Sečiva skovana u plamenu nadahnuća
Izrael, zemlja večitog proleća i nacija poznata po sveprisutnoj militantnosti, ovog puta nas vodi u jednu nožarsku avanturu. Iako nožarstvo nije u centru mog interesovanja, oduvek me je privlačilo kvalitetno izrađeno sečivo. I sam imam manju kolekciju, kako fabričkih tako i ručno rađenih, unikatnih noževa, pa me je uvek interesovala i njihova izrada. Kada sam upoznao mladog majstora Lija Lermana, jednostavno, nisam mogao da ne predstavim ponudu fantastičnih proizvoda ovog vrsnog nožara iz Izraela.
Lerman je mlad čovek, ima 26 godina i živi u blizini glavnog grada Izraela u mestu Netanya (25 km od Tel Aviva). Noževe je u početku sakupljao i, kako kaže, kao i svaki tinejdžer bio zaljubljen u sečiva. Ta strast ga je vodila od fabričkih do kastom (personalizovanih) noževa, koji su vrh ovog zanata. Njegov dečački san bio je da živi od njihove izrade i to je sebi postavio kao cilj još u 15. godini. Od tada je proteklo desetak godina, prvo kao hobi, a od pre tri postaje i redovan posao. Li je uživao u svakom delu tog procesa, usavršavanja i izrastanja kao majstora.
Tokom srednje škole najviše slobodnog vremena Lerman je proveo dizajnirajući i crtajući noževe, a neke od tih ideja implementirane su i danas u njegovim modelima. Bio je fasciniran činjenicom da je u relativno malom predmetu, kao što je nož, moguće ugraditi toliko elemenata i dizajnirati ga na toliko efektivnih načina. Implementirati toliko veštine i umetnosti u jedan nož, pretvarajući ga u nešto mnogo više i značajnije. Ta činjenica mu je i dan-danas pokretač.
Nekoliko godina je proveo u stolariji, gde je naučio da zavoli i prepozna lepotu u drvetu, što se kasnije ispostavilo korisnim segmentom u izradi noževa. U početku je radio samo sa osnovnim alatom i eksperimentisao s raznim stilovima i dizajnima. Prvo fiksna sečiva, koja su logičan početak za svakog nožara, a zatim prešao na komplikovanije konstrukcije, kao što su preklopni – folderi.
Svaki nož počinje svoju priču u mislima Lija Lermana. Koristeći Auto CAD program, on početak dizajniranja startuje izradom siluete. Uvek je oslonjena na krivu, matematički proračunatu krivu, koja predstavlja kičmu dizajna. Ona prožima i zajednički je faktor svih njegovih modela. Silueta noža je osnova i dok s njom ne bude zadovoljan ne počinje rad. Koliko god se posle ulepšava dodavanjem luksuznih materijala, poput slonovače ili cirkonijuma, nikada neće biti zadovoljan, ako silueta nije savršena, ako ne teče sama od sebe, ako ne miluje oči i dušu…
Lerman inspiraciju nalazi uvek i svuda: superautomobili, orijentalni dizajn noževa, biljke, antički alat, linije ljudskog tela, čak i neobični delovi i konstrukcije mašina. Danas pravi samo foldere i u ponudi ima dva modela. U njima je pretočeno svo njegovo iskustvo. Dizajnerski pravac koji je nastao u danima crtanja još iz srednje škole. Prvi model, nazvan Hydra Fliper, nastao je još na papiru sedam godina pre nego što je materijalizovan u radionici. Kako Li kaže: „Čekao je da dostignem adekvatan nivo majstorske veštine koji će mi omogućiti da ideje pretočim u delo“.
Kada je nož dizajnerski bio gotov, izrađen je prvi prototip, testiran i mučen do krajnjih granica. Ovim su uočene i otklonjene „dečje bolesti“, pa je nastao drugi prototip koji je pretočen u CAD kompjuterski crtež otvorio vrata serijskoj proizvodnji. Čelik koji koristi za svoje noževe je CPM D2, koji je nastao još za vreme Drugog svetskog rata, i spada u porodicu alatnih čelika. Kada se jednom izvuče „žica“ na njemu, oštricu drži veoma dugo. Uz minimalno održavanje s malo ulja, ostaće bez korozije, praktično, večito. Mana mu je što se poliranjem teško dovodi do visokog sjaja. Ovo je, i pored novijih čelika, i dalje jedan od najčešćih izbora materijala za sečiva kastom noževa.
Ostatak noža konstruisan je od titanijumskog rama, titanijumskih pivot collars (spejseri, cevčice koje drže određen razmak između ploča rama), čak su i torex i imbus šrafovi od titanijuma. Što se tiče rukohvata, izbor je vaš, a nudi se u nekoliko varijanti: od karbona, mamutove kosti, cirkonijuma, stabilisanog drveta, slonovače, egzotičnog drveta i nečeg potpuno posebnog. Podloške na nožu anodizirane su u boje rukohvata, kako bi ispratile dizajnersku zamisao celog noža i savršeno se uklapaju u ukupan izgled.
Profil sečiva i titanijumski ram se seku na EDM mašinama koje imaju preciznost od neverovatnih tri mikrona i preciznije su od water jet metode ili lasera. Ostatak se radi tzv. stock removal metodom ili, u prevodu, od flaha s profilom sečiva, gde se višak materijala skida, u njegovom slučaju, na tračnim brusilicama i CNC glodalicama. Gotov nož odiše plemenitom pojavom i na prvi pogled jasno je da se radi o visoko kvalitetnom proizvodu, gde je i najmanji detalj poseban, odudarajući tako od prosečnosti u svakom smislu. Kako sam Li kaže, ovo je, za početak, bio malo preambiciozan projekat, ali njemu je dao snagu i volju da ga savlada baš zato što je toliko zahtevan.
Hydra Fliper je dug 245 mm, sečivo je 190 mm, debelo 4,3 mm od alatnog čelika CPM D2 tvrdoće 60HRC. Model s rukohvatom od ružinog drveta košta 1.400 dolara, podmodel s karbonskim rukohvatom, nazvanim Lightning Stricke (udar munje) 1.500, a s mamutovom kosti, nazvan Bly Bark (plava kora) 1.600 dolara. Procenite sami da li je skupo ili ne, ali sam siguran da, kakav god zaključak da donesete, nećete moći naći zamerku na kvalitet, izgled i završnu obradu.
Drugi model je Friction Folder. Veoma zanimljiv mali nož. Oštrog dizajna, jednostavne, ali neverovatno privlačne linije s neponovljivim estetskim i funkcionalnim dodacima. Po meni, savršeno odmeren, ničega premalo, ničega previše. Dizajn je nastao pre oko šest godina, a zamisao je bila da ovo bude jednostavan nož, poput konstrukcija koje datiraju još iz doba Rima. U početku je pravljen s dve podloške između sečiva i rama, a danas s lisnatim oprugama i čeličnom kuglicom koja ima ulogu pozicioniranja sečiva i polu kočnice. Dugačak je 170 mm, sečivo 70 mm, čelik je, takođe, CPM D2 debljine 2,5 mm, tvrdoće 60HRC. Cena ovog lepotana u, recimo, varijanti s koricama od damask čelika je 850 dolara. Ostalo je da pojasnim o kojem se to posebnom materijalu radi, sećate se? Nazvan Moka Ti, ovaj materijal od posebnog pravi još posebnije. Kad god neko upotrebi titanijum u izradi time se, naravno, hvali. Skup i zahtevan za obradu daje pravo svakom proizvođaču da to i spomene. Kada od njega napravite laminatne slojeve (poput damask čelika) i onda ih posebnim hemijskim procesima anodizirate, dobićete „titanijum na steroidima“. Izgled ovakvih ručki na nožu više je nego svemirski. Dakle, titanijumski damaskus, cena noževa sada izgleda realnije, zar ne?
Lerman je počeo prodaju svojih modela 2011, a 2013. na Solingen knife show sajmu dobija nagradu za najlepše dizajniran folder i tada počinje njegova internacionalna nožarska karijera. Većinu svojih noževa prodaje na tržištu SAD, gde sve ima prođu, pa tako i ova unikatna, za nas skupa, sečiva. Prodaja je, naravno, internacionalna, što znači da se mogu kupiti bilo gde da živite. Kada je sa 15 godina čvrsto odlučio da bude nožar, rekao je sebi da će, ako mu ikada dosadi ili se umori da to bude, preći na nešto drugo. Od tada strast za izradom noževa u njemu raste, a pokušaj izrade savršenog je više nego privlačan, dok istražuje nove oblasti i dubine nožarskog zanata.
Bez obzira na cenu i, relativno gledano, nedostupnost upravo iz tog razloga, ovaj tekst i nije imao za cilj da poboljša njihovu prodaju. Cilj mi je bio da vam predstavim vanredni talenat i vanserijske noževe, koji su dobrim delom rađeni ručno. Tekst ima za cilj da nam pokrene čula i ispuni našu iskonsku potrebu za lepotom. Nadam se da ćete uživati u tekstu i slikama, koliko i ja kada sam ih prvi put ugledao.
B. Rakić
Foto: Lerman Custom Knives
