Vatikanska garda
Episkopska Švajcarska garda ili Vatikanska garda (Guardia Svizzera Pontificia) je najmalobrojnija i jedna od najstarijih vojski u svetu i u papinoj je službi.
Na ideju o zaštiti Svete stolice došao je papa Julije II (1503—1513). To je bilo vreme kada je veliki broj vojnika najamnika živeo od ratovanja, pa se često događalo da se plaćenici predomisle i pređu na stranu drugog gospodara. Švajcarski vojnici su bili na dobrom glasu zbog hrabrosti i odanosti vladaru koji ih uzme u službu. Papa Julije II 21. januara 1506. zvanično ustanovljava Vatikansku gardu u čije je redove primio samo vojnike iz Švajcarske.
Nju od osnivanja čine 4 oficira, 23 podoficira, 80 vojnika, 2 dobošara i jedan kapelan (vojni sveštenik), i taj broj se održao do danas. Zbog helebarde (koplja koje ispod metalnog vrha ima sekiru s jedne, a naoštrenu kuku s druge strane) zovu ih još i helebardaši.
Da bi neko stupio u gardijsku službu prvi uslov je da je državljanin Švajcarske, zatim ne sme biti mlađi od 19 ni stariji od 30 godina, niti niži od 174 cm, mora biti neoženjen i katoličke vere. Takođe mora da poseduje diplomu srednje škole ili više obrazovanje. Oni potpisuju ugovor na dve godine uz mogućnost da ga obnove, ali se to događa retko, pa posle dve godine 70% njih napušta službu. Polažu zakletvu 6. maja kao podsećanje na dan opsade Rima 1527. godine kada je poginulo 147 gardista. Obavezuju se da će verno i s poštovanjem čuvati papu i njegove naslednike.
Njihova prugasta uniforma plavo-žuto-crvene boje sastoji se iz 154 dela i ručno se šije. Obični vojnici na šlemu nose perje crvene boje, crno je na šlemovima dobošara, bela označava podoficire, a ljubičasta oficire. Šlem koji nose se zove morion. Perje se nabavlja u Južnoj Africi, a obnavlja se svake tri godine, a boji ga i oblikuje majstor iz Firence.
Švajcarska plaćenička garda borila se u raznim evropskim armijama od 15. do 19. veka. Zbog tradicionalnog saveza koji je postojao između Francuske i Švajcarske (od 1516. godine do danas), švajcarska vojska imala je važnu ulogu u vojnoj istoriji Francuske. Fransoa I je imao 120.000 takvih trupa pod njegovom komandom u ratovima koje je vodio. U bici kod Pavije (1525) njegova garda 100 Švajcaraca poginula je u njegovoj odbrani pre nego što su samog Fransoa zarobili Španci.
Jedna od glavnih epizoda u istoriji Švajcarske garde bila je odbrana (10. avgusta 1792) kod palate Tiljerije u Parizu tokom Francuske revolucije. Garda od 500 ljudi borila se do poslednjeg čoveka protiv pobunjenoga naroda. Ovaj herojski čin obeležen je impresivnim spomenikom zvanim Lucernski lav (Le Lion de Lucerne) kojeg je dizajniro Bertel Torvaldson u gradu Lucern, u Švajcarskoj. Pod francuskim revolucionarima ova garda je ukinuta ali je Napoleon u svojim redovima još uvek imao nekoliko pukova koji su praktično uništeni u pohodu na Rusiju 1812. U Julskoj revoluciji 1830. godine Švajcarska garda je masakrirana posle čega je trajno i ukinuta. Švajcarski ustav iz 1874. godine zabranjuje unajmljivanje garde od strane drugih sila. Dobrovoljna participacija u stranim vojskama je nastavljena do 1927. godine
