Simbol brzine
Lee Enfield – britanska puška repetirka kalibra .303 i koja se u vojsci Ujedinjenog Kraljevstva koristila od 1895. Bila je glavno oružje britanskih vojnika u Prvom i Drugom svetskom ratu. Tokom ratova, puška Li Enfild je postala simbol brzine, ali zbog skupe proizvodnje nije zaživela u drugim zemljama.
Puška Li Enfild je nastala poboljšanjem nešto starije puške Li Metford koja je mehanički bila slična jer je bila kombinacija zatvarača koji je dizajnirao Džejms Paris Li i cev puške koju je napravio Vilijam Elis Metford. Tokom 1880-ih Džejms Li je bio zainteresovan za puške koje je pravio austrijski konstruktor Ferdinand Manliher. U to vreme to su bile najnaprednije puške, a kakve Britanska imperija nije imala. Nakon toga Li dizajnira svoj sistem koji će mu doneti slavu. Prednost njegovog zatvarača je u tome što je ručica za razliku od drugih bila odvojena od unutrašnjosti, zakrivljena i lakša za repetiranje. Najveća prednost u to vreme je što je Džejms Li na svoju pušku uveo magacin koji se mogao puniti lako, odozgo ili ubacivanjem klipa od po pet metaka.
Puška Li Enfild je imala kapacitet od 10 metaka i stekla je status najbrže vojničke puške na svetu, uvežban vojnik je bez problema mogao u metu ispaliti 20 do 30 metaka, a rekord je postavio britanski instruktor vodnik Snoksal koji je 1914. za 60 sekundi ispucao 38 metaka u metu udaljenu 270 metara i široku 300 milimetara. Tokom Prvog svetskog rata nemački vojnici su izveštavali da su odbijeni mitraljeskom vatrom neprijatelja međutim često su to bili po nekoliko ukopanih i dobro uvežbanih britanskih vojnika samo sa puškama Li Enfild. Prvi primerci puške Li Enfild se nisu baš proslavili tokom Burskog rata pre svega zbog lošeg rezultata prvobitne municije i niskog morala britanskih vojnika dok su Buri bili naoružani Mauzerima kalibra 7x57mm i žestoko se borili.
Puška Li Enfild je bila glavno oružje britanskih vojnika i njihovih kolonijalnih trupa tokom Prvog svetskog rata gde se pokazala kao veoma pristojno oružje, međutim jedini nedostatak ovih pušaka tokom rata je bila loša izbalansiranost. Tokom Drugog svetskog rata britanski vojnici su takođe bili naoružani puškama Li Enfild. U početku su uglavnom koristili stariju verziju, a nakon 1941. britanske trupe pretežno u Evropi dobijaju novi Li Enfild no.4 mk.1 dok trupe u severnoj Africi i na Dalekom istoku su i dalje uglavnom bile naoružane starijim modelom. Takođe tokom Drugog svetskog rata britanska vojska je dobila i skraćenu verziju poznatu kao „Jungle Carbine”.
Tokom Drugog svetskog rata britanci su isporučivali puške Li Enfild svojim saveznicima i pokretima otpora u Evropi, tako su partizani i četnici u Jugoslaviji dobili desetak hiljada ovih pušaka tokom 1944. Pojedine jedinice na Sremskom frontu su bile u potpunosti naoružane britanskim puškama. Nakon rata ove puške se nisu zadržale već ih je nova komunistička vlast isporučila u Grčku pobunjenicima komandanta Markosa. Grčka je tokom rata sa Italijom dobila određenu količinu ovih pušaka iz Britanije kao vid vojne pomoći. Tokom rata Grčka vojska u emigraciji je koristila ove puške, kao i Grčki pokret otpora koji ih je dobijao u paketima iz savezničkih aviona, a nakon rata i povratka u otadžbinu, puške Li Enfild su postale službeno oružje Grčke vojske i koristile se sve dok nisu zamenjene puškama M1 Garand.
Tokom Indijsko-pakistanskog sukoba, obe strane su koristile puške Li Enfild, a tokom 1960. Indija je proizvodila puške Li Enfild u kalibru 7.62×51 mm koje su bile namenjene rezervnom sastavu, a do skoro je uglavnom koristila Indijska policija u ruralnim oblastima. Li Enfild se koristila i kao puška za lov i to pre svega u Indiji, Pakistanu i Avganistanu gde se ova puška masovnije koristila 1980. tokom sovjetskog rata u Avganistanu.
