Naše ali iz sveta

Radionica za izradu noževa majstora Ljuba Markovića nalazi se nedaleko od Ciriha. Opremljena je najmodernijim uređajima: tokarskim strugom, dvema glodalicama, stubnim bušilicama, tračnim testerama, aparatima za zavarivanje MIG MAG WIG, kovačkom peći, kovačkom presom od 60 tona, raznim pneumatskim mašinama i nebrojeno manjim električnim i ručnim alatom. Izrađuje sve vrste noževa od kuvarskih, preko kamperskih, lovačkih, taktičkih. U radionici uvek ima nekoliko komada za pokazivanje mušterijama. Od početka je rešio da pravi noževe po sopstvenom dizajnu, a inspiracija mu, kaže, dolazi neočekivano. Zbog toga majstor Ljubo kod sebe uvek ima papir kako bi odmah skicirao ideju. Kasnije sve to dotera na kompjuteru u AutoCAD programu vodeći računa o proporcijama, izgledu i ergonomiji.
U današnje vreme dostupni su razni čelici, majstor Ljubo je mnoge probao i radio s njima te je kroz praksu došao do najboljih za svaku namenu. Tako u radu koristi karbonske: 1095, 1.2848, 1.2442, 1.2510, 1.2767, 75Ni8, 1.2562, 1.3505, nerđajuće: D2, RWL34, N690, M390, Elmax kao i najnovije praškaste čelike najpoznatijih proizvodjača koje koristi za tzv. kanister kovanje. Na taj način izbegava upotrebu boraksa u borbi protiv oksidacije, jer je veoma loš za kovačku peć. Savladao je i kovanje čuvenog damaskusa od svih pomenutih čelika. Završnu obradu radi finim brušenjem i patiniranjem.

Za rukohvate koristi samo vrhunske materijale: od Hi-Tech karbona, preko kavkaske orahovine, karelijske breze, iron wooda, checena, ebanovine, mamutovog zuba… Rukohvate zaštićuje uljem sopstvene recepture (smeša smola i ulja) koju nije želeo da otkrije. Ako je drvo porozno onda ga stabiliše u sopstvenoj komori, te tako sam pravi sve što mu treba za vrhunske rukohvate.
Kožne futrole takođe radi sam (u Švajcarskoj je sarački zanat nestao), ali ipak smatra da u tome nije dovoljno dobar tako da često sarađuje sa našim majstorima. Cenovni rang, kao i uvek, zavisi od izabranih materijala i količine rada na nožu, a kreće od 450 evra pa naviše. Najviše kupaca su lovci, kamperi, ribolovci, kuvari, prvenstveno iz Zapadne Evrope, ali nešto ide i u bivše republike.  Za buduće planove majstor Ljubo nam je otkrio da je mnogo toga na listi čekanja, a i da ima raznih ponuda, čak i od svetski poznatih juvelira i gravera koji bi želeli da u saradnji naprave nešto vrhunsko i luksuzno.  Testirali smo jedan od noževa majstora Ljuba, za koji je futrolu izradio još jedan naš poznati majstor – Andrija Zirojević iz Beograda. Nož je takozvani crossover – derivat više stilova. Najsličniji je buškraft modelima, ali ima i primesa taktičkih noževa, a Boga mi i nešto lovačkih gena. Izrađen je od nerđajućeg čelika Bohler N690, koji u rukama majstora postaje super-čelik. Nož je težak 215 grama, futrola 128 g, a sve zajedno – 343 g što nije malo. S obzirom na dužinu od 220 mm prilično je težak, čemu doprinose metalni bolsteri, full tang konstrukcija i debljina sečiva u leđima od 3,8 mm.
Samo sečivo dugo je 105 mm od čega je rezni deo 95 mm. Rukohvat dužine 115 mm, ima hvat od oko 105 mm dok zadnji deo predstavlja goli čelični trn. Sečivo je blagi drop point sa renderiranim grebenom u leđima i blago izraženim lažnim sečivom. Oštren je u flat grind načinu, koji najviše i volim. U najširem delu sečivo ima 27,5 mm, a sam flat grind je 18,5 mm. To je i optimalan odnos debljine i širine leđa i konusnog dela sečiva. Zadržao je masivna leđa i čvrstinu, a dovoljno prostora da se flat grindom dovede u oštrinu hirurškog instrumenta. Sečivo je kaljeno na 1070 stepeni, dva puta normalizovano – otpuštano na 190 stepeni Celzijusa. Time je tvrdoća dostigla 58 Rokvela što je neka idealna sredina, a veoma dobar odnos za čelik od kojeg je napravljeno.

Rukohvat širine 27 mm, a debljine 16,5 mm je od karbona i metalnog bolstera (čelik N690). Pričvršćen je karbonskim pinovima za tang, dok je bolster posebnom tehnikom skrivenih pinova zakovan uz tang noža. Toliko dobro urađeno da se spojevi i pinovi apsolutno ne vide (uklapaju se u nultim tolerancijama).
Nož sam koristio dvadesetak dana od kojih desetak intenzivno za razne zadatke primerene nameni ali i one ultra-teške primerenije masivnijim sečivima. Pre svega dizajn i završna obrada su sam vrh majstorstva i zanatstva. Ovako nešto se retko sreće, a video sam mnogo dobrih i odličnih radova ali malo onih baš savršenih. Oblik i simetričnost bolstera, uklapanje rukohvata, detalji na nožu su ravni radu na najboljim CNC mašinama. Zaista je teško poveovati da je u pitanju proizvod ručnog rada, a još manje da majstor može ponovo da napravi identičan nož. Izgled i futrola su nešto čega se ne bi stideo nijedan vlasnik i korisnik. U toku rada ovim sečivom vrlo brzo sam zaključio da nož ima odličnu geometriju i da je naoštren kao laser, jer nema šta nisam s lakoćom presekao njime. Jedan potez i rez kao žiletom, bez otpora uz punu kontrolu. Bio to debeli sintetički kanap ili tanji kudeljni, tanja zeljasta grana ili suva debela oblica. Pecaroška struna pa čak i sajlica za varaličarenje predatora.
Još nisam doživeo da granu prečnika oko 3 cm sečem u tankim skoro milimetarskim šnitama, poput kobasice. Nestvarno, rez čist kao suza. Rukohvat prati želju i pritisak ruke i ne žulja čak i posle pola sata intenzivnog rada. Greben na sečivu je upotrebljiv i služi svrsi ali ima jednu manu. Nije nareckan do samog kraja i tačno mu nedostaje ovaj sitan ali važan detalj. Karbon se u rukohvatu pokazao kao odlično rešenje. Njegov mat finiš omogućava da ne klizi, a metalni bolster dodaje na masi tako da zamah noža ima veći efekat dok mu je balanas odličan.

Batoning je test cepanja drveta nožem umesto sekirom. Dok jednom komadom udarate po sečivu ono cepa drvo. Kada nemate sekiru, a potrebno je raspolutiti oblicu ovo savršeno ima smisla. Iako je u pitanju apsolutno maltretiranje sečiva (zbog besomučnog udaranja po samom vrhu koji je jedva virio 2-3 cm iz suve bagremove oblice), ni ovakav test nije ostavio nikakav trag na njemu. Drva sam iscepao bez problema, a nož je i dalje ostao dovoljno oštar. Pre toga preko 200 rezova debelog i tankog kanapa, guljenja kore sa voća, sečenja mesa tokom pripreme za za kuvanje… Posle svega i dalje je sekao papir sa jedva primetnim gubitkom britkosti. Nazad na strop i opet je bio skoro identično oštar.

Lateralno dubljenje drveta (pravljenje rupe) ujedno je test za vrh sečiva. Osmišljen je da maksimalno optereti sam vrh i tu se pokažu kvalitet kaljenja i geometrije. Zabadanje velikom snagom, a zatim lateralno izvaljivanje drvene mase nije moglo ništa ovom nožu. Izdubio sam rupu za bukvalno pet minuta, a vrh sečiva to nije ni osetio. Još nekoliko rupa i potvrda je bila zapečaćena. Vrh kao i samo sečivo znalački su okaljeni i obrađeni. Odličan rezultat bez dileme.
Koristio sam nož i da napravim bivak letnjeg tipa. Više desetina grana, nekoliko oblica, dubljenje i usecanje radi uklapanja, kopanje rupe u zemlji… Za sve sam koristio samo nož. Zaista se pokazao kao odličan alat sposoban da veoma dobro odmeni manju sekiru ili vojnički ašovčić i na kraju da ostane vrhunski nož. Očekujem od alatke da tokom takvog rada kada su ruke znojave, a često i blatnjave bude pouzdana. Upravo taj osećaj sam imao dok sam pun sat intenzivno radio ovim nožem. Bez muke sam napravio mini sklonište od sunca i kiše. Zadovoljstvo je veće tim pre što sa dobrom alatkom čovek uštedi vreme i energiju što je od vitalnog značaja u nekoj neprilici. Retko ko će se od nas naći u životu u takvoj situaciji ali i sama činjenica da imate pouzdanu alatku stvara dobar osećaj, zar ne?

Futrola je je klasa za sebe. Masivna, kvlaitetna, majstorski upasovna i urađena. Kopča odlično funkcioniše, ušivena i dodatno ojačana nema kontakta sa nožem ali blisko je priljubljena futroli. Pozicionirana je tako da dobro balansira i drži sve na okupu u toku kretanja, ak i trčanja. Nož ne može da ispadne jer čvrsto stoji u futroli skoro do kraja rukohvata. Drška viri tek toliko koliko je potrebno da joj pristup ne bude previše pipav i spor, kao ida ne traži previše fine motorike kako bi se nož vratio u futrolu. Dovoljno je usmeriti sečivo u otvor koji nije mali i samo ga gurnuti dok ne sedne na mesto u koje se praktično sam namesti. Rupa na kraju tanga ima privezan mali trakasto upleteni kožni ukras koji odlično služi za brzo izvlačenje noža. Futrola je dekorisana jednostvnim šarama i nenametljivim ali lepim logom na svakom svom delu. Koža debela skoro 4 mm prošivena je kvalitetnim koncem, a na kraju šava konac je zavaren. Jedina mana ove futrole je možda njena povećana širina, budući da je krojena iz dva dela, odnosno nije od jednog presavijenog, pa zašivenog komada. S druge strane povećana širina joj daje dodatnu krutost i čvrstinu, pa je možda na duže staze, ozbiljnu redovnu upotrebu ovo rešenje i bolje. Ipak po mom ukusu ako mogu gabariti da se smanje, a da to ne ide na uštrb upotrebljivosti i kvaliteta izabraću to rešenje.

Takođe, pesak, prašina, zemlja ili druga nečistoća se zavlače u obe strane suženja što može biti problem za čišćenje. Ipak ovo moje zapažanje se treba uzeti s rezervom. A opet otvor je dovoljno veiki i omogućava lako čišćenje. Kvalitet izrade i materijala u savkom pogledu prati ovaj nož i ne zaostaje nimalo za njegovim vrhunskim karakteristikama ali i zahtevima. Kombinacija futrole i noža je u potpunosti uspela.
Posle određenog vremena provedenog u korišćenju i nošenju ovog noža i futrole zaključak nije bilo teško izvesti, teško je bilo naći im mane. U svakom slučaju ovo su nož i futrola koji vas neće izneveriti, a koristićete ih i pokazivati sa velikim zadovoljstvom. Dovoljno o tome govori podatak da ih ja još uvek koristim jer želim i dalje da uživam u njima. Posebno me raduje činjnica da ovo nije nekakav Barkriver ili Falkniven već naših majstora delo, a tvrdim da je bolje od pomenutih velikih imena.
Tekst i foto: Boris Rakić

Metalac do srži
Kada se nađu u teškim situacijama, daleko od kuće, kada bi mnogi odustali kod naših ljudi proradi jedinstven instinkt i do izražaja dolazi – snalažljivost. Želja da opstanemo bez obzira na situaciju ispoljava se na različite načine: inovativnim razmišljanjem, dobrim idejama i kreativnošću.
Ljubo Marković iz sela Piperi nedaleko od Bjeljine u Republici Srpskoj posle odsluženog vojnog roka 1983. je otputovao u Švajcarsku. Tamo je posle više od 20 godina bavljenja raznim poslovima otvorio sopstvenu firmu za planiranje, diyajn, proizvodnju i montažu proizvoda od metala, Tokom protekle četiri decenije pohađao je mnoge kurseve i škole gde se usavršavao u obradi metala i sve je to doprinelo kvalitetu onoga čime se danas bavi.

Izrada noževa okupirala ga je, kako kaže, pre nepunih desetak godina, a budući da je pasionirani lovac i ribolovac uvek ih je imao i koristio. Ali u početku nije razmišljao o izradi. Međutim po svojim visokim kriterijumima (dobrog majstora metalca) nikako nije uspevao da pronađe idealan nož za sebe. Vremenom rodila se želja da napravi ono što smatra odličnim nožem. Već je imao ogromno iskustvo rada sa metalom, kao i alate i radionicu. Tako je napravio prvi nož kojim je bio donekle zadovoljan ali želeo je i znao da može bolje. Predano je učio, a u tome mu je pomogao i prijatelj metalurg, Nemac uputivši ga u mnoge veštine o kojima nema podataka na internetu.