U rukama slavnih

Iako je genijalni konstruktor Samuel Colt preminuo nekoliko godina pre pojave revolvera Colt SAA, nesporno je da je ovaj revolver bio samo logičan završetak veličanstvene serije velikogabaritnih SA revolvera, koju je Kolt zasnovao još tridesetih godina XIX veka. Kolt je još za života postao slavan, i njegovo ime je postalo sinonim za revolver. Bio je miljenik krunisanih glava i najviših državnih dostojanstvenika širom sveta, a njegova vila u Hartfordu više je ličila na dvorac rimskih imperatora, nego na porodičnu kuću. Ipak, put do takvog društvenog statusa nije bio lak.
Rođen u Hartfordu 1814. godine, rano je ostao bez majke. Ocu su poslovi slabo išli, ali je svojoj deci (ukupno ih je bilo šestoro) obezbedio osnovno obrazovanje, što je, za ondašnju Ameriku, nešto značilo. Njegovi kasniji biografi, u romansiranim pričama, navode da je od malih nogu bio opsednut naukom, mehanikom i pustolovinama; da bi znao da satima sedi ispod nekog drveta i teše modele pištolja od drveta. Sa jedva 16 godina, u toku 1830-31. godine, plovio je kao „mali“ na parnjaku „Corlo“, koji je održavao liniju između Bostona i Kalkute. Biografi kažu da je, tada, u drvetu izradio delove za svoj prvi revolver, inspirisan preciznim radom velikog pogonskog točka na boku broda.
Čim je sišao sa broda, Kolt je prionuo da svoje ideje realizuje u praksi. Budući da sam nije imao praktično mehaničarsko znanje, između 1831. i 1836. godine najviše prototipova revolvera izradio je u baltimorskoj puškarskoj radionici, čiji je vlasnik bio majstor Džon Pirson. Međutim, prava proizvodnja počela je tek u toku 1836. godine, kada je Kolt, koga su finansijski pomogli neki poznanici, otvorio fabriku „Patent Arms Manufacturing Company“ u Patersonu (Nju Džersi), iz koje su počeli da izlaze prvi pravi perkusioni revoleri „Paterson M1836“ u kalibru .34.
Ručno povlačenje oroza do kraja dovodilo je do okretanja petometnog doboša za 1/5. Istovremeno, foboš je fiksiran sa aktuelnom komorom u liniji cevi, a oroz je ostajao u zapetom položaju. To je klasičan primer mehanizma sa samo jednostrukom akcijom okidača (SA). Opaljenje se vršilo jednostavnim povlačenjem okidača. Ne ulazeći u detalje, svaki SA revolver, proizveden u bilo kojoj firmi od onda do danas, praktično je samo kopirao ovo rešenje. U toku 1839. godine, Kolt je revolverima dodao integrisanu šipku (ispod cevi), za nabijanje olovnih zrna.


Svoje revolvere, u početku, Kolt nije planirao za vojnu upotrebu. Ipak, mnogi teksaški rendžeri su ih samoinicijativno kupovali i nosili. Svet, na žalost, još uvek nije bio spreman za ovakvu novost, i Firma, 1843. godine, pada u stečaj. Kolt se narednih godina bavio svim i svačim, a najviše poslovima koji bi se, danas, ubrajali u klasičan marketing, Upravo je tada shvatio šta znači dobra reklama za uspešnu prodaju robe.
Rat sa Meksikom 1847. godine pruža mu novu šansu. Poznati kapetan teksaških rendžera, Semjuel Voker, ubeđuje Kolta da nastavi izradu revolvera, i istovremeno mu obezbeđuje prvu službenu narudžbinu od 1000 primeraka, pri čemu je dao i niz korisnih predloga kako da se učine upotrebljivim za vojničku službu. Kolt opet nije imao uslova za proizvodnju, pa angažuje radionicu poznatog puškara Elija Vitnija, i ubrzo sa proizvodnih linija silaze impresivni vojnički revolveri Walker-Whitneyville u kalibru .44; verovatno najmasivniji vojnički revolveri ikada proizveden u Sjedinjenim Državama. Sledila je i druga narudžbina od 1000 primeraka, što je Koltu omogućilo da, već 1848. godine, organizuje sopstvenu proizvodnju u Hartfordu (Konektikat).
Nadaleko poznati konstruktor Eliša Rut postao je glavni inženjer u novoj firmi. Iste godine, iz pogona su počeli da izlaze vojnički revolveri Dragoon (često zvani i Old Army), samo malo skromnijih dimenzija u odnosu na revolvere Walker-Whitnevyle. Skoro istovremeno, Firma je predstavila i revolver džepnog formata u kalibru .31; nešto kao „Baby Dragon“. Ipak, pravi komercijalni uspeh stigao je tek 1851. godine, sa revolverom Colt Model 1851 u kalibru .36 (popularni Colt Navy).
Kao da je bezbrojnim kaubojima, revolverašima, farmerima i drugoj bratiji nedostajao samo ovaj revolver, da bi mogli normalno da žive. Pored izuzetno efikasne reklame, Kolt je stotine fino ukrašenih revolvera u luksuznim kutijama poklonio predsednicima država, krunisanim glavama i sultanima, poznatim vojskovođama i drugim dostojanstvenicima širom sveta. Prodaja je išla tako dobro, da je Firma narednih dvadesetak godina samo u finesama doterivala njegovu mehaniku i dizajn.
U toku 1860. godine, uoči samog Građanskog rata, novi vojnički Colt Army u kalibru .44 zamenio je preglomaznog „Draguna“.
Koltovi vojnički SA perkusioni revolveri (ili njihove manje-više verne kopije) bili su daleko najbrojniji revolveri u toku američkog Građanskog rata, ali i deceniju posle njega, kada su gomile doseljenika, zaštićene američkom konjicom, prodirale na Zapadne teritorije. Istovremeno, Kolt je bio toliko siguran u kvalitet i popularnost svojih perkusionih revolvera, da je sa indignacijom odbijao svaki razgovor o uvođenju nove municije (sjedinjenog metka sa metalnom čaurom), koja je, već od sredine pedesetih godine, neumoljivo krčila put. Štaviše; glatko je odbio predlog svog ranijeg službenika, Rolina Vajta, da otkupi njegov patent iz 1855. godine, kojim je zaštitio nekoliko ključnih elemenata za funkcionisanje revolvera sa novom municijom; između ostalog i doboš sa komorama po celoj dužini. Naravno, tada mlada firma „Smith & Wesson“, već poznata po proizvodnji pištolja i karabina sistema „volcanic“, nije propustila ovaj „božji dar“, pa, već u toku 1857. godine počinje da koristi sjedinjeni metak u novim sedmometnim revolverima. Istina; bio je to mali kalibar .22, sa ivičnim paljenjem.
Iako spori za rukovanje, jer su se barut i olovno zrno unosili spreda u cev i pažljivo nabijali, a kapisle odvojeno nameštale na pistone montirane u udubljenjima na zadnjem kraju doboša (posebno za svaku cev), Koltovi perkusioni revolveri, precizni i moćni, u početku su lako izlazili na kraj sa „modernom“ konkurencijom. „Dečje slabosti“ novoga metka – pre svega vezane za kvalitet čaura i tehnologiju izrade – bitno su ograničavali kalibar i performanse novih revolvera. Ipak, razvoj je neumoljivo išao napred, i „Smith & Wesson“ je, u toku 1869. godine, stigao do svog prvog vojničkog SA šestometnog revolvera sa prelamajućom konstrukcijom u velikom kalibru .44. Objektivno: revoler poznat kao SW No 3 American je, u pogledu konstrukcije i primenjene municije, daleko nadmašio, već zastarele, Koltove perkusione „teškaše“.
Iste godine umire i Semjuel Kolt. U Firmi su zazvonila zvona na uzbunu. Prisebnost gospođe Kolt i inženjera Ruta, ali i inertnost američkog tržišta, koje se, po inerciji, držalo Koltovih perkusionih revolvera „kao pijan plota“, omogućili su Firmi da preživi par teških godina.

Krajem 1869. godine, istekla je važnost patentu R. Vajta, pa je „Colt“ odmah krenuo sa masovnom konverzijom svojih perkusionih revolvera („Army“ i „Navy“) na novu municiju, a zatim, u toku 1871-72. godine, i sa proizvodnjom potpuno novih revolvera, takozvanih „Open-top“ modela, od kojih je najmoćniji u kalibru .44.
Ovi, „novi“ modeli su, u mehaničkom smislu i mnogim detaljima – ako se izuzmu razlike vezane za doboš i oroz – identični starim perkusionim revolverima. Otvoren ram, ista mehanika sa jednostrukim dejstvom okidača (SA) itd. nisu previše doprinosili renomeu Firme. Na sreću, američka armija je tih dana raspisala konkurs za novi službeni revolver. Firma „Colt“ je podnela na testiranje svoj revolver „Open-top“ u kalibru .44 Colt, koji je Komisija glatko odbila, Konzervativni vojni autoriteti opredelili su se za jak, zatvoreni ram, SA mehanizam okidanja i, naravno, za novi sjedinjeni metak sa metalnom čaurom i centralnim paljenjem, ali u kalibru moćnijem od .44 Colt.
Zahvaljujući omiljenosti njihovih perkusionih revolvera prethodnih desetak godina, firma „Colt“ dobila je još jednu, popravnu šansu. Tada je na scenu stupio konstruktor Vilijem Mejson, koji je kreirao potpuno nov revolver, „Colt Single Action Army“ u kalibru .45. Ovaj revolver je, konzervativnim dizajnom (zatvoren ram, pojedinačno punjenje doboša, SA okidanje itd.), a istovremeno priručan, ekstremno robustan i precizan, u svemu zadovoljio zahteve vojne komisije. Armija je uvela u naoružanje ovaj revolver kao „Colt Model 1873“ u kalibru .45, sa cevi dugom 7,5 inča (oko 19 cm). Zbog duge cevi i činjenice da su ga najviše nosili konjanici, revolver je dobio nadimak „Cavalry Model SAA“. U periodu između 1873. i 1891. godine, Armiji je isporuženo ukupno više od 37 hiljada ovih revolvera.
Iako dizajniran prvenstveno kao vojnički, revolver je ubrzo osvojio i civilno tržište. Već 1988. godine, Firma je predstavila ovaj revolver i u kalibru .44-40, koji ga je učinio kompatibilnim sa popularnom puškom polužarom Winchester Model 1973 u istom kalibru.
Ubrzo su tri dužine cevi postale deo standardne ponude Firme. Pored već pomenutog, „konjičkog“ modela (cev od 19 cm), kupci su mogli da biraju i takozvani „artiljerijski“ model (cev 14 cm) i „civilni“ model (cev 12 cm). Prema posebnim narudžbinama, Firma je, naravno, isporučivala i druge dužine cevi.
Iako je kalibar .45 Colt ostao dominanatan, Firma je, postepeno, proširila ponudu na 32 različita kalibra – što je, sigurno, svetski rekord. „Civilni“ Koltovi revolveri bili su izuzetno dobro izbalansirani i priručni, pa su bili i daleko najprodavaniji na američkom tržištu.
Narednih decenija, revolvere Colt SAA nosiće Džesi Džejms, Vajat Erp, Dok Holidej, Bat Masterson, Bil Tilgman, Hek Tomas, Kris Madsen, Džon Vesli Hardin, budući predsednik Teodor Ruzvelt… sam „krem“ američkog društva sa obe strane zakona. Mladi poručnik (proslavljeni general u II svetskom ratu) Džordž Paton 1916. godine kupio je niklovan i bogato ukrašen Colt SAA u kalibru .45 Colt sa cevi od 12 cm i oblogama rukohvata od slonovače, pre nego što se pridružio generalu Peršingu u kampanji protiv Panča Vile. Ali, i Vila je „znao za jadac“. Njegov Colt SAA takođe je bio u kalibru .45 Colt sa cevi dugom 12 cm, niklovan i sa oblogama rukohvata od slonovače. Posle svega navedenog, nije nikakvo čudo što je ovaj revolver, u uslovima koji su vladali u Americi krajem XIX veka, dobio nadimak „mirotvorac“ (Peacemaker). Jednostavno: previše je ljudi bilo ubeđeno da jedino posedovanje oružja u koje imaju poverenje može da im sačuva mir i sigurnost.
Nisu, naravno, svi Colt SAA revolveri zavodili red i mir. Posebno priređeni Colt SAA Bisley modeli bili su nepobedivi na streljačkim takmičenjima.
Iako su američke državne službe, policija i vojska već krajem XIX veka počele da prelaze na savremenija ručna oružja, Colt SAA je ostao u proizvodnji sve do 1941. godine. Ukupno je proizvedeno skoro 358 hiljada primeraka, od čega više do polovine u kalibru .45 Colt.
Pedesetih godina, međutim, pod uticajem „vestern“ filmova, pritisak na Firmu sve je više rastao, i „Colt“ je, 1956. godine, počeo proizvodnji druge generacije SAA revolvera. Postavljene su potpuno nove proizvodne linije, i sa njih su ponovo počeli da stižu čudesni „mirotvorci“, identični sa „braćom“ iz prve generacije, s tim što je sada naglasak bio na kalibrima .45 Colt, .38 Special, .44 Special i .357 Magnum. Tri, ranije opisane, dužine cevi ostale su standard.


Poslednji primerci druge generacije sišli su sa, već izraubovanih, traka u toku 1974. godine. Međutim, ovaj put je pauza bila mnogo kraća. Fabrici je bilo potrebno manje od dve godine da instalira nove mašine i pokrene proizvodnju treće generacije „mirotvoraca“. Samo, za razliku od prve dve generacije, sada se Firma odlučila da unese neke izmene; kako u postupak izrade, tako i u samu mehaniku oružja. Iako osnovni dizajn i gabariti nisu menjani, izrada je pojednostavljena i brža.
Treća generacija je, u početku, nudila revolvere u kalibrima .45 Colt, .44-40, .38-40, .44 Spl. i .357 Magnum, a pored tri standardne dužine cevi, kupcima su na raspolaganju bile i ekstra duga (Buntline Special), i kratka cev (Sheriff/’s Model). U skladu sa reagovanjem tržišta, vremenom, ponuda je sužena na revovler sa cevima dužine 12 i 14 cm, i u kalibrima .45 Colt, .44-40 i .357 Magnum; niklovani ili brunirani.
Koltova tekuća (treća) generacija „mirotvoraca“ u svemu je sačuvala tradiciju koju je Firma zacrtala, daleke, 1873. godine. „Mirotvorci“ su još uvek robusna, do perfekcije izrađena, izuzetno ergonomski oblikovana i, što je najvažnije, precizna oružja. Njihova legendarna priručnost, uz mehanizam koji se zabravljuje kao sef u švajcarskim bankama, još uvek ih održava visoko na listi popularnosti. Danas, kupci uglavnom dolaze iz redova nostalgičara, kolekcionara, strelaca-rekreativaca, takmičara u „kaubojskim“ veštinama i drugih ljubitelja oružja, ali nisu retki ni ljubitelji lova ručnim oružjem velikog kalibra, i drugi. Njima nimalo ne smeta; pre bi se moglo reći da su ponosni na to što poseduju revolver koji se, u neizmenjenom obliku, proizvodi punih 130 godina; čija je SA mehanika koncipirana pre tačno 175 godina.
I, da ne bude zabune: firma „Colt“ odavno nema monopol na proizvodnju „mitrotvoraca“. Danas, desetine poznatih i manje poznatih firmi izrađuje veoma kvalitetne replike, ili malo modifikovane revolvere na bazi dizajna Koltovog „mirotvorca“. Cena „Coltovih“ revolvera iz tekuće proizvodnje počinje od 1380 USD, dok se cene konkurentnih firmi kreću između 500 i 1000 USD. Mnogi se kupci ravnaju prema ceni, i prezadovoljni su. Ali, još je više onih koji smatraju da je jedino „mirotvorac“ sa originalnim „Coltovim“ oznakama deo legende koja se prenosi sa generacije na generaciju.
M. VUKČEVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još