Zadovoljstvo gađanja

Na evropskom komercijalnom tržištu oružja, već godinama, po relativno skromnoj ceni mogu da se nabave razne zastarele vojničke puške iz skoro svih delova sveta. Iako pregaženo vremenom, to oružje može da bude i te kako kvalitetno, posebno ukoliko je dobro očuvano i za njega još uvek postoji municija. Jednu od takvih povoljnih investicija, predstavlja i nekada službena čileanska puška Mauzer mod. 1895 u kalibru 7×57. Za razliku od mnogih drugih zemalja, Čile je vrlo rano počeo da razmatra usvajanje tzv. repetirki u svoje naoružanje. Još sedamdesetih godina 19. veka korišćene su u pograničnim sukobima repetirke Winchester mod. 1873. Zato je logično što su čileanske vojne vlasti ubrzo potražile pouzdanu vojničku repetirku za novu municiju sa nitro-barutom, koja se pojavila krajem 19. veka.

Mauser 1896

Najveći renome na južnoameričkom tržištu u to vreme, imala je nemačka firma „Mauser“, koja je svojim puškama već bila naoružala argentinsku vojsku. Bio je to model 1891, u kalibru 7,65 mm Arg. U to vreme, „Mauser“ je ubrzano sticao svetski primat u proizvodnji kvalitetnih vojničkih pušaka. Sledeći veliki uspeh bila je puška model 1893, namenjena Španiji, koja je za razliku od prethodnih modela imala dugačak bočni izvlakač i petometni integralni magacin. Bila je namenjena za metak 7×57, uveden godinu dana pre toga. Treba reći da 7×57 i danas važi za odličan lovački metak i spada u mali broj metričkih kalibara, koji su u Americi naišli na širi prijem.
Metak 7×57 prvobitno je bio snabdeven oblim zrnom sa celovitom košuljicom težine 11,2 g (173 grejna), koji je iz cevi dužine 74 cm razvijao početnu brzinu od 700 m/s. Uspeh španske mauzerke mod. 93 doveo je do pojave modela 1895, koji je bio praktično identičan i imao isti kalibar. Ova puška se pretvorila u jedan od najvećih „Mauzerovih“ uspeha, jer su je uz minimalne razlike, usvojili Čile, Meksiko, Urugvaj, Persija, Kina i Transval. Dakle, pravi svetski hit onog doba. Laboracije metka 7×57 varirale su od originalne verzije sa zrnom od 173 grejna, do one sa šiljastim zrnom od 139 grejna (9 g), koje je razvijalo brzinu i do 900 m/s!
Sve „Mauzerove“ puške iz tog perioda imaju prvoklasan finiš i izrađene su od najkvalitetnijih materijala, bilo da je reč o drvenim ili čeličnim delovima. Njihov kvalitet je u svakom pogledu natprosečan i superioran, u odnosu na slične vojničke puške drugih proizvođača. Čaki mnogo bolji nego što je to neophodno za službeno vojno oružje. „Mauzer“ se tako probijao – samo kvalitetom je mogao protiv brojne konkurencije… To se naročito odnosi na puške namenjene južnoameričkim zemljama. Da li je u pitanju bila borba za novo, veliko tržište ili viša cena, to nikada nećemo pouzdano saznati…

Čileanski grb na sanduku zatvarača, u duhu mode onog doba

Čileansku mauzerku mod. 95 proizvodila je firma „Leve“ („Loewe“) iz Berlina, jer je fabrika u Obernsdorfu bila preopterećena porudžbinama iz Turske, Španije i Švedske. Ime proizvođača utisnuto je s leve strane sistema, na kome stoji natpis: Mauser Chileno Modelo 1895, Manufactura Loewe Berlin. Na vrhu sanduka ugraviran je čileanski grb, što je u to vreme bilo obavezno, pa ni Čile nije hteo da izostane. Jedan kontingent isporučen je i čileanskoj ratnoj mornarici i te puške se prepoznaju po tome, što umesto grba imaju ugraviran lenger sa zvezdom.
Okosnicu modela 1895 čini cilindrični zatvarač, sa dve jake bradavice na glavi. I svi bitni elementi skoro su identični sa kasnijim, poznatim „Mauzerovim“ sistemom 98. Počevši od dugačkog bočnog izvlakača, preko krilca kočnice, do integralnog petometnog magacina u sanduku oružja. Međutim, kod sistema 95 zatvarač se zapinje tek prilikom zatvaranja, a ne otvaranja – kao kod sistema 98. Po tome je sistem 95 isti kao švedski Mauzer sistem 1894-96. Ručica zatvarača ima pravu, a ne zakrivljenu peteljku, koja se, u „Mauzerovom“ stilu, završava kuglom. Meci se ubacuju u magacin odozgo, pomoću okvira, kao kod svih mauzerki.

Vajersbergov bajonet i detalji prednjeg dela puške

Ukupna dužina puške iznosi 123 cm, od čega je cev 74 cm. Nišani se sastoje od mušice i podesivog preklopnog nišana, sa gajkom. Kada je podignut, nišan može da se podesi na razdaljine od 400 do 2.000 m, dok je u preklopljenom položaju standardno podešen na 300 m. Kundak je od orahovina i nema tzv. pištoljski rukohvat, a leđa su mu ravna. Pozadi se završava čeličnim potkovom. Kundak se produžava napred, skoro do samog grlića cevi, a završava se metalnom kapicom (grivnom), koja ujedno služi i kao usadnik bajoneta. Cev je zaštićena drvenom oblogom, samo do grivne sa prednjom alkom za remen. Zadnja alka se nalazi s donje strane kundaka. Težina čileanske mauzerke (bez bajoneta) je 4 kg, što je u njeno vreme bilo uobičajeno za standardne vojničke puške.
Za razliku od nekih drugih starinskih pušaka, prednost „čileanke“ je u tome što iz nje može da se gađa savremenom lovačkom municijom 7×57. Pritom, pogoci na 100 m lako mogu da se grupišu u prečniku od samo 5 cm. Jer, „Mauzerove“ puške su stekle slavu i preciznošću, a ne samo kvalitetom izrade. Ova puška je nesumnjivo vrlo lepa investicija, jer nudi nepredviđena zadovoljstva na strelištu. U velikoj meri, tome doprinosi i fino izbalansirani metak 7×57 sa svojim blagim, jedva osetnim trzajem.
Važno je da znamo o kakvoj pušci se radi, kada smo u prilici da prelistavamo luksuzne kataloge sa oružjem. Izgleda da se pročulo da je „čileanka“ dobra investicija, pa je prilično razagrabljena i sve manje je ima u ponudi. Bar u proteklih nekoliko godina…
B. Ljubinković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Pancerfaust

Mnoge konstrukcije za višekratnu upotrebu nastale posle Drugog svetskog rata su inspirisane na određeni način Pancerfaustom