Borbena sačmarica UTS-15

Turska puška teško da će dočekati ozbiljniju službenu primenu, a ni cena u rasponu od 1250-1600 dolara (u zavisnosti od verzije), nije preterano konkurentna. UTS-15 je više oružje za ljubitelje egzotike, hi-tech igračaka ili za filmske rekvizitere

U porodici taktičkog oružja sačmarice imaju zapaženo mesto iz dva osnovna razloga – efikasnosti i univerzalnosti. Zato se neizostavno nalaze u opremi interventnih timova i tamo gde postoji verovatnoća za sukob u neposrednom kontaktu ili na bliskoj udaljenosti. Efikasnost počiva na sposobnosti da poluautomat ili repetirka za samo nekoliko sekundi zasite ciljano područje mnoštvom projektila, sa dovoljne snage da momentalno zaustave metu, a univerzalnost na mogućnosti da se isto oružje koristi za ispaljivanje specijalne, hemijske ili nesmrtonosne municije. Ovim primena sačmarice ni izbliza nije iscrpljena, jer se osim u borbi može koristiti u lovu, za sportsko ili rekreativno streljaštvo, kontrolu štetočina, kao odbrambeno ili signalno oružje.

Projekat prepušten partnerima

Jedan od interesantnijih modela koji se pojavio u proteklih nekoliko godina, svakako je UTS-15 kompanije „UTAS Makina“ izvorno iz Antalije u Turskoj, ali sa poslovnicom i delom proizvodnog pogona u SAD. Kompanija se specijalizovala za projektovanje i izradu oružja uz primenu savremenih računarskih tehnologija i upotrebu novih sintetičkih materijala, a „srce“ firme predstavlja dizajnerski studio u kome ne rade inovativni konstruktori, već kreatori virtuelnog sveta kompjuterske grafike i 3D modelovanja. Uspešno su sarađivali sa kompanijama poput „Savage – Stevens“ i „Kimber“.

Priča o sačmarici UTS-15 počinje 2006, kada je čuveni „Smith & Wesson“ odlučio da svoju ponudu osveži modernom borbenom sačmaricom neuobičajenog koncepta. Otkupili su patentna prava južnoafričke bullpup sačmarice Neosted i angažovali turskog proizvođača „UTAS Makina“ da finišira projekat oružarskog dizajnera Teda Hardfielda, zasnovan na konstrukciji puške Neosted, a zatim i da organizuju proizvodnju novog modela. Iako zvuči kao prilično jednostavan posao, ispostavilo se da je za funkcionalan model bilo potrebno više od četiri godine rada za projektnim stolom. „Smith & Wesson“ se povukao iz posla tokom 2008, prepustivši projekat svojim partenerima u ovom poduhvatu. Na kraju, konstrukcija je potpuno redizajnirana, a prva generacija puške UTS-15 predstavljena je javnosti na izložbi vojno-policijske opreme i oružja IDEX 2011. Objašnjeno nam je da sam naziv dolazi kao skraćenica „U“ za USA odakle je dizajner, „T“ za Tursku u kojoj se proizvodi i „S“ za sačmaricu (shotgun), a broj 15 je kapacitet magacina. Iako se u SAD, ime često tumači kao skraćenica od Urban Tactical Shotgun. O

ve godine na sajmu IWA 2015. u Nirnbergu bili smo u prilici da detaljnije razgledamo drugu generaciju ovog modela i prenesemo vam utiske.
Vizuelno, UTS-15 deluje kao oružje koje biste očekivali da vidite u rukama nekog istrebljivača zombija ili stormtroopera, iz filmskog serijala „Star Wars“. Futuristički izgled naglašavaju bullpup konstrukcija, obilje polimera i prizmatična forma, ipak u osnovi je više od veka star mehanizam pump-action repetirke. Ali, osim spoljašnjosti, tri rešenja čine ovu pušku posebnom. Bullpup koncept sa okidačkom grupom postavljenom skoro na sredini oružja, bez potrebe za klasičnim kundakom, donosi ukupnu dužinu manju od 780 mm, za cev od respektivnih 470 mm i veoma dobar raspored težine, jer je drška blizu centra mase. Korišćenje dvostrukog cevastog magacina kapaciteta od po sedam patrona 12/70, plus jedan u cevi (ili dva manje za magnum punjenje 12/76), pruža strelcu mogućnost da koristi dva ili više tipova različite municije, koje po želji bira jednostavnim pomeranjem polužice selektora, smeštene u zadnjoj trećini sa gornje strane oružja ili da zbog količine municije ima na raspolaganju veću vatrenu moć.

Učešće od oko 85% polimera u strukturi oružja, drži težinu ispod tri kilograma. Najveća ušteda u masi ostvarena je izradom polimerskog donjeg dela sanduka, a cevasti magacini, Picatinny šine i drugi metalni elementi pretežno su od aluminijumske legure, dok su od čelika samo cev, zatvarač i neki sitniji elementi okidačkog mehanizma. Gde god je bilo moguće, išlo se na uštedu u težini, tako da su čak i ovalni otvori na magacinima za kontrolu količine municije istovremeno redukovali masu. Ali dodaci kao što je produžetak cevi u „Berettinom“ stilu, sa čokom u obliku nazubljene krune, preklopni mehanički nišani, ugrađena LED lampa i laserski obeleživač, dodaju više od pola kilograma. UTS-15 se nudi sa četiri vrste finiša, a osim standarno crne i sada popularne boje peska, moguće je dobiti pušku sa realtree kamuflažom ili tzv. mornaričku verziju, kod koje su svi metalni delovi zaštićeni elektrolitski nanetim niklom, koji sprečava koroziju, a preko koga je sloj neujednačene plave boje, pa imate utisak da je površina oružja poput mermera.

Kraći hod repetiranja

U rukama, UTS-15 je spretno i kompaktno oružje prihvatljive mase i sa dobrim ergonomskim rešenjima, preuzetim od poznate američke M-16. Istovetan rukohvat i okidač, poluga kočnice sa leve strane sanduka i poklopac preko otvora za izbacivanje čaura, koji se automatski otvara, sa desne strane, samo podvlače ovu sličnost. Picatinny šina duž gornje površine sanduka može da se koristi kao nišanska šina na lovačkoj sačmarici, ali UTS-15 je predviđena da se opremi klasičnim mehaničkim ili kolimatorskim nišanom. Nisam bio u prilici da je isprobam na vatrenoj liniji, pa moramo verovati proizvođaču koji tvrdi da pet pogodaka jedinačnim projektilom na 50 metara pada u krug manji od 76 mm. Više nego dovoljno za osnovnu namenu.

Dvostruki cevasti magacin smešten je u gornjoj zoni sanduka iznad cevi, što osu trzaja premešta bliže sredini oslonca za rame, čime se smanjuje odskok i dobija bolja kontrola uz veću brzinu paljbe. Još jedna dobra osobina je primetno kraći hod mehanizma pri repetiranju, u poređenju sa drugim pumparicama. Okidački mehanizam kod bullpup konstrukcija uglavnom ne oduševljava, jer duže prenosne poluge najčešće uzrokuju klimav hod i nešto veću silu. Kod UTS-15 subjektivni utisak je da sila za okidanje iznosi manje od 2 kg, a hod okidača je uporediv sa klasičnim rešenjima. Dovođenje na nišansku liniju je brzo, a manipulacija oružjem logična i instiktivna. Izbor levog ili desnog magacina je lak i brz, zahvaljujući dobro postavljenoj poluzi selektora u odnosu na KelTec KSG, jedinu pušku na tržištu, koja koristi isti konstrukcioni koncept.

Nije sve tako dobro

Nešto manja dužina kundaka primorava strelca na neudoban položaj, sa skupljenim ramenima i suviše ispruženim vratom. Punjenje magacina je komplikovana operacija, koja se odvija u više faza i sasvim je sigurno da UTS-15 neće biti izbor IPSC strelaca koji u proseku ubace u magacin dva metka za sekund. Ovde je potrebno zasebno prići vratancima za punjenje sa obe strane oružja, ubaciti patron u tesan otvor, a potom savladati iznenađujuće snažnu oprugu donosača i prstom ugurati punjenje još nekoliko centimetara. Dok sam sa inertnim patronima (bez barutnog punjenja) simulirao repetiranje i opaljenje, doživeo sam neprijatno iznenađenje. Po navici, kada na pump-action puškama guram podkundak unapred, donoseći novo punjenje u cev, već pri kraju hoda povlačim okidač, jer je opaljenje nemoguće dok se zatvarač ne zabravi. Kod UTS-15, međutim, u trenutku kada povučete okidač oslobađa se čekić udarača i kreće unapred!

Naravno, zahvaljujući sigurnosnom uređaju udarna igla je blokirana i ne može doći do opaljenja, ali se udarač mora ponovo napeti povlačenjem podkundaka. To znači, da se možete naći u situaciji da usred borbe izbacujete neispaljen patron iz cevi, jer ste okidač povukli delić sekunde prerano. Zaista, neshvatljiv propust za oružje koje pretenduje na službenu upotrebu. U razgovoru sa više strelaca koji su imali priliku da isprobaju UTS-15 na strelištu, čuli smo da je sklona zastojima koji se, pre svega, ogledaju u glavljenju ispaljene patrone ili u nemogućnsti uvođenja novog metka u cev. Zbog toga je i nastala donekle redizajnirana druga generacija ove sačmare. Osim promene dimenzija uvodne rampe i izvlakača, olakšan je pristup mehanizmu velikim pomičnim poklopcem, koji služi kao obrazina kundaka. Uključivanje svetiljke ugrađene u prednji deo cevaste vođice podkundaka je pomalo pipav posao za palac leve ruke, a iznenađuje i nemogućnost da lampa i zeleni laserski marker budu korišćeni istovremeno. Prilično nepraktično rešenje, jer vam je ponekad i pri oskudnom svetlu potrebno da brzo naciljate. Za razliku od fino ohrapavljene drške, klizni podkundak je suviše gladak, a nekoliko krupnih, kosih udubljenja ne pomažu za sigurniji hvat“

Za rasklapanje puške UTS-15 dovoljno je izvući jedan osiguravajući klin i za manje od 30 sekundi celo oružje se rasklapa na glavne komponente, što je dovoljno za normalno održavanje. Sklapa se jednostavno i podjednako brzo, samo obrnutim redosledom.

Do sada sam imao dodira samo sa dve bull-pup sačmarice pre UTS-15. To su klasični Mossberg 500 kompletiran sa aftermarket bull-pup kundakom i KelTec KSG za koji mislim da je, uprkos nekim manjkavostima, daleko bolje rešenje od UTS-15. Teško da će turska puška dočekati ozbiljniju službenu primenu, a ni cena u rasponu od 1250-1600 dolara (u zavisnosti od verzije), nije preterano konkurentna. Toga su po svoj prilici svesni i u matičnoj kući, pa već najavljuju poluautomatsku sačmaru UTAS Defense XTR-12, na platformi Stoner AR-15/M-16. UTS-15 je više oružje za ljubitelje egzotike, hi-tech igračaka ili za filmske rekvizitere.

tekst i foto: Dragan ŠAPONJIĆ

foto: „UTAS Makina“