Tišina koja ubija

Gubitak sluha i tinitus (zujanje u ušima) su dve najuobičajenije negativne posledice upotrebe vatrenog oružja, specifične za vojnike, sportske strelce i lovce. Na žalost, kod nas je teško govoriti o još jednoj klasi, rekreativnim strelcima, kao što postoje „vani“, ali ni oni nisu pošteđeni ovih problema. Svi znamo da je pucanj iz vatrenog oružja izuzetno bučan, ali jako malo ljudi stvarno razume koliko upotreba vatrenog oružja može da bude opasna po čulo sluha. A kada to spoznaju, uglavnom bude prekasno.
Prigušivači, u zavisnosti od niza faktora, su u stanju da redukuju buku od 20 do 35 dB. Naravno, ovo je grubo generalizovanje pošto postoje kombinacije oružje-municija-prigušivač koje daju znatno lošije rezulatate, a bogme postoje i one koje su efikasnije. U principu, pomenuti opseg redukcije se ugrubo može uporediti sa onim koji pružaju različite forme antifona. Inače, najefikasnija prigušena oružja, poput pušaka repetirki u kalibru .22 LR, u proseku svode pucanj na nivo između 110 i 120dB. A taj podatak onda posmatrajmo u svetlu spoznaje da jedan pneumatski čekić proizvodi buku od približno 110 dB, sirena kod savremenih ambulatnih kola oko 120 dB, pucanj iz pištolja 9 mm oko 160 dB, pucanj iz puške AR 15 oko 167 dB i tako dalje. Kratkotrajni zvučni impuls, poput pucnja iz vatrenog oružja jačine 140 dB, se smatra gornjim dozvoljenim pragom, ukoliko želimo da sačuvamo sluh. Pri tome treba istaći da se ovde govori o izloženosti samo jednom takvom zvučnom impulsu u toku 24 sata! Zamislite kakvom se onda riziku po zdravlje izlaže, na primer, rukovaoc na strelištu (posebno zatvorenom) ili lovci na pernatu i visoku divljač ili strelac na takmičenju.

Brojne studije provedene u SAD su pokazale da oko 70 do 80 % lovaca nikada ne koristi antifone. Ta brojka je kod sportskih strelaca nešto manja, oko 50%, mada tu postoji tendencija da oni povremeno koriste neki vid zaštite sluha. Zato ne treba da čudi ni podatak da za svakih 5 godina lovačkog staža, lovci u proseku gube 7% sposobnost da čuju visoke frekvencije. Kod nas je ova brojka verovatno i veća, pošto lovačka populacija nema uopšte običaj da koristi sredstva zaštite sluha. Naravno, ovo je prvenstveno vezano za samu prirodu lova, gde je neophodan visok nivo svesnosti o okruženju. Sa druge strane, jedan pucanj iz neprigušenog lovačkog karabina je u stanju da bespovratno ošteti sluh.
Prema studiji iz 2011. godine koju je izveo američki „Centar za kontrolu bolesti i prevenciju“ (Centers for Disease Control and Prevention) jedini potencijalno efikasan način zaštite od pucnja bi bio kroz upotrebu prigušivača. Opet, druga studija iz 2014. godine potvrđuje ovaj stav i preporučuje upotrebu prigušivača pucnja, ukoliko je to legalno moguće. Ono što je zanimljivo, ovakve studije nisu izvele neke kvazi agencije, već zvanične, koje su na državnom budžetu. Zahvaljujući ovome, kao i boljem razumevanju problema od strane same populacije koja poseduje i koristi oružje, pokrenute su i određene procedure da se olakša nabavka prigušivača. Da podsetimo, tamo je moguće posedovati ih, ali postoje brojne zakonske peripetije kao i federalna taksa od 200 dolara. Naime, zahvaljujući 2. amandmanu, posedovanje oružja ne može biti zabranjeno, ali savezne vlasti su u stanju da udare takve namete da je to praktično nemoguće. Pomenutih 200 dolara su 1934. godine, kada je donešen zakon koji reguliše ovu oblast, bila tako visoka cifra da bi verovatno samo neko poput Rokfelera mogao da legalno poseduje prigušivač. Ipak, vreme i inflacija su učinili svoje tako da ovo više nije posebna prepreka.
Inače, možda će nekome zanimljivo zvučati i podatak da je 2004. godine Amerika isplatila cifru od 633,8 miliona dolara 378.982-ci vojnih veterana kojima je glavna stavka invaliditeta bio gubitak sluha! Samo mali broj njih je bio zaista angažovan u neposrednim borbenim dejstvima, dok je većina njih sluh izgubila za vreme obuke vatrenim oružjem.

Situacija na Starom kontinentu je znatno „šarenija“. Pojedine evropske države, poput Norveške ne poseduju nikakva zakonska ograničenja kada su u pitanju prigušivači. Dozvoljena je njihova slobodna nabavka, upotreba, prodaja, izrada i slično. Štaviše, upravo zbog gore navedene zaštite sluha, država ohrabruje pojedince da koriste prigušeno oružje u lovu, sportu ili u rekreacione svrhe.
U drugu kategoriju bi mogli da svrstamo države poput Finske ili od nedavno, Nemačke. U Finskoj je situacija do ulaska u EU bila identična kao u Norveškoj. Međutim, sa ulaskom u „porodicu evropskih naroda“ stanje je nešto izmenjeno (ili pogoršano, kako to vole da kažu naši prijatelji iz poznate finske kompanije „Ase Ultra“). Potrebna je simbolična procedura, odnosno pokazati dozvolu za posedovanje oružja prilikom nabavke prigušivača. Nama, koji smo naučili da se svakodnevno nosimo sa birokratskim Scilama i Haribdama, ovo izgleda smešno. Inače, bilo bi nepošteno ne spomenuti upravo Finsku, kao prvu zemlju koja se na državnom nivou pozabavila problemom gubitka sluha, između ostalog i prilikom upotrebe vatrenog oružja. Upravo od njihovog Ministarstva ekologije i Nacionalnog odbora zaštite na radu je 1992. godine i potekla preporuka za masovnom upotrebom jeftinih prigušivača kod civilnih struktura. Nije ni čudo što se onda Finska, čak i u jednoj Americi, stalno spominje kao svetao primer kada je kultura upotrebe vatrenog oružja uopšte u pitanju.
U Nemačkoj je od pre par godina dozvoljena upotreba prigušivača civilima, ali ne u svim pokrajinama, pošto sve one imaju svoje zakone o oružju. Prvenstveno je odobrena upotreba lovcima i sportskim strelcima. Sudeći po nama dostupnim informacijama, procedura nije ni izbliza tako jednostavna kao kod Finaca. Na primer, ukoliko je za određeni tip oružja potrebna dozvola, onda je potrebna identična dozvola i za prigušivač za to oružje. Svejedno, ipak je i ovde napravljen veliki iskorak, koji je omogućio da „šaldempferi“ („schäldampfer“ prigušivač na nemačkom) budu dostupni civilnoj populaciji. Tako smo na nirnberškoj IWI zadnjih godina mogli da vidimo skupocene lovačke karabine nemačkih proizvođača opremljenih ovim uređajima. O jednom takvom modelu će biti malo više reči u nastavku teksta.

Kao što smo već rekli, u Nemačkoj od nedavno duvaju neki drugi vetrovi. Tako je čuveni Blazer, proizvođač najkvalitetnijih lovačkih, sportskih i taktičkih pušaka, odlučio da na tržištu ponudi nešto sasvim neuobičajeno. U pitanju je integralno prigušeni lovački karabin! Ovakav tip oružja nije neuobičajen kada su u pitanju snajperske puške specijalne namene. Ali lovački karabin i to visoke klase… E pa to je nešto sasvim neuobičajeno. Iskreno govoreći, nije nam poznato da je i jedan drugi proizvođač na svetu uradio tako nešto. Samo oružje je urađeno na bazi njihovih fenomenalnih lovačkih karabina R8. Oni koji poznaju materiju, znaju da je u pitanju prefinjeno oružje, sa specifičnim repetiranjem zatvarača. Samo repetiranje se postiže pravolinijskim povlačenjem ručice. E na bazi ovakve akcije, koja je dostupna i za levoruke korisnike, su inžinjeri iz Blazera konstruisali novo oružje. Na osnovu nama dostupnih informacija, na sajmu u Nirnbergu pre nekoliko godina je prvi put predstavljeno ovo oružje. Međutim, to nije urađeno javno, već su samo pojedina lica imala priliku da vide prototip novog oružja. Ovo je razumljiv potez nemačkog proizvođača. Na žalost, mi nismo bili u toj malobrojnoj grupi sretnika, ali je najavljena zvanična prezentacija novog oružja na narednom sajmu 2018. godine. Ono što je sada poznato, to je da je novo oružje za sada dostupno samo u kalibru .308 Vinčester, iako na zvaničnom sajtu proizvođača stoji u ponudi i 8 mm Mauzer i kao i stari, dobri 9,3×62 Mauzer. Cev je (kod varijante u kalibru .308) dužine 420 mm, sa vanjskim prečnikom od 17 mm a na ustima cevi je urezan metrički navoj M15x1. Kada je namontiran integralni prigušivač, njena ukupna dužina se diže na 625 mm što je i dalje prihvatljivo. Telo prigušivača je urađeno od aluminijuma i svojim spoljnim prečnikom najviše podseća na cevi bul konfiguracije bez sužavanja ka prednjem delu. Na ovaj način je postignuto da oružje ne izgleda groteskno, barem sportskim strelcima. Ali lovci su posebna priča, pa bi mnogima od njih ovo moglo da kvari vizuelni utisak. Za sada nam nije poznat princip rada prigušivača, ni ko je njegov proizvođač. Međutim, naša špekulacija je da je u pitanju konstrukcija norveškog proizvođača A-TEC koji je već radio standardne „konzerve“ za Blazera. Ono što smo imali priliku da vidimo je da su u pitanju prigušivači izuzetnog kvaliteta izrade, ali konstrukciono su daleko od naprednih. Koliko je to bitno krajnjem korisniku je već neka druga priča. Zvanični podatak je da se sa novim Blazerom R8 Silence postiže redukcija buke od 26 dB, što je OK rezultat. Istina, nije rečeno sa kojom municijom, kakve su grupe postizane sa njom i slično.
Inače, novo oružje dolazi skockano k’o lutka i to u dvije verzije, iako proizvođač nudi još neke kozmetičke izmene. Ali koliko god da ih je, verujte, sve su izuzetno atraktivne. Prva, nešto jeftinija (kao da je to uopšte važno!) je sa mat crnim sandukom i bavarskim kundakom od orahovine 4. Klase i cenom od oko 3.000 evra. Druga verzija, odnosno „Crno izdanje“ je sa kundakom od orahovine 7. klase pozlaćenom glavom zatvarača i okidačem. U oba slučaja, moguće je dobiti ugrađene unutrašnje ublaživače trzaja koji ga redukuju za 20%. Sa obzirom da i sam prigušivač dobro radi ovaj posao, verujemo da je ovo nepotreban detalj. Ali eto, od viška glava ne boli. Takođe, proizvođač nudi i integralni spremnik u kundaku za dodatnu municiju kao i ukrasne kape za pištoljski rukohvat.

N. Trifunović