristio samo na strelištu ili nakon potezanja iz futrole u jednom navratu, ova pojava nije bila od bitnog značaja. Naime, kad i ako bi korisnik ispalio nekoliko hitaca, pa vratio oružje u futrolu ili za pojas – doboš se mogao pomeriti tako da u narednom angažovanju vrlo lako umesto komore s neispaljenim metkom na red dođe ona s praznom iskorišćenom čaurom.

Nišani su sasvim prihvatljivi za uslove nastanka, bolje profilisani od većine konkurenata, iako su se sastojali od useka i rampe na gornjoj površini cevi. Definitivno je impozantno kako je za primenjeni materijal izabran čelik vrhunskih karakteristika, a sama zanatska obrada metalnih delova je za svaku pohvalu. Primerak gospodina Bukovca je i pored poprilične starosti u stanju nefenomalne očuvanosti, čak je i finiš na zavidnom nivou, a rad mehanike besprekoran. Drvene drške su udobne za osobu uobičajene veličine šake i prstiju, dobro odabranog čekiranja i takođe postojanog kvaliteta čak i kada se porede s nekim savremenijim modelima. Formacijska kožna futrola je bila kopija nekih francuskih iz devetnaestog veka, s velikim poklopcem, pregradama za nošenje rezervne municije, bočnim spremištem šipke za čišćenje cevi, a u komplet pripadajuće opreme je dodat i tipski kanap koji se pričvršćivao za alku na potkovu rukohvata, a služio je da se preveže oko vrata ili za rame korisnika. Bilo je predviđeno da se dodeli starešinskom personalu vojske i pripadnicima Carske policije, pa je u Košikava arsenalu izrađeno oko 60.000 ovih revolvera koji su korišteni tokom intervencije u kineskom „Bokserskom ustanku“, Rusko-japanskom, Prvom i Drugom svetskom ratu, premda je Type 26 svoje mesto od početka Dvadesetog veka ustupio pištolju Nambu. Produkcija je trajala do 1923. godine, a većina očuvanih primeraka u svetu potiče od plena Zapadnih saveznika kojim je ovo bio atraktivan trofej. Zanimljivo, u zemlji nastanka nikada nije bio naročito cenjen jer je tamošnja populacija održavala kult svojih rafiniranih sečiva, a u periodu nakon Drugog svetskog rata do danas vatreno oružje je zabranjeno za posedovanje civilima.

Kada je u pitanju primerak koji smo bili u prilici da razgledamo i analiziramo, nismo se mogli oteti utisku kako je prava sreća što su prethodni vlasnici imali takta pa promišljeno odustali od za nas karakterističnih pokušaja da se jedno ovako retko i vredno oružje preradi radi upotrebe neke dostupne municije. Bili smo u prilici da susretnemo upropašćene starije revolvere u retkim kalibrima, kojim je pokušavano da se ispaljuje municija .38 S&W ili čak startna 9mm Knall, što je često rezultiralo oštećenjem do neupotrebljivosti, neretko i povredama. Gospodin Bojan je svestan vrednosti i značaja ovog rariteta u našim uslovima, pa je zainteresovan da ga proda pojedincu ili ustanovi koji bi cenili njegovu osobenost.  Japanci su za svoje snage bezbednosti od ranih šezdesetih godina prošlog veka uveli još jedan svoj revolver pod oznakom Nambu M60, doslednu kopiju „Smith&Wesson“ Model 36 s cevima od dva i tri inča, malog rama i doboša kapaciteta 5 metaka kalibra .38 Specijal. Type 26 je relikt jednog minulog doba, nastao u tipskim okolnostima i speficikumu društvene zajednice koja je pretendovala da prati deo svetskih trendova u određenoj oblasti, ali da ipak zadrži osobenosti svoje tipične ostrvske hermetičnosti.
Milan Milanović

foto V. Danilov

Tehničke karakteristike

Naziv modela: Type 26
Kalibar: 9x22mmR
Ukupna dužina: 231 mm
Visina oružja: 130 mm
Dužina cevi: 121 mm
Masa praznog: oko 900 g
Kapacitet doboša: 6 metaka
Broj proizvedenih primeraka: približno 60.000