Smrt vreba sa točkova

Još jedan u nizu teških i krvavih terorističkih napada, koji nosi oznaku tzv. Islamske države, ponovo je zavio Francusku u crno. Poginule su 84 osobe, a više od 200 je povređeno kada je u Nici kamion uleteo u prepuno šetalište na obali mora, dok je trajala proslava nacionalnog praznika Dana pada Bastilje. Sumanuti napadač je vozeći kamion težak 19 tona u cik-cak liniji gazio ljude na putanji dugoj dva kilometra, pre nego što je ubijen vatrom iz oružja više policajaca, koji su obezbeđivali svečanost. Pucali su kroz vetrobransko staklo, koje je bilo izrešetano mecima, pre nego što se kamion zaustavio. Napadač je bio Muhamed Lauajej Bulel (31), francuski državljanin poreklom iz Tunisa i policiji je bio poznat od ranije, ali po manjim prekršajima. Islamskim ekstemizmom se radikalizovao u veoma kratkom roku, jer je do skoro pio alkohol, posećivao barove, neredovno išao u džamiju, tukao ženu…
Kontrolnu rampu za ulazak na šetalište pored obale mora, na kome se održavala svečanost, prošao je tako što je rekao da prevozi sladoled za posetioce i zaista je čudno da obezbeđenje i policija nisu proverili njegov identitet i sadržaj prikolice! Jer, da su proverili, videli bi da unutra nema ničega, osim oružja. Pre nego što je krenuo u ubilačku vožnju, prvo je iz kalašnjikova zapucao na okolne šetače, ne gledajući koga će ubiti, a zatim je kamionom počeo „vožnju smrti“. Zaustavljen je tek posle dva kilometra, kada su ga likvidirali policajci. Francuski ministar unutrašnjuh poslova Bernar Kaznev priznao je da tokom proslave u Nici nije bilo pripadnika nacionalne policije i žandarmerije na ulazu u pešačku zonu, već je proslavu obezbeđivala slabije naoružana lokalna policija.
Napad u Nici je pokazao da teroristi ne biraju sredstva da postignu ciljeve i koriste sve što im je na raspolaganju, pa i kamione i teške građevinske mašine. Proteklih decenija izvedeno je na desetine napada kamionima i teškim mašinama, u kojima je bio veliki broj žrtava i materijalnih razaranja.
Napad automobilom bombom može da se izvede u vidu samoubilačkog terorističkog napada, kada se u vozilu nalazi terorista samoubica ili da se eksplozija vozila u kome nema ljudi izazove daljinskim putem ili na drugi način, ali to onda nije samoubilački čin. Kod samoubilačkih napada, može se izvršiti na način da se izvede napad jednim vozilom ili istovremeno više napada sa istim cilјem. Najčešće se automobil natovari određenom količinom eksploziva i bombaš-samoubica ga doveze do mesta napada i tada aktivira eksploziv. S obzirom na veliku količinu eksploziva, razorna moć automobila bombe je velika, čime se smanjuje maksimalna bezbednosna distanca od objekta napada. Napadi se izvode i tako što automobil bomba koji vozi samoubica udari u kolonu vozila kada se s njom mimoilazi. U drugom slučaju, automobil natovaren eksplozivom se parkira pored puta ili na mestu blizu meti-objektu napada (parking i sl.) i dalјinski se aktivira kada je potrebno – u trenutku prolaza konvoja, patrole, vozila VIP ličnosti i slično (što predstavlјa akt klasičnog terorizma).
Dvadeset i osam osoba je ubijeno, dok je 327 ranjeno 19. aprila 2016. u centru Kabula u napadu talibana na kompleks objekata glavne avganistanske bezbednosne agencije – Nacionalnog direktorata za bezbednost (NDS). Prvo je automobil sa eksplozivom koji je vozio samoubica razneo glavnu kapiju ispred kancelarije, omogućivši tako drugim borcima, među kojima su bili i bombaši-samoubice, da uđu u kompleks koji je pod jakim obezbeđenjem. Tokom obračuna sa snagama bezbednosti, nekoliko bombaša-samoubica je aktiviralo eksplozivne naprave koje su nosili.
Upotreba kamiona i teških građevinskih mašina je posebno opasan i smrtonosan oblik terorističkih napada, s obzirom na veličinu, nosivost i vrste kamiona (sandučar, cisterna, kamion s prikolicom i slični). Zbog taktičkih prednosti – upotreba veće količine eksploziva (više od 5 t eksploziva) i lakšeg prilaza objektu napada, kamion-bomba predstavlјa često nezamenjiv način vršenja terorističkih napada, posebno samoubilačkih. Kamioni se javlјaju i kao povolјno sredstvo za savlađivanje fizičkih prepreka oko objekta (rampi, barijera, metalnih kapija, ček-pointa), što ih čini još ubitačnijim. Primer ovakve akcije predstavlja napad koji se desio 20. septembra 2008. u Islamabadu, glavnom gradu Pakistana, kada je kamion u kome je bilo oko dve tone eksploziva, kojim je upravlјao bombaš-samoubica, eksplodirao ispred hotela „Meriot“. Poginulo je 60 lјudi, 270 povređeno. Napad su izveli talibani povezani sa Al Kaidom.
Svet je 1983. bio svedok samoubilačkih bombaških napada koje je u Libanu izvršila šiitska teroristička grupa Hezbolah. U napadima na zgradu ambasade SAD i kasarne američkih marinaca i francuskih padobranaca iz sastava mirovnih snaga u Bejrutu, poginuli su 241 marinac i 58 padobranaca. Pažnja koju su ovi napadi izazvali, a pre svega njihov efekat, koji se ogledao u povlačenju mirovnih snaga iz Libana, učinio je samoubilačke napade vozilima više nego atraktivnim, kada su u pitanju brojne terorističke grupe. Ovoj tvrdnji ide u prilog činjenica da se od napada u Bejrutu 1983. broj terorističkih organizacija koje koriste razne taktike samoubilačkih napada značajno povećao.
Krvavi događaji u Bejrutu predstavljali su, bez sumnje, prekretnicu u delovanju terorista u narednim decenijama. U jedan sat posle ponoći 18. aprila 1983. kombi vozilo napunjeno do vrha eksplozivom, koga je vozio bombaš-samoubica, u velikoj brzini probilo je rampu na ulazu u kompleks američke ambasade u Bejrutu, a zatim se zabilo u zgradu, eksplodiravši u veliku vatrenu kuglu. U strahovitoj eksploziji, koja je uništila sedmospratnu zgradu i oštetila okolne objekte, poginulo je 63 lјudi, dok je više od 100 ranjeno i povređeno. Američki ambasador u Libanu Robert Dilon je preživeo, iako je bio zaglavlјen u ruševinama zgrade, ali je poginuo njegov telohranitelj, vodnik Teri Gilden, pripadnik specijalnog antiterorističkog odreda Delta. Među poginulima je bio i Robert Ejms, bivši šef stanice CIA u Libanu i visoki rukovodilac agencije na Bliskom istoku. Zajedno s njim poginulo je još osam službenika CIA, koji su se u trenutku napada nalazili sa Ejmsom na sastanku, među kojima su bili šef stanice Kenet Has i njegov zamenik.

Odgovornost za ovaj teroristički napad je preuzela grupa Islamski Džihad, ali su obaveštajci američke Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) zaduženi za komunikacije elektronskim prisluškivanjem radio veza presreli informaciju koja je ukazivala na umešanost Irana i Sirije. Saslušanjem nekoliko uhapšenih osoba, saznalo se da je montiranje bombe u kombiju uradio jedan sirijski obaveštajac. Napad je, zapravo, izvela posebna jedinica u sastavu Hezbolaha, šiitske ekstremističke grupe koju podržava Iran, kao deo tadašnje kampanje Irana i Sirije da proteraju Amerikance iz Libana. Formiran s cilјem da izvodi napade protiv zapadnih cilјeva na Bliskom istoku, jedan od glavnih lidera Hezbolaha je bio Imad Muhnije, koji je postao ozloglašen osamdesetih godina 20. veka zbog kidnapovanja stranaca koji su radili u Bejrutu. Ali, Muhnije se nije zaustavio na ovom, već su usledili novi samoubilački napadi.
Ujutru 23. oktobra 1983, oko 6.30, veliki žuti kamion mercedes, napunjen sa oko šest tona eksploziva, za čijim se upravlјačem nalazio bombaš-samoubica, došao je na parking izvan kompleksa baze 24. marinske amfibijske jedinice (24 MAU) iz sastava Korpusa marinaca SAD. Kamion je malo kružio oko objekta, pre nego što je iznenada ubrzao i u punoj brzini krenuo na zgradu štaba marinaca. Sjurivši se u četvorospratnu zgradu od armiranog betona, uništavajući i zaobilazeći prepreke na putu, raznesen je u strahovitoj eskploziji koja se čula i osetila nekoliko kilometara naokolo. Zgrada je pretvorena u ogromnu gomilu ruševina, krater je bio dubok 10 i širok 12 metara, poginuo je 241 američki vojnik, dok ih je na stotine bilo povređeno.
Nepun minut nakon što je kamion-bomba razorio štab američkih marinaca, napad je izveden i na sedište francuskog kontigenta mirovnih snaga u Libanu. Crveni kombi u kojem je bilo oko 600 kilograma eksploziva, koji je vozio bombaš-samoubica, zabio se u punoj brzini u osmospratnicu, poznatu pod nazivom Drakar, u kojoj je bio štab francuskih snaga. Poginulo je 58 padobranaca, dok je 15 ranjeno. I ovog puta je grupa koja se nazivala Islamski Džihad preuzela odgovornost za oba napada, zahtevajući povlačenje svih američkih snaga iz Libana. Zapravo, iza oba napada je stajala jedinica Hezbolaha za specijalne operacije, koju je predvodio Imad Muhnije. Deset dana kasnije, 4. novembra 1983, u gradu Tiru u Libanu kamion napunjen eksplozivom, koji je vozio bombaš-samoubica, udario je u štab izraelskih vojnih snaga koje su okupirale južni Liban. U eksploziji je poginulo 29 izraelskih vojnika i 30 Libanaca i Palestinaca koji su bili zatvorenici u zgradi.
U Pentagonu je sprovedena istraga zbog neadekvatne bezbednosti u štabu marinaca u Bejrutu, koja je otkrila da stražarima na glavnoj kapiji štaba nije bilo dozvolјeno da nose napunjeno oružje i da su prepreke (u obliku velikih čeličnih cevi, koje su prethodno bile montirane na putu da bi sprečile pristup vozila zgradi) bile uklonjene da bi se olakšao pristup kamionima za snabdevanje marinaca, koje posle toga nisu vraćene! Napadači su to sve osmatrali i izabrali pravi trenutak za napad.
Taktika terorističkih napada vozilima stara je decenijama, ali su do 2008. vozila obično bila natovarena eksplozivom. Gaženje ljudi automobilima već je godinama jedna od taktika kojima se služe palestinski teroristi u napadima na Izraelce. Samo dva dana pre napada kamionom u Nici, trojica Palestinaca automobilom su se zaletela u izraelske graničare na Zapadnoj obali, ali su oni brzo reagovali, izbegli gaženje i teško ranili vozača i ubili suvozača.
U julu 2008. u Jerusalimu se dogodio prvi napad teškim građevinskim vozilom na prolaznike. Husam Tajsir Dvajat je buldožerom (utovarivač) Caterpillar ubio troje ljudi, a još 40 povredio. Poput ubice iz Nice, i on je stanovao u gradu čije ulice je zalio krvlju, imao je kriminalnu prošlost, ali ga bezbednosne službe nisu smatrale terorističkom pretnjom. Husam je prvo divljao sa buldužerom u centru Jerusalima, udarivši nekoliko automobila, a zatim se na putu Jafa, glavnoj saobraćajnici u ovom drevnom gradu, zakucao u autobus koji se prevrnuo. Poginule su tri osobe, a u ubilačkom pohodu zaustavili su ga vojnik na odmoru i pripadnik antiterorističke jedinice, koji su se slučajno zatekli na mestu incidenta i usmrtili pomahnitalog napadača.
Dvadeset dana kasnije, dogodio se identičan napad, u kome je Palestinac Hasan Abu-Tir, stanovnik istočnog Jerusalima, opet buldožerom-rovokopačem udario u najmanje dva putnička automobila i jedan autobus, od čega je povređeno 16 osoba. Vozeći u punoj brzini nizbrdo u cik-cak liniji (kao i napadač u Nici) niz ulicu Kralja Davida udario je i prevrnuo nekoliko automobila, udario u autobus, a na kraju ovog rušilačkog puta ga je zaustavio i ubio jedan od naoružanih civila, iako su pre toga na njega pucali i pripadnici granične policije. Krajem 2015. Palestinac Abed Almohsin Hasoneh se na bulevaru Teodora Herzla u Jerusalimu automobilom mazda zaleteo u masu ljudi i teško povredio 14 osoba. Ubijen je još za volanom automobila, a pokraj njega je pronađena sekira kojom je, verovatno, nameravao da nastavi ubijanje.
D. DŽAMIĆ