Čuvari Vankuvera

Preko telefona 911, za hitne pozive u policiju, začuo se glas jedne devojčice: „ požurite, oni su u kući, pljačkaju nas!“. Trenutak nakon toga, u verdo sunčano jutro, u oko 3 časa izjutra, patrole su već bile na putu ka datoj adresi. Nakon što su zauzele položaje, prema standardnoj proceduri, blokirale su sve ulice u okolini, u iščekivanju onih koji su obučeni da rešavaju takve situacije, jedinicu ERT – Emergency Response Team. I zaista, ubrzo nakon toga, snajperista ERT-a je kroz optički nišan posmatrao mučnu scenu unutar kuće, gde su dva pljačkaša držala pod pretnjom oružjem višečlanu porodicu u prizemlju kuće. Osnovna misija snajperiste nije bila da puca i ubije kriminalce, već da izviđa i izveštava borbeni tim ERT-a. Neposredno nakon toga, začuo se prasak, a u sledećem trenutku, oba kriminalca su bila na patosu, razoružani, sa rukama vezanim lisicama. Malo je gradova u Severnoj Americi koji su toliko kompaktni, lepo uređeni, „opušteni“ i toliko raznoliki kao Vankuver. Ovaj grad, koji se nalazi na zapadnoj obali Kanade, ima oko 700000 stanovnika, a sa daljom okolinom čitavih 2,25 miliona, čineći ga trećim kanadskim gradom po broju stanovnika. Karakterišu ga još velika luka, razvijena komunikacija sa Azijom i veoma šarolika populacija. Biznis u ovom gradu cveta, čak ga neki porede sa Njujorkom,a posebno mesto pripada filmskoj industriji, koja poslednjih godina doživljava pravi bum – Vankuver nazivaju severnim Holivudom. Tome u dobroj meri doprinosi vrlo blaga klima, koja omogućava da se pre podne može ići na kupanje, a posle podne na skijanje. Osim toga, takva klima omogućava da mnogi njegovi stanovnici bukvalno žive na ulici, a mnoštvo barova, kafića i restorana upotpunjuju veliku ponudu zabave. Međutim, u takvim uslovima, pa još kada se uzme u obzir da se radi o lučkom gradu, sa jakom trgovinom i protokom novca, cveta još jedna delatnost, kriminal. Osnovna kriminalna delatnost u toj regiji, Britaskoj Kolumbiji, jeste uzgajanje marihuane. Ona se sa kriminalnim bandama u SAD zamenjuje za kokain i oružje. U Vankuveru „operiše“ više organizovanih bandi, od kojih su, smatra se, poznati Anđeli Pakla – belih „motoraši“, jedna od najuticajnijih i najbogatijih. Njihovi „poslovi“ su već određeno vreme delimično i legalni, ali se u suštini, za primat u određenim delovima teritorije, bore sa bandama Iranaca, Kineza, Vijetnamaca i drugih, manje značajnih, ali podjednako brutalnih. Pored proizvodnje i trgovine narkoticima, bande se bave i provalama, ubistvima i dr. Nasuprot bandama, stoji svega 1250 pripadnika policije. Vari+ovatno ova brojka zvuči malo, ali se mora reći da je ova služba jedna od najcenjnijih, ako ne i najcenjenija, najsposobnija i najbolje opremljena u ovoj severnoameričkoj državi. Pre dvadesetak godina, kada je i zabeležena ekspanzija kriminala u ovom gradu, pokrenut je program formiranja timova za specijalne operacije, posebno naoružanih i opremljenih za sukobljavanje sa sve bolje naoružanim kriminalcima. Ovi tzv. SWAT timovi su bili popunjavani pripadnicima policije koji su imali određenu posebnu obuku ili bivšim pripadnicima vojnih jedinica, jer su upravo one bile naoružane tzv. dugim cevima, tj. jurišnim puškama i snajperima. Međutim, pripadnici ove jedinica, nazvane ERT – Emergency Response Team, bili su zaposleni sa pola radnog vremena, sve do neposredno fatalnog događaja koji se zbio 2.februara 1987.godine. Tom prilikom, pri hapšenju jednog dilera kokaina, narednik Larry Young je prvi upao u prostoriju gde se nalazio diler i dobio fatalan pogodak. Nakon toga, i diler je ubijen, ali je taj gubitak za tada, relativno mladu ERT predstavljao velik udarac. Došlo se do zaključka da se ERT mora transformisati u potpuno specijalizovanu jedinicu, daleko bolje opremljenu i finansijski podržanu. Taj proces nije bio brz – transformacija je završena do 1993., čime je ERT postala prva jedinica SWAT – tipa u Kanadi.

Uzor su predstavljale slične jedinice u SAD – pre svega u Los Angelesu, koji se suočavao sa sličnim problemima sa bandama, narkoticima i trgovinom oružjem. Uvežbavanje operativaca nije uzvršavano samo u saradnji sa SEB – Special Enforcement Bureau iz LA-a, već i sa drugim jedinicama SWAT u Kanadi. Kroz obuku i praksu, došlo se do nekog optimalnog sastava od ukupno 28 ljudi, podeljenih u četiri sedmočlana tima, nazvanih kao Crveni, Zeleni, Plavi i Sivi. Na čelu svakog tima je narednik. Svaki tim daje 12 – časovno dežurstvo, tokom kojeg može biti pozvan da interveniše u nekoj kriznoj situaciji. „Noćna“ smena, koja traje od 18,00 h do 6,0 h ujutro, nalazi se a terenu, na zadatku podrške redovnim policijskim patrolama, dok „dnevna“ smena vreme posvećuje uvežbavanju različitih taktičkih situacija, a nalazi se u pripravnosti za akciju. Međutim, za veoma ozbiljne zadatke, pozivaju se dva, tri, pa i sva četiri tima. Osim toga, postoje i tzv. rezervisti, policajci koji su prošli oštru selekciju za pristup jedinici ERT, ali nisu u stalnom sastavu, već imaju redovne policijske zadatke, tipično patroliranje. Oni nose svoju opremu sa sobom sve vreme u službenom automobilu i u slučaju potrebe, napuštaju redovne zadatke i pridružuju se stalnom sastavu ERT. Pored toga, jedinici se prema potrebi pridružuju i specijalisti sa psima. Interesantno je da su čak i psi opremljeni kevlarskom zaštitom! Sve u svemu, ERT može da mobiliše i do 50 operativaca, primera radi u nekoj potencijalnoj talačkoj krizi.
Oprema ERT sastoji se od obavezne lične zaštite, kevlarskih šlemova i naravno, različitog naoružanja. Osnovno naoružanje, kao i kod većine drugih jedinica sličnog profila, jeste legendarni automat Heckler und Koch MP5. Koriste se još i jurišne puške, takođe Heckler und Koch G33, kalibra 5,56 mm, kao i karabini jurišne puške domaće proizvodnje, Diemaco C8 (ekvivalent M4), takođe u kalibru 5,56 mm. Od sačmarica, veoma korisnih na bliskum odstojanjima, tu su Benelli, kalibra 12, a „predstavnik“ snajpera je klasična Remington 700 u kalibru 7,62 mm. Osnovni pištolj je još uvek Beretta Vertec 96G, mada se od jeseni 2006. vrši prelazak na moderniji SIG P226, oba u kalibru 9 mm Parabellum. Osnovna prevozna sredstva su im Terenci Ford Expedition i Excursion, bez ikakvih oznaka, opremljenih lap – top računarima Panasonic Toughbook i sa dovoljno prostora da se u unutrašnjosti ponese potrebna količina taktičkih štitova, lične zaštite i naoružanja. ERT je izuzetno „zauzeta“. Godišnje imaju preko 300 intervencija, dakle, približno u proseku jednu dnevno. Akcije variraju u velikoj meri – tu su hapšenja narko – dilera, proizvođačamarihuane i metamfetamina, spasavanje talaca i dr. Pored toga, ERT sarađuje sa policijskim snagama u susednim okruzima.

R.K.