Ubitačna selekcija

U Rusiji se dugi niz godina neguje kult Specnaza. Postoje omladinski klubovi i udruženja u kojima se mlade generacije druže sa specijalcima, uče o njihovom životu i radu, sakupljaju uniforme i oznake, učestvuju na takmičenjima u borilačkim veštinama, orijentiringu, preživljavanju, prave prve skokove padobranom. Tako se pripremaju kada za to dođe vreme, što lakše prođu selekciju i postanu – specnazovci.
Ruske specijalne jedinice ubrajaju se među najbrojnije i najobučenije u svetu. Broj njihovih pripadnika meri se hiljadama, ima ih u vojsci, policiji, pograničnoj službi, Federalnoj službi bezbednosti (FSB), Spoljnoj obaveštajnoj službi (SVR), Ministarstvu pravde, Ministarstvu za vanredne situacije. Međutim, u Specnaz FSB ulazi samo mali broj odabranih, koji iza sebe već imaju određeno iskutsvo u vojnoj ili policijskoj službi ili u nekoj od drugih specijalnih jedinica. U okviru Centra specijalne namene (CSN) FSB postoje dve glavne specijalne formacije: Uprava A- antiteroristički odred „Alfa“ i Uprava V – specijalna jedinica „Vimpel“. Ove jedinice su u samom vrhu lestvice ruskog Specnaza. Oni su – prvi među jednakima. Pitanje je prestiža postati njihov pripadnik.
Glavni uslov je da su kandidati već zaposleni u FSB, policiji, vojsci, a prednost imaju oni koji već rade u nekoj od specijalizovanih jedinica. Na selektivnu obuku mogu da se prijave isključivo starešine. Razlog je jednostavan – 97 % dužnosti su oficirske, a svega 3% podoficirske. Kandidat mora da ima pozitivnu preporuku svog neposrednog komandanta, ali i preporuku aktivnog starešine CSN FSB ili penzionisanog pripadnika „Alfe“ i „Vimpela“. Mogućnost prijave imaju i svršeni pitomci vojnih i policijskih akademija i graničnih jedinica. Praksa je pokazala da dobru prohodnost imaju kandidati koji su se već obučavali u školi vojnog specnaza, kao što je ona na Novosibirskoj višoj vojnoj komandnoj akademiji. Ove škole i akademije povremeno obilaze saradnici FSB, „stari vukovi“ službe bezbenosti i vrše prvi odabir „materijala“ i potencijalnih kandidata.
Gledaju se personalni dosijei, službene ocene, završeni kursevi, bezbednosne karakteristike, a zatim sledi i razgovor sa kandidatom.
Proces sekcije sastoji se iz nekoliko delova i obuhvata: lekarski pregled, psihološko testiranje, bezbednosnu proveru i proveru fizičkih sposobnosti.
U pogledu fizičkih karakteristika postoji jedno ograničenje: ne smeju biti niži od 175 centimetara. Razlog: u akcijama se koriste teški pancirni štitovi (zaštitne ploče), velikih dimenzija i kod nižih specijalaca oni bi udarali u zemlju. Ali, kao i svuda i ovde postoje odstupanja od pravila, koja se čine samo kod kandidata čija profesionalna znanja prevazilaze značaj njegove visine, o čemu odlučuje komisija za prijem. Drugo ograničenje odnosi se na starosnu granicu: kandidati ne smeju biti stariji od 28 godina, a izuzeci su mogući ukoliko dolazi iz CSN FSB ili imaju značajno borbeno iskustvo i posebnu specijalnost.
Što se tiče provere fizičkih sposobnosti, kriterijumi za „Alfu“ su nešto teži nego za „Vimpel“, sve se dešava u toku jednog dana, podeljeno u dve celine: u prvoj se testiraju discipline fizičke spremnosti, a u drugoj se rade sparinzi u borilačkim veštinama (rokupašni boj). Staza od 3 km mora da se pretrči za ograničeno vreme od 10,5 minuta, imaju 5 minuta pauze, a onda sledi sprint na 100 metara za normu od 12 sekundi. Posle odmora od 5 minuta, rade se zgibovi na vratilu: za „Alfu“ treba uraditi 25 zgiba, za „Vimpel“ 20. Pauza za odmor smanjena je na 3 minuta, nakon čega slede trbušnjaci na tlu: za 2 minuta treba ih uraditi 90. Sledeći su sklekovi: budući „alfovci“ rade 90, a „vimpeli“ 75. Ponekad sklekovi na tlu mogu da se zamene sa onima na razboju – u tom slučaju radi se 30 ponavljanja. Vreme za sklekove nije ograničeno, ali moraju da se rade „u cugu“ bez odmora i pravilno. Ako po mišljenju komisije kandidat vežbu ne radi pravilno, ona se ne boduje, a to smanjuje mogućnost za prolazak.
Nakon ovog seta vežbi, radi se tzv. kompleks zajedničkih vežbi, koji obuhvata: 15 sklekova, 15 trbušnjaka, 15 sklekova sa propadanjem na razboju, 15 poskoka iz čučnja – svaka vežba se radi za 10 sekundi i odmah se prelazi na drugu, bez odmora između. U „Alfi“ se radi 7 ovakvih serija, a u „Vimpelu“ 5. Ponekad se u „Alfi“ traži i dodatni test izdržljivosti – 100 poskoka iz čučnja!
Posle provere fizičkih sposobnosti, kandidati odmaraju 3 minuta, nakon čega navlače bokserske rukavice, zaštitne kacige, štitnike za noge i genitalije i izlaze na stručnjače. Na programu su borilačke veštine, odnosno borba prsa u prsa, koju u Rusiji zovu rokupašni boj. Kandidati za protivnike imaju iskusne specijalce, dobro utrenirane. Ne vodi se računa o težini boraca, pa tako naspram kandidata od 75 kg, može da stane protivnik od 100 kg. Meč traje 3 runde, od kandidata se traži borbenost i srčanost, stalno napadanje, pasivna odbrana se ne ocenjuje. To u ringu nije nimalo lako, obzirom na težinu prethodnih vežbi fizičke provere i iscrpljenost kandidata, protiv koga izlazi odmoran i iskusan specijalac. U ringu se testiraju motivisanost, volja, borbenost, upornost, izdržljivost na udarce i bol, tehnika zadavanja udaraca. Bilo je slučajeva kada nosioca zvanja majstor sporta upare da se bori protiv kandidata bez ikakvih sportskih rezultata, koji su prolazili dalje samo u slučaju kada su uporno napadali i bacali se na protivnika, iako su primali ozbiljne udarce. Krvavi nosevi, modrice na licu i telu i poneki slomljeni zub predstavljaju ulaznicu u bratstvo Specnaza.
Istu proveru u rokupašnom boju, prolaze i kandidati prilikom selekcije za dobijanje „krapovie bereti“ u specijalnim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova (MVD). Sa sparingom se završava faza fizičke provere u okviru selektivne obuke, a sledeći na redu su provera streljačke veštine i preciznosti u gađanju iz vatrenog oružja, plivanje na 100 m za normirano vreme i ronjenje na 25 m.
Naredna faza slekcije je bezbednosna provera kandidata i njegove bliže rodbine. Dok ona traje, kandidat rešava seriju psiho-testova, pomoću kojih psiholog procenjuje njegovu ličnost i karakter, inteligenciju, moralne crte ličnosti i slično. U intervjuu psiholog nastoji da što detaljnije „skenira“ psihološki i mentalni sklop kandidata i otkrije nejasne i skrivene strane ličnosti, jer dešava se da kandidati ne kažu sve i pokušavaju da sakriju neke činjenice. Posebno ga interesuju razlozi i motivi zbog kojih se kandidat prijavljuje za pristup specnazu FSB. Na osnovu psiho testova sastavlja se psihološki profil kandidata, koji predstavlja deo personalnog dosijea. Ovaj dosije pomaže budućem komandantu da sagleda kakav mu je čovek došao u jedinicu. Nakon psiho testiranja obavlja se detaljan medicinski pregled, na kome se između ostalog proverava i sposobnost za padobransku obuku.
Obavezna provera je i na detektoru laži (poligrafu), koji služi da se izvuku tamne mrlje u biografiji kandidata (ako ih ima): da li pije, uzima li drogu i druge psihoaktivne supstance, veze sa kriminalcima, asocijalne sklonosti, podložnost korupciji i slično. Na osnovu rezultata pregleda sastavlja se uverenje. Konačna ocena za kandidata izražava se i opisno i u bodovima, što daje sveobuhvatnu sliku koliko uspešno je prošao selektivnu obuku i provere. Svake godine u septembru-oktobru u CSN FSB se organizuje kurs osnovne obuke mladih pripadnika specnaza, tokom koje prolaze kroz obuku u veranju, padobranstvu, gađanju, orijentaciji u prirodi, izviđačko-obaveštajnom radu, taktici specijalnih dejstava, osnovama CQB, zaštiti VIP, dejstvima u zimskim uslovima i drugim veštinama. Po završetku osnovne obuke vraćaju se u matične jedinice gde prolaze sadržaje specijalističke obuke u trajanju od 3 godine.
D. DŽAMIĆ