Optimalna kombinacija

Osamdesetih godina, dok je Hladni rat još uvek aktuelan, za Britance su iskustva sa Foklanda bila sveža. Foklandski rat, posebno angažovanje u Severnoj Irskoj, predstavljali su priliku za vođenje veoma neugodnih sukoba u urbanim uslovima. Do tog momenta, oprema vojnika, bilo da se radi o običnom pešadincu ili pripadniku elitnih jedinica, koristila se prema pravilima, ali vremenom će ove stege da popuste. Osnovni razlog je, „koliko ljudi, toliko ćudi“, što bi u ovom slučaju značilo da – svaki vojnik ima svoje, individualne potrebe. Bolje je izbor opreme u kojoj će da se bori i stavlja život na kocku ostaviti vojniku, naravno uz određena ograničenja, koja neće umanjiti njegovo uklapanje u pripadajuću jedinicu. Komplet opreme koji prikazujemo, pripada jednom „penzionisanom“ podoficiru britanske vojske.
Umesto da se koristi standardni opasač iz kompleta uniforme 1958, upotrebljen je stariji, ali daleko krući, iz 1937. Međutim, ovaj opasač modifikovan je novom plastičnom kopčom, kako bi mogao da se otkopča jednim potezom. Ova kopča, iako složenija od one tipa „muško-žensko“ sa opasača iz 1958. obezbeđuje zadržavanje opasača u zakopčanom stanju i u slučaju da nije dobro pritegnut, dajući ležernost i mogućnost otkopčavanja jednom rukom. Uprtači su iz kompleta 1958. ali kako je sistem kopčanja za odgovarajući opasač drugačiji nego za korišćeni tip (nema rupice, a odgovarajući ima), upotrebljen je trik. Uprtači se sa prednje strane vezuju najpre za alke za potezanje ručne bombe, koje su povezane sa torbicama za nošenje okvira kod američke puške M16 (u upotrebi SAS), a koji su sa zadnje strane pričvršćeni za opasač. Torbice se nalaze napred prema bokovima i ne služe za nošenje okvira sa municijom 5,56 mm, jer ovaj kalibar tada još nije u potpunosti potisnuo 7,62 mm i zaživeo je samo kod specijalaca. Torbice su inicijalno imale pregradama odvojene prostore za četiri okvira kapaciteta 30 metaka, ali u ovom slučaju su dve spoljašnje od tri pregrade skinute i na taj način dobijena su dva prostora većih dimenzija, u koji su mogli da se smeste širi okviri kapaciteta 20 metaka u kalibru 7,62 mm za standardnu pušku L1A1 (licencna FN FAL). Uprtači se sa zadnje strane za opasač vezuju takođe preko alki sa ručnih bombi i maskirnom mrežom, obmotanom oko opasača između torbica sa zadnje strane. Alke ujedno služe i za vezivanje šatorskog krila pozicioniranog iznad torbica.
Pored modifikovanih torbica izvorno korišćenih za okvire za puške M16, komplet ima još četiri torbice, koje pripadaju ne toliko rasprostranjenom kompletu uniforme iz 1944. Ovaj komplet pojavio se na kraju Drugog svetskog rata i smatran je daleko boljim od predratnog, iz 1937. Međutim, njegova upotreba bila je ograničena uglavnom na trupe stacionirane na Srednjem i Dalekom istoku. Prva torbica sa leve strane je za municiju, sledeća je za radio-aparat, pa još jedna za municiju i konačno, još jedna torbica sa desne strane. U toj, poslednjoj torbici, nošeni su kuvalo, manjerka i šolja, a u torbici za radio-aparat konzerve sa hranom, pribor za jelo i klešta. U slučaju potrebe, između desne torbice za M16 i prve sledeće, postoji određeni razmak u koji može da se smesti još jedna torbica, namenjena za zaštitnu masku. Kako je ceo sklop torbica vezanih za opasač pri trčanju i zauzimanju položaja bio prilično klimav, sa donje strane jednostavno je pričvršćen užetom, koje je provučeno kroz rupe probušene u donjem delu svih torbica, osim dve za pušku M16, koje su pliće i sasvim čvrsto stoje na širokom opasaču. Pored toga, da bi se razbila „izdajnička“ jednobojna silueta pravougaonih torbica, dodata je zamotana maskirna mreža, korišćena od strane američkih rendžera za maskiranje protivpešadijskih mina. Maskirna mreža, kombinovana sa prilično „odrpanim“ izgledom celog kompleta daje efekat „lomljenja“ siluete, poput priručnog džilija. Korišćenje četiri, umesto dve municijske torbice, teorijski udvostručuje broj nošenih okvira sa četiri na osam, odnosno sa 80 na 160 metaka (uz još 20 metaka, u okviru na samoj pušci), pod uslovom da se u drugoj velikoj municijskoj torbici nosi redenik sa 50 metaka za mitraljez i dve ručne bombe. Naravno, moguće su i druge kombinacije, u skladu sa taktičkim potrebama.
Poslednja, ali ne manje važna improvizacija je ispisano ime korisnika na svim delovima opreme, kao i jasno zapisana krvna grupa i Rh faktor (A+ u ovom slučaju) na spoju uprtača na gornjem delu leđa, pored kopče za ašovčić. U hitnim situacijama, često nema vremena, ni uslova za proveravanje ovih činjenica, od izuzetnog značaja za samo preživljavanje korisnika.
Što se uniforme tiče, korišćena je bluza preuzeta iz specijalnog kontinentalnog kompleta SAS, sa odličnom DPM (Disruptive Pattern Material) maskirnom šarom za kontinentalnu klimu, odgovarajuće pantalone, visoke vojne čizme, šlem tipa No.6 i interesantno, sive oficirske rukavice zapadnonemačke vojske.
Umesto bluze SAS, za akcije u tropskim predelima Afrike, Azije i Južne Amerike, mnogo je pogodnija tzv. SF bluza (Special Forces), koju su takođe koristile jedinice SAS, ali bila je specijalizovana za nošenje u toplijim krajevima. Do kojih detalja se išlo kod ove, prilično retke i skupe (u V. Britaniji procenjuje se na čak 150 funti, u odnosu na 25-30 funti za klasičnu SAS bluzu) varijante bluze?
SF bluza napravljena je od materijala polycoton, koji predstavlja mešavinu 33% poliestera i 67% pamuka. Obično se smatra da veštački materijali nisu prilagođeni korišćenju u toplim (posebno toplim i vlažnim klimatskim uslovima), ali u ovom slučaju, ta kombinacija predstavlja odličan kompromis između relativno male mase, čvrstoće i brzine sušenja. Za razliku od SAS bluze za kontinentalnu klimu, koja ima dvostruko platno, SF bluza ima jednostruko, čime se još više potencira brzina sušenja, mala masa i pogodnost korišćenja u toplim uslovima. Štaviše, SF bluza nema ni unutrašnje džepove, jer to bi neminovno iziskivalo dvostruki sloj platna, što bi moglo dovesti do neugodne situacije da se spoljašnji deo bluze osuši, dok bi unutrašnji sloj na džepu ostao mokar. Delimično rešenje za sprečavanje ili bar smanjenje kvašenja u vlažnim uslovima, bilo je pakovanje posebne tečnosti za sprečavanje kvašenja platna, kao i komplet elastičnih ranfli za zaptivanje rukava. Ove ranfle pokazale su se korisnim i za sprečavanje prodora pijavica i insekata u rukav. Potpuno drugačije namene, SAS bluza ima još jedan dodatni sloj na pojedinim mestima (kapuljača, spoljni deo laktova i ramena). Na taj način, SAS bluza za kontinentalnu klimu bila je daleko prijatnija prilikom zaleganja i puzanja u hladnim i blatnjavim, odnosno pri kretanju u kišnim uslovima.
Dve bluze se razlikuju i po džepovima. SAS model ima četiri spoljna džepa napred, jedan na levom rukavu, jedan unutrašnji i jedan veliki dvodelni pozadi. Kod SF bluze zadržana su samo prednja četiri džepa iz gore navedenih razloga. Kod obe, džepovi su se zatvarali dugmadima, ali je SAS bluza imala relativno veliku dugmad, pogodniju za otkopčavanje u rukavicama (zimi u kontinentalnim uslovima), dok su sitnija dugmad na SF bluzi, manje kvarila maskirni efekat platna. Slična logika korišćena je i kod cibzara za zakopčavanje bluza. SAS varijanta je imala krupniji i snažniji cibzar, pogodniji za rukovanje u rukavicama. SF bluza koristila je, spiralni cibzar, koji je, iako slabiji, bio otporniji na kačenje i prodor vegetacije.
S. BALOŠ