Džoker smrti svetskih sila

Poboljšanje performansi kasetnih bombi odvijalo se u nekoliko pravaca. Princip raspršivanja, umesto klasičnog sistema sa, recimo, dve polovine kućišta ili cilindričnog kućišta s padobranom odakle bombice izlaze na principu inercije, ustupio je mesto sofisticiranijim sistemima razbacivanja centrifugalnom silom i pirotehničkim mehanizmima, sve u cilju optimizacije dejstva s manjih visina, što je bio prioritet u Velikoj Britaniji i Francuskoj, u cilju zaobilaženja organizovane PVO protivnika.
S druge strane, Amerikanci su zadržali jednostavnije mehanizme, pogodnije za dejstva s većih visina. Naravno, njihovi vojni planeri su pretpostavljali da će dejstvo kasetnim bombama uslediti nakon uništavanja, tj. paralizovanja protivničke protivvazduhoplovne odbrane (PVO) uz pomoć protivradarskih raketa lansiranih sa, pre svega, specijalizovanih aviona Wild Weasel, krstarećih raketa, kao i preciznim navođenim bombama lansiranim s veće daljine, što je bilo uslovljeno u određenoj meri i posedovanjem stelt tehnologije. Opet, Amerikanci su veću važnost dali pojednostavljenju upotrebe, jer su njihove kasetne bombe postigle neverovatnu univerzalnost, po cenu performansi individualnih bombica drugih zemalja.
BL-755 je uvedena u upotrebu daleke 1972, a poboljšana verzija IBL-755 je uvedena 1987. s poboljšanim bombicama. Po otvaranju tela bombe, bombice se razbacuju oslobađanjem gasova stvorenim piropatronama. Same bombice su dvojnog dejstva, imaju centralno telo s kumulativno-parčadnom bojevom glavom. Parčadno dejstvo je obezbeđeno nareckanom metalnom spiralom, koja stvara oko 2.200 parčadi približne mase 0,13 gr. Iz prednjeg dela se pomoću opruge otvara odstojnik koji obezbeđuje optimalnu udaljenost za postizanje efikasnosti kumulativnog dejstva, dok sa zadnje strane otvara limeni višekraki element – stabilizator, za postizanje pravilne orijentacije bombice prema cilju (bombica Mk.1), dok je alternativa kod bombice Mk.2 mali padobran. Probojnost je 250 mm za bombice Mk.1, dok je kod Mk.2 300 mm, 147 takvih bombica mase 1,13 kg „spakovano“ je u sedam komora, u svakoj po 21 bombica (tri u jednom redu, sedam redova). Ukupna masa je 277 kg. Ostvaruje se dejstvo na površini elipse 30×100 m preko 60×150 m do 50×200 m, što zavisi od visine odbacivanja i brzine aviona. Manja površina pogoduje većoj gustini bombica, tj. većoj verovatnoći pogađanja oklopnih vozila. Ipak, konstruktori su se opredelili da izvrše optimizaciju, te je razvijena verzija RBL-755 s radarskim visinomerom koji obezbeđuje optimalnu visinu razbacivanja bombica. Verzija HADES (Hunting Area Denial System) nosi 49 protivoklopnih mina HB-876.
BLG-66 Belouga u vreme kada se pojavila, 1979, predstavljala je vrlo savremeno rešenje, s obzirom na to da je imala mehanizam za razbacivanje 151 bombice po dva različita rasporeda, u obliku pravougaonika širine 40 m, a dužine 120 ili 240 m, idealno za dejstvo po kolonama, stajankama ili za postavljanje minskih polja. Korišćene su bombice prečnika 66 mm, njih ukupno 151, postavljenih u komorama, raspoređenim pod određenim uglom u odnosu na osu bombe. Bomba se po otpuštanju koči padobranom, te je dejstvo iz aviona vrlo bezbedno u širokom rasponu brzina, čak i na visinama 60 m. Izbacivanje bombica mase 1,3 kg se obavlja vremenskim mehanizmom i pirotehničkim putem. Korišćene su bombice tri tipa, AC (protivoklopne probojnosti 300 mm čelika), EC (fragmentacione sa ubojnim dejstvom 60 m) i IZ (parčadna s tempirnim upaljačima, zapravo mine za miniranje aerodroma, luka, železničkih čvorova…). Ukupna masa bombe je 245 kg. Poboljšana verzija ima oznaku BLG-88.
CB-470 je južnoafrička kasetna bomba, koja je po konceptu slična BLH-66 Belouga, ali je zanimljiva zbog nesvakidašnjeg rešenja samih bombica. Bombice su sfernog oblika, ima ih 40 i namenjene su za dejstvo po živoj sili. Posle pada, nakon 0,65 s dolazi do detonacije. Ona je inicirana vremenskim upaljačem, a detonacija bombice se odvija na visini od 1 do 6 m iznad zemlje u zavisnosti od vrste tla. Odskakanje je omogućeno gumenim slojem oko čeličnog tela bombice. Time se ostvaruje izuzetno efikasno pokrivanje površine tla, jer se vrlo uspešno može dejstvovati i po ciljevima koji su u zaklonu, recimo rovu. Površina na koju se ostvaruje dejstvo ima širinu 70 m i dužinu 250 m, a karakteristično je da je najmanja visina izbacivanja samo 30 m. Masa bombice je 6,3 kg, masa eksplozivnog punjenja 1,4 kg i imaju prečnik 155 mm. Ukupna masa kasetne bombe je 450 kg. Bomba je armirana ukoliko je brzina odbacivanja iznad 400 km/h.
CBU-87/B je američka kasetna bomba optimizovana za dejstva s većih visina i kao takva je češće korišćena u mnogim lokalnim ratovima, s obzirom na apsolutnu vazdušnu nadmoć. Od 1986. zamenjuje niz kasetnih bombi, a bombice se koriste u različitim sistemima, uključujući i krstareće rakete. Telo se jednostavno otvara, a iz njega se oslobađaju 202 bombice. Zanimljiva je zbog upotrebe vrlo složenog sistema s mogućnošću obrtanja različitim brzinama i otvaranjem s različitih visina, te se bombice raspršuju na različite površine, počev od 20×20 m (najmanja brzina obrtanja i otvaranje na maloj visini) do 120×250 m (velika brzina obrtanja i otvaranje na velikoj visini). Takođe, interesantna je i municija, prečnika 60 mm koja ima trojako dejstvo: kumulativno (probojnost 180 mm pancirnog čelika), parčadno i zapaljivo. Uz to, interesantan je način orijentacije i kočenja bombice, što se ostvaruje naduvavanjem konično profilisanog balona. Masa bombice je 1,54 kg, a bombe 430 kg. Te su bombe poznate po zlu, s jedne strane, jer je broj neaktiviranih bombica, umesto tvrdnji o brojci od 4%, u borbama varirao i do 8%. Takođe, taj tip je korišćen tokom agresije na SRJ pri gađanju Niša. Značajan korak ka povećanju efikasnosti je mogućnost ugradnje GPS navođenja (WCMD-Wind Corrected Munitions Dispenser) u repni deo, poput bombi tipa JDAM (Joint Direct Attack Munition), a takva bomba dobija oznaku CBU-103/B.
CBU-97/B je specijalizovana američka kasetna bomba koja koristi elemente CBU-87/B. Zajednički element je kućište tipa SW-65, ali s većim krilcima, te je moguće gađanje s veće daljine (kontejner SUU-66/B umesto SUU-64/B). Najveća razlika su bombice ili submunicija. Svaka kasetna bomba nosi 10 projektila BLU-108/B, koji se razdvajaju na po četiri samousmerena projektila Skeet. Ti su projektili opremljeni padobranom, IC senzorom i bojevom glavom s probojnim diskom. Praktično, svaka bomba CBU-97/B nosi 40 skeetova. Analogno kasetnoj bombi CBU-87/B i CBU-103/B, na osnovu CBU-97/B je dodavanjem sistema za navođenje WCMD dobijena bomba CBU-105/B.
RBK-500 predstavlja sovjetsku, tj. rusku kasetnu bombu koja je postala uobičajena tek nakon uvođenja borbenih aviona veće nosivosti. Veće kasete, mase 450 do 520 kg (varira od tipa bombica), pored veće površine dejstva u odnosu na manje (RBK-250/275), imaju i prednost povećane fleksibilnosti, te je broj različitih tipova bombica izuzetno veliki. Danas su aktuelne verzije RBK-500U, RBK-500Š i RBK-500SPBE-D. RBK-500U može da ponese 126 protivpešadijskih bombica OAB-2.5RT, 10 bombica za uništavanje pista BETAB-M, 352 protivoklopne bombice PTAB probojnosti 210 mm čelika i sa 10 probojno-parčadnih bombica OFAB-50UD. RBK-500Š nosi 565 parčadnih bombica ŠOAB-0.5. Konačno, RBK-500SPBE-D nosi 15 bombica opremljenih padobranom (brzina padanja 15-17 m/s), infra-crvenim (IC) senzorom i probojnim diskom. Po otvaranju kasete, bombice se raspršuju, padobranima se usporavaju i usmeravanju, senzor traga za ciljem unutar konusa 30, a kada se otkrije cilj, bojeva glava se usmerava na njega i dejstvuje na relativno slabo oklopljeni krov vozila. Masa svake bombice je 14,5 kg, a dimenzije su 284x255x186 mm.
Dalji razvoj kasetnih bombi će se uprkos pokušajima zabrane takvih sredstava i te kako odvijati, pre svega od strane najvećih svetskih sila. Uveliko je počelo uvođenje navođenja bombi, njihovo opremanje pogonskim sistemima, čime se „briše“ razlika između bombe u užem smislu reči, planirajuće ili pogonjene bombe i krstareće rakete. Osnovni cilj je povećanje bezbednosti aviona-nosača, a samim tim i pilota, te otežavanje zadatka za PVO. Povećanje efikasnosti se s druge strane obezbeđuje kroz samonavođenu submuniciju. Sve u svemu, od odustajanja od kasetnih bombi nema ništa, bar ne za svetske sile.
Kasetne bombe su, očekivano, bile prisutne i u JNA. Osnovni tipovi bile su britanske BL-755, koje su mogle biti nošene na jurišnicima J-22 Orao, školsko-borbenim G-4 Super galeb i na MiG-21. Takođe, bile su prisutne i sovjetske bombe, tačnije kontejneri KMGU i to na MiG-29. Manje je poznato da su postojale kasetne bombe domaćih konstruktora, oznake KPT-150, gde je KPT skraćenica za „kaseta potrošnog tipa“. Ta je kasetna bomba bila nošena od strane jurišnika J-21 Jastreb.
Osnovna konstrukcija je bila slična većini drugih kasetnih bombi, ali je zanimljivo da su mogle biti napunjene u tri varijante: protivpešadijskim bombicama RAB-2,5 (40 komada), RAB-3,5 (36 komada) ili sovjetskim protivoklopnim bombicama PTAB-1,5 (54 komada). Protivpešadijske bombice su, zapravo, bile minobacačke mine 60 ili 82 mm što, svakako, nije bilo optimalno rešenje s gledišta efikasnosti „pakovanja“, ali je bilo brzo, jednostavno i jeftino rešenje. Dužina bombe je bila 1,77 m, prečnik 371 mm, raspon krila stabilizatora 520 mm. Sa RAB-3,5, masa bombe je bila 157 kg, a sa PTAB-1,5 – 116 kg. Osnovna konstrukcija se sastojala od dve polovine tela, koje su bile povezane trakama. Trake su oslobađale polovine kontejnera posredstvom pirotehničkog mehanizma, 1,5 sekunde nakon odbacivanja sa aviona. Polovine tela su se razdvajale usled aerodinamičkih sila.
S. BALOŠ