Svaki primerak unikat

Poseta Vivijanu Mileru počinje kao vremeplov, kao povratak u davno prošlu epohu. Do njegove radionice stiže se iz uske sporedne uličice na periferiji Murgentala. Kad otvorite vrata, ulazite u prigušeno osvetljen prostor u stilu bel epok. Na brojnim starinskim mašinama vidljiva je patina minulih vremena. Međutim, uprkos tome, sve su pažljivo očuvane i još uvek potpuno funkcionalne. Pored jednostavnih strugova i glodalica, u kolekciji se nalaze i mašine za graviranje i giljoširanje švajcarske časovničarske industrije. Ali, ono što na prvi pogled deluje kao muzej, zapravo je srce ove umetničke zanatske radionice. Tek ovako šarolika zbirka starih i novih mašina, kombinacija starinske i moderne tehnike, omogućava ukrašavanje i oplemenjivanje oružja onako kako je to majstor-umetnik zamislio.

24-4

Mašine su stalno u pogonu, pošto se pomoću njih izvode razne gravure i šare na odabranim primercima oružja. U opremu spada i malo odeljenje za galvanizaciju, u kome se radi pozlaćivanje, ali se, ujedno, primenjuje i starinski metod galvanoplastike. Naravno, tu su i uređaji i mašine iz našeg doba. Između ostalog, mogu se videti supermoderna CNC glodalica i 3D štampač, koji služi da se novi umetnički projekat pre njegove realizacije u prirodnoj veličini odštampa od plastične mase. Na taj način, majstor može da isproba kako novi projekat leži u ruci, jer nije važno samo ukrasiti i oplemeniti neki komad oružja, već ono treba da zadrži i sve svoje tehničke i funkcionalne osobine.
Ponekad se koriste i najmoderniji materijali, poput molekularnog srebrnog praha, koji se primenjuje kao izuzetno fino kontaktno sredstvo u galvanoplastici. Zahvaljujući takvim visokotehnološkim materijalima, preciznost modelovanja svodi se na opseg od samo 1/1.000 mm. Većina Milerovih projekata predstavlja kombinaciju više različitih tehnika. S druge strane, pri izboru oružja uvek se vodi računa o funkcionalnoj bezbednosti i kvalitetu. Razume se da, pritom, presudnu ulogu igra i posebna želja kupca, odnosno naručioca.  Kada su u pitanju teme za ornamentiku, majstor Miler ih uglavnom crpi iz poznatih opera ili čuvenih dela svetske literature. Jedan od njegovih najpoznatijih radova je majstorski oplemenjeni SIG P210 pod nazivom „La gazza ladra“, s glavnom figurom služavke Ninete iz opere Đoakina Rosinija „Svraka kradljivica“. U Milerove najčuvenije radove spada i jedan par pištolja SIG P210, koji tek kad se polože jedan pored drugoga predstavljaju celinu. Rad je dobio naziv „Bliznakinje“, po poznatom romanu Eriha Kestnera.

U principu, svaki primerak predstavlja unikatni umetnički rad. Ali, ponekad se pojavi nova mušterija koja želi oružje po ugledu na neki ranije urađeni primerak. Tako je neko opet naručio par pištolja s motivom Kestnerovih „Bliznakinja“. Ipak, dosledan svojoj tradiciji da svaki rad mora biti unikatan, Miler je odlučio da za ovaj par pištolja specijalno izradi duže navlake, pri čemu je valjalo adaptirati i neke delove mehanizma i rukohvata. Novi rad je dobio naziv „Dupleks“ i predstavlja primer kako majstor, osim ornamentike, ponekad mora da se bavi i tehnikom samog oružja.
Ponekad ljudi traže da im se ukrasi neki stariji tip oružja, za koje više ne postoje rezervni delovi. U takvim slučajevima, pojedini delovi se moraju napraviti. Takav je slučaj, recimo, s pištoljem Browning Model 1903, zapravo s njegovom švedskom verzijom, izrađivanom po licenci u fabrici „Huskvarna“ za potrebe švedske armije. Iako jedan od prvih poluautomatskih pištolja, ovaj model ima izrazito elegantnu liniju i izrađen je od prvoklasnog švedskog čelika, s minimalnim tolerancijama. Majstor Miler je od ovih pištolja napravio dva izuzetna umetnička rada, „Prudens“ (promišljenost) i „Imidž“ (predstava). Prudens na navlaci ima jednu žensku polufiguru, čija kosa izvanredno kontrastira s koricama drške od slonovače. Imidž je kompletno izgraviran i pozlaćen.
Iza pojedinih umetničkih radova krije se čitava priča ili neka ideja koja se razrađuje u dogovoru s budućim vlasnikom. Među takve, složenije radove, svakako, spada i puška s temom „Trijumf ljubavi“ i podnaslovom „Iz tame u svetlost“. Iza predivno izrezbarene kape kundaka može se nazreti lice đavola, dok se na prednjem delu potkundaka nalazi skulptura anđela. Na kundaku su izrezbarene simetrične figure dva gladijatora koji se međusobno bore. Međutim, dodatno iznenađenje predstavljaju različiti stilovi leve i desne strane kundaka. Dok je leva izrezbarena i izgravirana u zapadnjačkom, desna je izrađena u orijentalnom stilu. Kao kontrast bogato izgraviranom kundaku i sanduku, cev je prilično skromno ornamentisana s dva reda romboida, poput dve niske dijamanata. A ispod sve te raskošne ornamentike, krije se, zapravo, Blaser 93 u kalibru .300 Winchester Magnum.

Sasvim drugu priču predstavlja pištolj s temom „Flora Bruneja“. Reč je o SIG-Saueru P-220, na kome je prikazan biljni svet sultanata Brunej, metodom najfinije zlatne intarzije. S leve strane iznad okidača može se videti kruna iz grba sultanata. Predstava biljaka Bornea izvedena je po želji današnjeg vlasnika pištolja. Prema tome, nije teško pogoditi gde se taj primerak sada nalazi. Jedan drugi SIG P-210 ornamentisan je u daleko klasičnijem maniru – sa zlatnom intarzijom na plavoj podlozi. Tema „Kraljevski tigar“ urađena je po želji jednog istoričara iz Kuvajta koji se bavi engleskom istorijom. Ovaj ljubitelj engleske poezije tražio je da ornamentika bude inspirisana jednom pesmom Vilijama Blejka. Na nekim umetničkim radovima već po stilu ornamentike možete pogoditi iz koje sfere potiče naručilac. Na primer, ako ima elemente orijentalnog stila, jasno vam je odakle je i kupac. Oni, uglavnom, nisu iz Švajcarske, a mnogi čak ni i Evrope. To su, moglo bi se reći, pojedinci raštrkani po celom svetu, a zajedničko im je to što vole unikatno ornamentisano oružje. Da bi se dobila blistava spoljna površina oružja, nekad nisu dovoljne uobičajene tehnike obrade. Tako čak i stara kombinacija blistavo plave podloge i zlata ume u praksi da stvara probleme. A pritom je vrlo stara, praktično, još od srednjeg veka. Danas ta tehnika kod visokolegiranih čelika više nije dovoljna, a osim toga, boja se pri upotrebi suviše brzo izliže. Zato se primenjuje moderna tehnologija nanošenja titanijumskog sloja, kojom se postiže vrlo široka paleta nijansi, od zlatne do ljubičastoplave, pri čemu boja zavisi od debljine sloja. Valja napomenuti da je ova tehnika prilično složen postupak.
Ponekad je potrebno izraditi potpuno nov rukohvat ili navlaku za neko oružje. Da bi ubuduće mogao samostalno da izrađuje ovakve vanserijske delove, Miler je nabavio alatke i mašine kao za pravu oružarsku radionicu.

Jasno, ovakvi umetnički primerci traže i poseban način prodaje. Idealno je kad radionica dobije određenu porudžbinu, s jasno određenim željama. Onda preostaje samo da se dotični primerak izradi i pošalje kupcu. Drugi način je da se već urađeni primerci ponude nekoj aukcijskoj kući na prodaju. Neki komadi su tako prodati na aukciji kod „Kristija“ ili londonskog „Holta“. Ima i onih koje kupuju vlade pojedinih zemalja kao državničke poklone, u funkciji diplomatije. Ponekad se javno zna gde je neki primerak završio kao, na primer, u Bakingemskoj palati ili u sultanatima Bruneja i Omana. Ipak, mnogo mušterija više voli diskretnu kupovinu, kao što je to, uostalom, i uobičajeno u svetu trgovine umetničkim predmetima. Isto tako, ne govori se javno ni o cenama, tako da ni mi nećemo pominjati koliko šta košta.
Majstor Vivijan je rođen u Lucernu, gde je i završio zanat kod jednog starog kujundžije i gravera. Zatim je zajedno sa svojom ženom Arletom osnovao firmu, opredelivši se za izradu umetničkih predmeta od metala. Zapravo, ukrašavanje i oplemenjivanje oružja nije mu jedina delatnost. Stvorio je još mnogo drugih ekskluzivnih radova, počev od kristalnih lustera do malih muzičkih kutija. Ali, oni uvek imaju specifičan stil. U velikoj meri tradicionalan, sa sklonošću ka zanatskom perfekcionizmu.
Ukrašeno, oplemenjeno i skupoceno unikatno oružje oduvek je bilo privilegija moćnih i bogatih. Nama lično se i ne mora dopadati. Možemo ga smatrati i kičem, ali jedno ne možemo: da osporimo izuzetan trud, preciznost i posvećenost majstora Milera ovom retkom zanatu. I zato, na kraju, ostaje samo da kažemo: Svaka čast, majstore.
B. Ljubinković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Pancerfaust

Mnoge konstrukcije za višekratnu upotrebu nastale posle Drugog svetskog rata su inspirisane na određeni način Pancerfaustom