Takmičenje za najbolji lovački nož 2013.

Kao što smo najavili, najbolji majstori nožari iz cele Srbije i Republike Srpske okupili su se za vikend 19. oktobra na strelištu “Canone” u selu Milanovo nadomak Leskovca. Izvrstan ambijent na samo nekoliko kilometara od grada, prelep dan i zanimljiv program, osim takmičara privukli su posmatrače i lovce ne samo iz Srbije i RS već i iz Makedonije. Organizator ove originalne, treće po redu manifestacije je www.outdoors-forum.com, koji okuplja zaljubljenike u aktivan život, zaštitu životne sredine, stare veštine i zanate kao i druge aktivnosti vezane za boravak u prirodi.

Svako okupljanje ovoga tipa nije samo nadmetanje već i razmena iskustava, druženje i upoznavanje sa ljudima sličnih interesovanja. Kruna svega je prikaz mogućnosti namenskih noževa domaće izrade. Ovoga puta, u takmičarskom delu programa biran je najbolji među deset lovačkih noževa.

Glatko presecanje konopca

Svaki nož je bodovan tokom obavljanja šest zadataka, osmišljenih da prikažu mogućnosti sečiva u situacijama koje imitiraju zahteve u lovu. Prvi zadatak je sečenje u zamahu dva struka po 25 mm debelog konopca od kudelje, koji slobodno visi što je dobar pokazatelj oštrine, jer nije jednostavno seći čvrst i lagan materijal koji “beži” od oštrice. Ovo je najelegnatnije obavio nož Borka Šekeljića iz Arilja, lakim, uzgrednim potezom, naizgled bez ikakvog napora. Ali, zasluženi aplauz je dobio i Rade Bozić iz Požege, jer je svojim nožem uz veoma kratak zamah, skoro prislonjenog sečiva, glatko presekao konopac. Nasuprot njima, noževi zakrivljenog oblika i uzdignutog upswept vrha nisu pokazali svoje mogućnosti, iako važe za vrlo efikasne. Verovatan razlog je pokušaj takmičara da konopac preseku udarcem umesto povlačenjem sečiva, za šta su u osnovi i namenjena.

Presecanje krovne letve za što kraće vreme, bio je sledeći izazov. Relativno meko drvo bez čvorova, daje jasnu sliku o tome u kojoj meri se nož može koristiti za sečenje udarcem iz zamaha, a da nakon toga zadrži oštrinu za obavljanje sledećih zadataka. Ponovo je najefikasniji bio Šekeljić sa 12 sekundi, kome ova disciplina očito odgovara, pa se prava borba vodila za drugo mesto sa upola dužim vremenom, gde se našao Ivan Đorđević. U ovoj disciplini se pokazalo da su kraći noževi u vidljivom zaostatku u poređenju sa dužim sečivima, jer je pojedinim takmičarima trebalo i do pet puta duže vreme u odnosu na pobednika.

Nijedan grupni izlazak u lovište ne prođe bez vatre, oko koja se okupe svi učesnici lova na predah uz razgovor. Zato je logičan zadatak za lovački nož, priprema i paljenje vatre. Svaki takmičar je sa gomile unapred pripremljenog materijala, odabrao za sebe komad drveta od koga je izdeljao što tanje ljuske, u količini dovoljnoj da se razgori vesela vatrica. Pored kvaliteta noža, tražilo se i određeno iskustvo u ovom poslu, jer su takmičari na raspolaganju imali samo po jednu šibicu za paljenje. Prvo mesto su podelili Miroljub Stanković i Šekeljić, a samo par sekundi iza njih bio je drugoplasirani Đorđević. Većini ostalih takmičara, trebalo je nešto više od 40 sekundi za ovaj zadatak, što je priznaćete, prilično brzo, ako posmatrate realnu situaciju u prirodi.

Opravdao prepoznatljiv nadimak

Vrh noža je često najdelikatniji, pa posledično i najosetljiviji deo sečiva, od koga se očekuje da pomiri protivurečne zahteve u pogledu oštrine, preciznosti, trajnosti i otpornosti na mehanička naprezanja. Budući da je za lovce preciznost u radu veoma bitan faktor, tražili smo od svakog takmičara da u drvenoj dasci debeloj 25 mm što preciznije i za što krače vreme, načine otvor dimenzija 40×40 mm. Naizgled jednostavan zadatak, pokazao se kao vrlo zahtevan i za sečiva i za takmičare. Većina je ostavila tragove svog DNK materijala, u vidu krvavih mrlja na dasci, srećom bez ozbiljnijih povreda, pa su površinske posekotine lako sanirane. I ovde su upswept sečiva, zbog karakterističnog oblika, imala problem. Ali, zato je domaćin Đorđević briljirao i sa rezultatom od samo 4 minuta i 10 sekundi opravdao nadimak Tišler (nemački stolar). Majstor je nastupao sa dva svoja noža identične koncepcije, pa mu je i drugi rezultat bio samo 10 sekundi sporiji, dok je ostalim takmičarima trebalo i do tri puta duže vreme.

Organizatoru je veliki problem predstavljalo osmišljavanje testova koji bi na neki način simulirali karakteristične poslove za jedan lovački nož. Nije bilo načina da oponašamo dranje divljači, ali je za rad u utrobi pronađeno rešenje. Zatvoreno plastično bure zapremine 25 litara, dobilo je pri dnu bočni otvor od 15 cm. Unutrašnjost je ispunjena naduvanim balonima čije bušenje donosi kaznene poene, a na suprotnom kraju za poklopac je učvršćeno rebrasto PVC crevo koje je provlačenjem ruke sa nožem trebalo preseći što bliže vrhu i izvući na pomenuti otvor.

Ponovo je ubedljivo najbrži bio majstor Đorđević, ali je sa drugim svojim nožem imao primetno slabiji rezultat. Iako su posmatrači očekivali da će kraći noževi imati prednost, očigledno je da su spretnost i iskustvo takmičara bili presudni.

Ogroman potencijal domaćih nožara

Nakon svih zadataka ostalo je da se proveri u kojoj meri su noževi zadržali oštrinu. Uzdužno presecanje papira u formatu A4 je dobar pokazatelj držanja fine oštrice, a većina noževa je bez problema radial to glatkim, dugim rezom u jednom potezu, bez cepanja ili krzanja papira. S obzirom da od početka pratimo takmičenja ovog tipa kod nas, slobodno možemo reći da je kvalitet prikazanih radova u stalnom porastu i da domaći majstori pokazuju primetan napredak, ne samo u zanatskom delu izrade sečiva, već i kod dizajniranja noževa, izbora materijala, osmišljavanja sopstvenih rešenja za određene poslove pa i samog nastupa na takmičenju. Ovo ohrabruje i pokazuje da potencijal domaćih majstora ima još puno prostora za dalje usavršavanje.

Prvo mesto je zasluženo pripalo Ivanu Đorđeviću Tišleru iz Leskovca. Predstavio je dva noža koji samom pojavom privlače pažnju, jer su im sečiva izrađena od torzionog damaska sa 52 sloja, koji je majstor lično iskovao, a potom od takvog materijala napravio laminat San-Mai (japanski tri sloja), sa centralnim delom od visokougljeničnog čelika. Pobednički nož ima “srce” od čelika Č-4146, dok je centralni sloj kod drugog modela od Č-6840, popularno nazvanog Silver steel. Iako u osnovi jednostavne forme, izbor materijala daje im upadljiv, čak i raskošan izgled. Drške su od roga evropskog jelena, a futrole, iako potpuno različite, jednako dobro služe osnovnoj nameni – bezbednom nošenju noža.

Neosporan kvalitet

Prva nagrada je poklon preduzeća “JET – Beam” i to je istoimena lampa model BC-40 izvrsnih karakteristika, snage neverovatnih 830/130 lumena, prilagođena montaži na lovačku pušku, u kompletu sa daljinskim prekidačem i punjačem. Pravi poklon za lovca. Zanimljivo je da su i članovi outdoors-foruma u nezavisnom glasanju, takođe izabrali ovaj model, kao pobednika po mišljenju publike. Očigledno je da se kvalitet može prepoznati i bez direktnog kontakta. Drugoplasirani majstor je Borko Šekeljić iz Arilja, sa vrlo elegantnim nožem pune veličine i iznenađujuće male mase, nazvanim Astrahanska stepa. Tajna je u korišćenju kovanog titanijuma za izradu štitnika i temnjaka/jabuke, a samo sečivo je od majstorski okaljenog, tankog alatnog čelika Č-4146 (ili 52100 po AISI standardu). Udobna drška od maslinovog drveta, tanki spejseri u boji slonovače i kvalitetna futrola od voskirane kože, pokazuju umeće i pažnju posvećenu detaljima. Nagradu je obezbedio “Best Army Shop”, a reč je o prikladnoj torbici za nošenje svakodnevnih sitnica, u gradu ili u prirodi.

Najprijatnije iznenađenje je trećeplasirani Rade Božić iz Požege, sa svojom interpretacijom Kanetsune lovačkog noža, kod koga je u potpunosti ispoštovan svaki dizajnerski detalj sa originala – od proporcija sečiva sa tragovima kovanja, preko drške, do karakteristične futrole od drveta sa kožnim viskom. Materijal je nerđajući čelik Krupp 4116 koji se iznenađujuće dobro nosio sa svim zadacima i konkurentima od altnih čelika. Nagrađen je godišnjom pretplatom na našu reviju.

Provera u “realnom svetu”

Ne bi bilo fer ne pomenuti i ostale takmičare, jer je bukvalno svaki nož zaslužio poseban članak. Ninoslav Trifunović iz Bijeljine i Goran Antasković iz Leskovca, imali su isti ukus i donekle različit pristup. Obojica su odabrala klasičan Scagel dizajn sa širokim sečivom izvijenog vrha i drškama izrađenim od kombinacije slaganih elemenata. Dok se Antansković odlučio za težak, radni nož, Trifunović je napravio lagan, spretan i udoban primerak za koga autor teksta misli da je bio najlepšI nož na takmičenju. Majstor Aleksandar Ristić iz Beograda je u sebi svojstvenom stilu osmislio sečivo karakterističnog oblika, vrlo upotrebljivo za sređivanje divljači i obradu mesa, dok je Stefan Kordić iz Kragujevca nastupio sa svojom verzijom traperskog Nessmuk noža.

Po završetku takmičarskog dela programa nastavili smo druženje, a domaćini su priredili pravo iznenađenje time što su obezbedili sveže ulovljenog divljeg vepra, na kome su svi zainteresovani takmičari i posmatrači mogli u praksi da provere upotrebljivost noževa u “realnom svetu”. Pokazalo se da je svaki od predstavljenih noževa više nego dobar izbor za lovčevog “tihog saputnika”. Na kraju, dogovoreno je da se sledeća manifestacija ovog tipa održi u proleće 2014. a o pojedinostima i takmičarskim disciplinama blagovremeno ćemo vas obavestiti.

Prednost manjeg noža

Poznati majstor Žarko Jocić iz Lapova nije prisustvovao takmičenju, ali je poslao vrlo zanimljiv nož sa kojim je nastupao njegov prijatelj. Reč je o modifikaciji nordijskog dizajna, lagan, oštar i špicast nož dug desetak cm, sa potpuno ravnim leđima sečiva i veoma udobnom drškom konkavnog oblika, izrađenom od slagane brezove kore.

Univerzalno rešenje za mnoge poslove, ne samo za lov. Miroljub Stanković je nastupio sa nožem za koji je polazna ideja bio tzv. Green River model, korišćen još tokom osvajanja Divljeg Zapada. Ravno sečivo, dobar balans, jednostavan oblik i drška u kombinaciji oraha i fosilnog hrasta, deluju veoma dopadljivo. Sve zadatke je obavio uspešno i na kraju sakupio isti broj bodova kao trećeplasirani Rade Božić. Ali, u takvoj situaciji manji i lakši nož ima prednost, pa je Miroljub sportski čestitao svom rivalu.

Dragan Šaponjić

foto: V. Kaćurić