Daišo-samurajski ponos
Daišo dolazi od reči „daito“ (što znači veliki, i odnosilo se na katanu) i „shoto“ (jap. „mali“, odnosilo se na vakizaši). Daišo se uvek nosio u javnosti. Za samuraja je bila sramota pojaviti se bez njega. Samuraji su daišo menjali ako bi se istrošio. Iako su mač smatrali dušom samuraja daišo se prenosio s generacije na generaciju kao porodično nasleđe.
Daišo se uvek nosio na levoj strani s oštricama prema gore. Ako su mačevi u višem položaju znači da je samuraj takođe višeg položaja. Vakizaši se nosio ispod katane i često u gotovo vodoravnom položaju dok je katana išla više prema dole, ukoso. Daišo je stavljen iza obija koji ga donekle drži i zavezan užetom koji u potpunosti sprečava mačeve da ispadnu. Uže se ponekad koristi da se zasuču rukavi. Kada se ulazi u kuću samuraja višeg čina mačevi se daju slugi da ih odnese, a u nekim slučajevima se stavljaju na pod (iako će samuraj češće zadržati vakizaši ili barem tesen).
