Bespoštedna borba

Oružani sukob između rivalskih narko-kartela koji se bore za regionalnu kontrolu s jedne strane, i snaga Vlade Meksika s druge strane, traje godinama. Vladin glavni cilj je bio da se zaustavi sa drogom povezano nasilje koje je besnelo između rivalskih narko kartela u Meksiku pre nego što je došlo do intervencije vlade. Osim toga, Vlada Meksika je istakla kako je njen glavni cilj uništavanje moćnih narko kartela, a ne trgovine drogom, što je ostavljeno zvaničnicima Sjedinjenih Država.
Meksički narko karteli ili organizacije za trgovinu drogom postoje već nekoliko decenija, međutim, postali su moćniji od pada kolumbijskih kartela Kali i Medeljin tokom devedesetih godina dvadesetog veka. Meksički narko karteli danas dominiraju nelegalnim tržištem droge u Sjedinjenim Državama. Hapšenja ključnih vođa kartela, pogotovo u kartelima iz Tihuane i Zaliva, su dovela do porasta nasilja jer su karteli započeli borbu za kontrolu nad rutama kojima se droga krijumčari u Sjedinjene Države.
Procena američkog Ministarstva pravde je da je sveukupna zarada od nezakonite prodaje droge između 13,6 i 48,4 milijarde dolara godišnje.Meksički krijumčari droge sve češće krijumčare novac nazad u Meksiko u vozilima koja se vraćaju za Meksiko, verovatno usled efikasnosti američkih napora u praćenju elektronskog transfera novca.
Meksiko ima veliki udeo u proizvodnji i tranzitu droge. Glavni je snabdevač tržišta Sjedinjenih Država kanabisom i veliki snabdevač metamfetaminom. Gotovo 50% prihoda kartela dolazi od kanabisa.[43] Iako Meksiko ima mali udeo u svetskoj proizvodnji heroina, iz njega dolazi veliki udeo heroina na tržištu Sjedinjenih Država.[23][44] Narko-karteli u Meksiku kontrolišu približno 70% narkotika koji iz inostranstva ulaze u Sjedinjene Države.

Po procenama američkog Stejt departmenta, 90% kokaina koji ulazi u Sjedinjene Države prolazi kroz Meksiko, a glavni proizvođač kokaina je Kolumbija, koju prate Bolivija i Peru. Izveštaji navode da je Venecuela očigledno postala važna tačka u transportu narkotika koji se proizvode u Kolumbiji.
Svi meksički narko-karteli vode poreklo od bivšeg agenta meksičke federalne policije, Migela Angela Feliksa Galjarda („Kuma“), koji je tokom 1980-ih kontrolisao celokupnu ilegalnu trgovinu drogom u Meksiku i koridore preko meksičko-američke granice. Posao je započeo krijumčareći marihuanu i opijum u Sjedinjene Države, i bio je prvi meksički narko-vođa koji se povezao sa kolumbijskim kokainskim kartelima tokom 1980-ih. Pomoću svojih veza, Feliks Galjardo je uspostavio saradnju sa kartelom Medeljin, kojim je upravljao Pablo Eskobar. Ovo mu nije bilo teško jer je Galjardo već uspostavio infrastrukturu koja je bila spremna za kolumbijske trgovce drogom.
U to doba nije bilo kartela u Meksiku. Feliks Galjardo je bio vođa meksičkih narko-vođa. Nadgledao je sve operacije; postojali su samo on, njegovi saradnici i političari koji su mu prodavali zaštitu. Feliks Galjardo se trudio da se ne ističe i 1987. se preselio sa svojom porodicom u Gvadalaharu.
Po Piteru Dejlu Skotu, kartel Gvadalahara, je napredovao u velikoj meri zato što je uživao zaštitu Federalne direkcije za bezbednost (DFS), pod vođstvom njenog šefa Migela Nasara Aroa, koji je radio za CIA.

„Kum“ je tada odlučio da podeli poslove koje je kontrolisao, kako bi bili efikasniji i kako bi bilo manje verovatno da sve aktivnosti propadnu u jednom udaru snaga bezbednosti. Na neki način, on je privatizovao meksičku trgovinu drogom i slao ju je nazad u podzemlje kako bi njome upravljali šefovi koji su bili manje poznati, ili uopšte nisu bili poznati Upravi za suzbijanje droge. Feliks Galjardo „Kum“ je okupio glavne meksičke trgovce drogom u kući u odmaralištu Akapulku i tom prilikom je izvršio raspodelu teritorija. Ruta preko Tihuane je dodeljena braći Areljano Feliks. Ruta preko Sijudad Huareza je dodeljena porodici Kariljo Fuentes. Migel Karo Kintero je dobio koridor Sonora. Kontrola nad koridorom Matamoros, Tamaulipas – tada nastajućem Zalivskom kartelu – je ostavljena Huanu Garsiji Abregu. Hoakin Guzman Loera i Ismael Zambada Garsija su preuzeli operacije na pacifičkoj obali, od čega je nastao kartel Sinaloa. Guzman i Zambada su u posao vratili veterana Hektora Luisa Palmu Salazara. Feliks Galjardo je i dalje planirao da nadgleda operacije na nivou cele države, jer je posedovao značajne veze, ali ne bi više imao kontrolu nad svim detaljima vođenih poslova.
Feliks Galjardo je uhapšen 8. aprila 1989. Nova hapšenja, pohlepa i težnja za vlašću su stimulisali sukobe između novoformiranih i odskora nezavisnih kartela.
Savezi i sporazumi između narko-kartela su krhke prirode, napeti i privremeni. Od februara 2010, glavni karteli su bili podeljeni u dve frakcije, jednu okupljenu oko kartela Huarez, Tihuana, Los Zetas i Kartel Beltran-Lejva; i drugu okupljenu oko Zalivskog kartela, kartela Sinaloa i La Familija.
Meksički narko-karteli su povećali saradnju sa američkim uličnim i zatvorskim bandama kako bi proširili svoje distributivne mreže unutar Sjedinjenih Država.