Termovizijski uređaji
Pod termovizijskim uređajima podrazumevamo i one koji su montirani na oružje, ali i na ručne, poput raznih kamera, monokulara ili dvogleda. Iskreno govoreći, ovakav stav nam izgleda tipično američki preteran, ali ipak sa zrncem istine u sebi.
Kao što znate, ovi uređaji rade na principu detekcije razlike u temperaturi predmeta u prirodi i pretvaranja te razlike u sliku. Kao i noćni nišani, mogu biti aktivni i pasivni, ali nas prvenstveno interesuju ovi drugi.
Pre otprilike tri decenije, termovizijska sredstva su bila toliko „skromnih“ dimenzija i mase da su praktično mogla da se koriste samo ako su ugrađena na borbena vozila poput tenka. Retki su bili modeli koji su mogli da se nose od strane pojedinca i uglavnom su bili u rukama pripadnika neke od najelitnijih specijalnih formacija. Cena je takođe bila adekvatna dimenzijama, tako da su praktično ovi uređaji dugo ostali nedostižni civilima. Ipak, tehnički razvoj i minijaturizacija su učinili svoje. Zadnjih godina su razvijeni hlađeni i nehlađeni modeli koji su svojim dimenzijama često manji od kamkordera, ne zahtevaju nukleranu elektranu za napajanje i imaju mogućnost jednostavne ugradnje na streljačko naoružanje. I ono glavno, više ne morate da prodate oba bubrega i jetru na crnom tržištu unutrašnjih organa da bi ste bili u stanju da sebi priuštite ovo zadovoljstvo. Istina, cene su i dalje visoke, te često dostižu vrednost solidnog polovnog automobila, ali postoje modeli (prvenstveno monokulara) koji mogu da se priušte i za daleko manje novca. Istina, njihova upotrebljivost nije ni približno na istom nivou kao kod onih skupljih, ali je svejedno dobar pokazatelj da se nešto pozitivno dešava po pitanju šire dostupnosti. Imali smo priliku da se pobliže upoznamo sa nekoliko modela raznih evropskih, izraelskih i američkih proizvođača. Uglavnom su u pitanju modeli koji su razvijeni za službenu upotrebu, prvenstveno vojnu. I bez ikakvog preterivanja, možemo da kažemo da smo ostali zabezeknuti oni što smo videli. Oštrina slike i mogućnost da se vide pojedini detalji su stvarno vrhunski. Sliku je moguće videti u boji (nekoliko varijanti), ali i kao crno belu i obrnuto (da prethodno crni detalji budu beli, a beli crne boje), što je izuzetno korisno prilikom osmatranja cilja. Kod ovih uređaja nije bilo onog razlivanja boja kao u „Predatoru“ sa Arnoldom Švarcenegerom. Sve je kristalno oštro i jasno. Istina, i dalje nije moguće prepoznati baš sve karakteristične crte lica kao kada koristimo obične optičke uređaje, ali to i ne treba očekivati od ove tehnologije, barem ne još uvek.
Ali kao što smo rekli, većina ovih uređaja je nedostupna civilima, delimično zbog cene, a delimično zbog zakonske regulative. Zanimljivo je da zakon u Srbiji dozvoljava posedovanje osmatračkih uređaja, ali ne i onih koji se montiraju na oružje. Ovo je u skladu sa zakonskim odredbama u mnogim drugim zemljama, kako regije, tako i sveta.
Pre nekoliko meseci smo imali priliku da se upoznamo sa nekim od modela iz proizvodnog programa kompanije Pulsar. Tačnije,u pitanju su osmatrački monokulari iz serije Axion. U ponudi su četiri modela i to: Key XM22, Key XM 30, XM30 i XM 38. Razlika je u displeju, gde Key XM modeli koriste LCOS tehnologiju, dok je kod XM u pitanju AMOLED. Potonja tehnologija daje bolju sliku, ali ima i veću cenu. Model XM 38 je najskuplji i logično najkvalitetniji iz ove serije. Sa displejom od 1024 x 768 piksela i vrlo kvalitetnim optičkim sočivima, uređaj je u stanju da otkrije čoveka na daljinama od 1700 metara, što je stvarno impresivno. Inače, dimenzije svih uređaja su približno iste i ne prelaze 15 cm, što u kombinaciji sa masom koja ne prelazi 300 grama omogućava laku upotrebu.
Kao i svi savremeni elektronski uređaji i ovi Pulsarovi imaju mogućnost povezivanja sa pametnim telefonima, strimovanje, pravljenja fotografija i video zapisa. Nije zanemarivo ni to što upotreba termovizijskih uređaja ne izaziva glavobolju, kao što je to sa klasičnim pasivnim noćnim uređajima, pa je to dodatni plus. Naravno, ovaj fenomen se ne javlja kod svih korisnika „pasivaca“. Pomenuta serija Pulsarovih osmatračkih uređaja može imati široku primenu u civilnom životu. Od kontrole toplotne izolacije objekata, pa do upotrebe kod pripadnika gorske službe spasavanja prilikom pretrage terena. Ipak, mislimo da bi posebno mogla da bude interesantna lovačkoj populaciji. Pri tome mislimo na pomoć pri osmatranju životinja, ali i pronalaženju njihovih tragova kretanja ili tragova krvi. Ovo poslednje bi po nama možda bila i najrasprostranjenija namena u lovstvu. Naime, ustreljena životinja u lovištu ima vrlo male šanse da preživi. Ukoliko uspe da pobegne od lovaca, najverovatnije će okončati skrivena u nekom šiblju i u mukama, a njen leš će onda biti hrana mesožderima. Ukoliko je ranjena životinja bila zaražena, jasno je da se na ovaj način zaraza širiti lovištem.
Po našoj proceni, budućnost je definitivno naklonjena termovizijskim uređajima. Predviđamo daljnju minijaturizaciju uređaja i smanjenje mase i cene koštanja, povećanje daljine detekcije i uz malo sreće, mogućnost legalne upotrebe istih kao nišanskih uređaja.
R.K.
