Šmek starog “S&W”

Modernim kopijama vestern revolvera često se zamera da ne odaju utisak starinskog oružja. Posle prolaska kroz ruke jednog majstora, “Ubertijeva” replika “Smith & Wessonovog” revolvera New Model No.3 Frontier u kalibru .44-40 deluje skoro kao original. Replike vestern oružja nisu novina i odavno je poznato da ih mnogi prepravljaju, friziraju i prilagođavaju ličnom ukusu i potrebama. Konkretno, kopije “Coltovih” revolvera jednostrukog dejstva postoje na tržištu već skoro 60 godina. Prirodno je da su ljudi u međuvremenu isprobali skoro sve mogućnosti friziranja. Ali, da li baš sve? Uvek ostaje još ponešto da se otkrije i promeni, tim pre što se na tržište stalno izbacuju nove replike. Tako je trgovac oružjem i strastveni ljubitelj vestern pucanja, Matijas Merklen iz Hajlbrona u Nemačkoj, odlučio da se pozabavi friziranjem i doradom “Ubertijevih” vestern replika, u želji da deluju što bliže originalnim, starim modelima.

Model Frontier je bio verzija S&W New Model No 3 iz 1885. u kalibru .44-40 Winchester, specijalno namenjena tržištu na Divljem zapadu. Tamo je ovaj metak bio vrlo popularan, jer je mogao da se koristi i za revolvere i za puške. Kada je “Uberti” svojoj kopiji dao ime Frontier, odmah su skočili da se pobune mnogi ljubitelji oružja koji drže do autentičnosti. Jer, “Ubertijeva” kopija je bila u kalibru .45 Colt, a ne u Frontierovom kalibru .44-40. A kalibar .45 Colt ne spada čak ni u 16 originalnih kalibara u kojima je izrađivan Smith & Wesson New Model No.3 (većina je bila u kalibru .44 Russian.) Čim je “Uberti” ponudio i revolver u originalnom kalibru .44-40, Matijas Merklen se dao na posao da ga dotera i što više približi originalnom oružju. Uklonio je sigurnosnu čiviju tipa transfer bar, koja na originalnom revolveru nije postojala, okidač je podesio na oko 1.100 grama, ispolirao je okidač i okolne delove, izbrusio ležišta za metke u dobošu, promenio mušicu – nova je šira za 1 mm i sa zadnje strane šrafirana, korice drške zamenio je reprodukcijom originala, sa nekadašnjim logom S&W i uradio je starinski finiš. Mnogi vestern strelci vole da im oružje, iako je novo, izgleda kao da je staro i dugo godina upotrebljavano. Ipak, mišljenja su podeljena. Dok su jedni oduševljeni pohabanim, “iznošenim” izgledom svog oružja i uglačanim ivicama od tobožnje dugogodišnje upotrebe futrole, drugi se zgražaju takvog varvarizma. Izgrebati spoljnu polituru grubom šmirglom zaista je nehumano, tvrde oni. Pa i najstarije oružje nije tako izgrebano i ono ima koliko-toliko originalnog brunirunga na sebi. Ali o ukusima ne vredi raspravljati, kaže stara izreka. Barem kad je spoljni izgled u pitanju. Za većinu strelaca je ipak mnogo važnije tehničko funkcionisanje oružja. Što se kvaliteta izrade i zaršne obrade tiče, nema zamerki, jer je i ovaj model revolvera na istom, visokom nivou kvaliteta, na koji smo navikli kada su u pitanju “Ubertijeve” replike. Reč je o revolveru na prelamanje, koji se zaklapa pouzdano i stabilno, bez ikakvog klimanja. Delovi su dobro upasovani, sa minimalnim tolerancijama. Cev je besprekorna i spolja i iznutra. Doboš je dobro obrađen i okreće se glatko, meko i bez zapinjanja i kolebanja. Prazne čaure se ne izbacuju već se izvlače. Za to je “kriv” kratak hod zvezde ekstraktora, od samo 24 mm, u odnosu na dužinu čaure od 33 mm. Zato ako želite da vam čaure ispadnu iz ležišta, morate otvoreni revolver iskrenuti u stranu. Zazor između doboša i cevi iznosi 0,2 mm. Za municiju .44-40 obično se koriste zrna promera .427 do .428. Idealno bi bilo da i izlazne komore u dobošu i otvor cevi imaju isti prečnik, ali na žalost, nemaju. I jedan i drugi su očigledno veći, što utiče na balističke performanse revolvera. Da stvar bude gora, ne možete da koristite ni zrna većeg prečnika jer su komore doboša suviše uske. Recimo, već metak sa zrnom promera .428 i čaurom sa nešto debljim zidovima, ne može da uđe u komoru doboša. Onima koji ručno pune svoju municiju ostaje mogućnost da kombinuju zrna .428 i čaure sa tankim zidovima, kao što su Winchester Western i Remington Peters. Po pitanju preciznosti, revolver sasvim zadovoljava prohteve učesnika na vestern pucanjima. Drugim rečima, za jedan vestern revolver, preciznost je potpuno na svom mestu. Sa pažljivo biranim laboracijama mogao bi čak i pri gađanju u mete da se postigne neki bolji rezultat. Pada u oči jak plamen, koji prilikom opaljenja izbija na zazoru između cevi i doboša, a njegove varnice ponekad prskaju i do samog strelca. Treba reći da je punjenje sa crnim barutom od 20 grejna prejako. Sasvim je dovoljno 17 ili 18 grejna, pri čemu se dobija sasvim dovoljna brzina zrna od 200 m/s. Da bi cev ostala čista, neki američki sajtovi preporučuju mešavinu baruta i griza. Cev ostaje čista, čak je i preciznost dobra, jedino što brzina zrna drastično pada – sa 230 na 139 m/s. Sve u svemu, reč je o dobro napravljenom revolveru, koji dobro funkcioniše, sa nekim sitnim nedostacima, tipičnim za vestern replike. Ali, ionako je reč o oružju koje je specijalno optimizovano za vestern pucanje, čiji će ljubitelji umeti da cene originalni šmek starog “Smith & Wessona” na prelamanje.

B.LJ.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još