Sa safarija u avion

 

Tokom Drugog svetskog rata, nemački Rajh je poslao Afrika korpus na čelu sa legendarnim Ervinom Rommelom, kako bi „izvadio stvar“ nakon debakla Italijana protiv britanskog Egipta. Specifični uslovi u kojima su se mogli naći oboreni piloti, sa vrlo negostoljubivom okolinom severnoafričkog podneblja i Saharske pustinje, naterali su zvaničnike da preduzmu korake koji bi pilotima omogućili povećane šanse za preživljavanje. Kako nije bilo mnogo vremena za razvoj namenskog oružja, preduzete su mere da se odabere najpogodnije komercijalno oružje, koje bi se i nabavljalo, van uobičajenih vojnih procedura. Izbor je pao na univerzalnu pušku Sauer & Sohns M30 sa dopunskom oznakom Luftwaffe, što je bio naziv za nacističko ratno vazduhoplovstvo. Ova puška je u to vreme (a nije isključeno da se to odnosi i na današnjicu), bila izvanredno univerzalno oružje, sa podjednakom efikasnošću i protiv lavova i sitne divljači, kao što su ptice.

Ukupna nabavka za potrebe Luftwaffe iznosila je oko 2.500, prema drugim podacima 2.456 pušaka, tačnije, kompleta za preživljavanje zapakovanih u koferu, koji su postavljani u nemačke avione. Sauer M30 Luftwaffe je bila u osnovi lovačka puška, popularna za avanturistički nastrojene bogate Nemce, koji su se „nameračili“ na neku safari turu po Africi, ali su imali nameru da love i krupniju i sitniju divljač. Idealna konfiguracija je bio driling, u klasičnom rasporedu sa dve glatke cevi za ispaljivanje sačme jedna do druge i sa trećom, karabinskom ispod njih. Što se tiče municije, za sačmeni deo je korišćen i tada uobičajeni kalibar 12, dok je donja olučena cev ispaljivala sjajnu, izvorno nemačku municiju 9,3x74R. Sačmeni kalibar 12 predstavlja univerzalan alat za lov na ptice i drugu divljač, a može biti vrlo koristan i protiv vojnika na manjim daljinama, s obzirom da je najveća dužina čaure za ono vreme izvanrednih 70 mm. S druge strane, karabinski deo je najimpresivniji, sa visokim mogućnostima dejstva protiv praktično svake krupnije životinje u Africi. Obično se koristi projektil mase 18,5 g početne brzine 720 m/s, ali postoje i druge laboracije. Možda su konstruktori u ovom slučaju malo preterali ili su bili preambiciozni. U Severnoj Africi, gde je Afrika Korps upućen, jedine divlje životinje koje su mogle da budu opasne po oborene pilote bili su berberski lavovi, koji su i istrebljeni najverovatnije u periodu Drugog svetskog rata, pa sigurno nisu bili zastupljeni u velikom broju, kao i berberski leopard. S druge strane, slonovi, nosorozi i bivoli su zastupljeni znatno južnije, južno od Sahare. U Sudanu postoji značajna populacija lokalne vrste lavova i nosoroga, međutim, ovo podneblje je bilo daleko od pravaca dejstva Afričkog korpusa. Sasvim je moguće da su Nemci odlučili da ako posade treba da imaju oružje za preživljavanje, idu na sigurno i dodele im najbolje što imaju, za svaku eventualnost. Ipak, nije isključeno da su očekivali da će ova vojna jedinica biti angažovana u zauzimanju Egipta i Sudana, obe u to vreme britanske kolonije. Ne treba isključiti ni mogućnost dalekometnog gađanja protivničkih vojnika, što je u pustinji sasvim realan scenario, posebno sa korišćenom municijom, iako je praktičnost ovog rešenja mala, s obzirom na nišane (o kojima će kasnije biti reči).


Driling Sauer M30 Luftwaffe je bila klasična hamerles puška sa preklapanjem. Svi delovi mehanizma za okidanje su postavljeni u baskuli izrađenoj od, za to doba, izuzetno kvalitetnog čelika. Upravo je za izradu korišćen, čuveni termički obrađeni Krupp čelik visoke čvrstoće, možda i najkvalitetniji čelik u to doba na svetu. Postoje dva obarača, od kojih prednji izaziva opaljenje ili desne sačmene cevi ili karabinske, a zadnji samo leve sačmene cevi. Municiju iz koje cevi ispaljuje povlačenje prednjeg obarača reguliše posebna ručica. Kada je ručica u prednjem položaju, povlačenje prednjeg obarača izaziva opaljenje municije 9,3 mm. Pored toga, podešavanje na opaljenje metka 9,3 mm ujedno izbacuje i zadnji nišan, koji prema fabričkim podešavanjima obezbeđuje gađanje na daljinama do 100 m. Prednji nišan je vrlo jednostavan – u obliku malog ispupčenja. Nišanjenje sačmenim „delom“ je obezbeđeno preko linearnog udubljenja između gornje dve glatke cevi, što je dovoljno, s obzirom na male daljine dejstva. Postoji vrlo pogodan sistem za podešavanje sile okidanja: povlačenjem obarača, tj. guranjem prema napred, dok ne „klikne“. Kada je to urađeno, sila povlačenja prednjeg obarača je izrazito mala. Ono što čudi za jedno vojno oružje, je kvalitet finiša, odnosno, prelepe gravure karakteristične za bogate i probirljive lovce. Doduše, „preživeli“ primerak je verovatno zaostao iz neke od prvih serija, koje su jednostavno preuzete u nedostatku namenskih, vojnih pušaka.
Što se tiče brojki, one odaju relativno lagano, ne baš kompaktno, ali u svakom slučaju snažno i pouzdano oružje. Dužina puške je 1.066 mm, što nije malo, ali je puška nošena rasklopljena, tako da je dužina najduže komponente praktično jednaka dužini cevi od 650 mm. Masa je sasvim prihvatljivih 3,4 kg, dakle, ne previše za driling, gde je jedan od kalibara moćni 9,3x74R.
Sve u svemu, Sauer M30 Luftwaffe je previše kabasto rešenje puške za preživljavanje, bez obzira na efikasnost moćne municije. Međutim, u okolnostima totalnog rata nije se moglo birati, već jednostavno preuzeti najpogodnije civilno oružje. Bez obzira na to, danas su puške ovog modela pravi raritet i jedan od primarnih ciljeva mnogobrojnih kolekcionara vrednog trofejnog oružja.
S. B.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još