Doživotna garancija

Dizajn ovoga noža, ma koliko izgledao savremen, star je gotovo 200 godina! Prema mestu u kome su nastali, svi ovi noževi dobili su ime „načez“. Natchez je mesto na Misisipiju, početkom 19. veka veliki trgovački centar, koji je privlačio mnoge avanturiste, a jedan od njih je bio i čuveni Džim Bovi, po kome su i „bovi“ noževi i dobili ime. Ali, ako ste pomislili da je ovo nož Džima Bovija, prevarili ste se. Godine 1812, čitavih 15 godina pre čuvenog dvoboja u Sand baru 1827, na jednoj litografiji objavljenoj u lokalnim novinama, prikazan je poglavica Čirokija Tah-Chee upravo sa ovakvim nožem za pojasom.
„Načez bovi“ je nož prilične dužine, sa drop point vrhom, prave gornje ivice sečiva, za razliku od standardnih „bovija“, koji su uglavnom napravljeni sa klip point, ili sa krivim, nagore povijenim vrhom. Pored toga, ovaj tip „bovija“ je karakterističan i po tome što nema branik, kao i po dršci u obliku mrtvačkog sanduka.
Bez obzira na dizajn star gotovo dva veka, ovaj nož izgleda jako moderno. Prvi model, ili kratki, koji je BRK&T izbacio na tržište ima sečivo dugo 18 cm i dršku od 12,5 cm. Sečivo je debljine 5,4 mm, sa blago konveksnim brušenjem, gotovo ravno, i izuzetno oštro. Konveksno brušena sečiva upravo su specijalitet firme BRK&T, koji ni ovoga puta nisu izostavili na jednom od svojih noževa.
Čelik od koga je nož izrađen je alatni A2, tvrdoće 59 rokvela. A2 je, naizgled, prost čelik, koji otvrdnjuje na vazduhu, sa 0,95-1,05 procenata ugljenika, 5,5 procenata hroma, 1% mangana i 0,5 procenata vanadijuma. Hroma nema dovoljno da bi ovaj čelik bio nerđajući, pa je zbog toga potrebno posvetiti pažnju zaštiti sečiva od elemenata, ali ipak ima povećanu otpornost na spoljne uticaje. Vanadijum u ovom čeliku ima prilično bitnu ulogu smanjivanja veličine karbida u matrici, i zbog toga, kao i zbog manjeg procenta hroma ovaj čelik ima sitnu strukturu, što mu povećava žilavost I omogućava izuzetnu oštrinu.
Način proizvodnje noža takođe je zanimljiv. Prema rečima Majka Stjuarta, vlasnika i glavnog konstruktora BRK&T, sečiva se, najpre, laserom režu iz tabli, a zatim bruse na digitalno vođenim brusilicama u firmi „AeroBlade“, specijalizovanoj za kompjutersku izradu delova od vrhunskih čelika. Posle ove procedure, sečiva se termički obrađuju i dolaze u „Bark Riverovu“ fabriku u Eskanabi, u državi Mičigen, gde prolaze još 7 faza termičke obrade, koja je poslovna tajna Firme. Jedino što smo od Majka uspeli da izvučemo o termičkoj obradi, je to da ona obuhvata i dva kruga zamrzavanja čelika na temperaturu od ispod 190º C u tečnom azotu, da bi se dovršila martenzitska transformacija i povećala žilavost, uz smanjenje veličine zrna. Posle ovoga, na sečivo se montiraju drške i, kao poslednja faza, vrši se finalno brušenje i oblikovanje sečiva, koje mu i daje konveksni oblik. Čitav posao u BRK&T-u obavlja samo 8 radnika, uključujući i Majka Stjuarta, koji se ne libi da zasuče rukave i da sam stane za trakastu brusilicu.


Svi noževi koje „Bark River“ proizvodi mogu se dobiti u čitavom nizu materijala za izradu drški. Navođenje svih verovatno bi nam oduzelo čitavu ovu stranu, pa ćemo pomenuti samo neke od njih: pre svega, 7 vrsta i boja mikarte, pa 6 vrsta kompozitnog G10, preko 25 vrsta drveta, kao i kost, ovčiji rog, jelenski rog, bivolji rog… A da ne pominjemo mogućnost da se drška napravi od materijala koji pošalju mušterije.
Sve to je lepo, ali, ovakav nož treba isprobati i na terenu. Upravo smo to i uradili.
Prva stvar koja je privukla pažnju odmah posle otvaranja paketa, je mala masa noža Rogue. Bez obzira na pozamašne dimenzije, nož teži samo 320 grama. Balans je upravo tamo gde treba da bude, da bi nož bio maksimalno agilan: ispred branika. Sečivo je perfektno naoštreno iz Fabrike, i bez problema brije dlačice s ruku.
Primerak koji nam je stigao ima drške od mikarte boje slonovače, koja i po strukturi podseća na ovaj skupoceni materijal. Mikarta je, ipak, znatno otpornija od slonovače, a finiširana je poliranjem do visokog sjaja.
Bez obzira na to što oblik drške deluje kao neudoban, sve se zaboravlja kada nož uzmete u ruku. Potpuno zaobljene ivice, bez ijednog oštrog dela, zaista izazivaju prijatan osećaj. Sečivo u dršci ide sve do kraja, i tipa je skriveni pun tang, pokriveno po ivicama samo tankim slojem mikarte, zbog surovih uslova američkih zima, kojima je namenjen.
Jedan od domaćih poznavalaca s prezirom je pogledao nož, i izjavio kako nož bez branika i nije nož. Međutim, ni u jednom trenutku, posle višednevnog rada, ruka nije skliznula preko branika na sečivo.
Prvi test je bio cepanje drveta; ovoga puta starog panja, koji se suši više od dve godine. I pored tvrdoće drveta, i snage kojom smo udarali, na sečivu nismo primetili nikakve deformacije, a oštrina je i dalje bila na početnom nivou.
Sledeći test, poguban po mnoge „bovije“, bilo je kopanje u drvetu vrhom noža. S obzirom da je panj davno odsečen, i da ne stoji na tlu, pa truljenje nije ni počelo, ovo nije bio nimalo lak zadatak. Upravo na ovakvim testovima pokleknuli su mnogi noževi poznatih firmi, i jako retko ćete ga videti u stranim časopisima, pošto do loma vrha dolazi prilično često. Test smo ponovili 10 puta, ali, bez ikakvih tragova na sečivu, koje je na vrhu tuplje brušeno, da bi zadržalo veću debljinu, a time i otpornost na ovakva naprezanja.


I u kuhinji se nož pokazao sjajno; od sečenja povrća, preko mesa, i pripremanja čitavog obroka. Posle nedelju dana testiranja, sečenja i udaranja, uz redovno oštrenje samo na kožnom kajišu na koji je naneta brusna pasta, nož nije pokazivao znake da je uopšte korišćen. Naravno, vodilo se računa da se, po upotrebi sečivo odmah opere i osuši od vode, i da se, prilikom pauza, namaže balistolom.
U članku o „marbels“ noževima iz prošlog broja pominjali smo Majka Stjuarta, vlasnika firma „Bark River“. Pošto je, pre četiri godine, otišao iz firme „Marbels“, Majk je osnovao sopstvenu firmu „Bark River noževi i alatke“. I pre toga, karijera Majka Stjuarta je izuzetno zanimljiva. Prva firma čiji je jedan od vlasnika bio je „BlackJack“, poznata po proizvodnji čitave serije kvalitetnih noževa. Majk je strastveni lovac, i često i po nekoliko nedelja boravi u prirodi. Pored prostorija Kompanije u Eskanabi nalazi se i veliko privatno lovište, na kome Majk testira noževe koje proizvodi.
Svi modeli su izrađeni od čelika A2; od najmanjeg Micro Canadiana sa sečivom od 4 cm, veoma popularnog kod trapera za dranje sitne divljači i krznašica, preko Fildsmana 1 i 2 sa sečivima od 8,5 i 9,5 cm, pa zatim Huntsmana, Woodsmana, Highlandera, Mountinera… Upravo u trenutku pisanja ovih redova u proizvodnji se nalazi North Star, nož idealan za boravak u šumi, sa sečivom dugim 12 cm, a u pripremi je i Fox River, sa sečivom iste dužine, ali oblika prilagođenog dranju, i sa tanjim rezom. Noževi Majka Stjuarta maksimalno su prilagođeni nameni, tako da svako može da pronađe odgovarajući model. Rogue, koji smo testirali, trenutno je najveći, ali se za sledeću godinu spremaju i modeli sa sečivom od 25 cm, pa, ko voli – nek’ izvoli.
Na veliku sreću Autora, ovo je treći „bark river“ nož koji ima u rukama. Sledeći je, već, na putu, a naravno, ni taj neće biti poslednji. Ovaj nož, kao i svi ostali „Bark Riverovi“ noževi, ima doživotnu garanciju, a lično znam za samo jedan slučaj oštećenja na nožu, koji je Firma u rekordnom roku otklonila. Još samo da dobijemo i domaćeg distributera, pa smo ispunili sve uslove za nabavku jednog od vrhunskih noževa.
„Bark River“ je star samo dve godine, i prema rečima samog Majka, biće potrebno da prođe još sedam-osam godina da dostigne punu popularnost, ali, oni od prvog trenutka prave noževe beskompromisnog kvaliteta, po pristupačnim cenama.
B. RISTIVOJEVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još