Kraljica lova

Belgijska industrija oružja je ponos evropskog umeća, a „Lebeau-Courally“ – ponos belgijskog nasleđa. Nešto najbolje, iz možda najbolje svetske oružarske škole.
Priča počinje davno, ali mi ćemo krenuti od 19. veka, negde na sredini industrijske revolucije, koja je zauvek promenila sudbinu čovečanstva, usmerivši ga ka modernom dobu. Bilo je to 1865, kada je Auguste Lebeau odlučio da otvori sopstvenu fabriku oružja, u blizini Liježa. Do tada je već bio stekao reputaciju vrhunskog majstora, čiji se ugled širio i van belgijskih granica. Tako uglednom čoveku, strastvenom istraživaču i izuzetno tehnički obrazovanom, nije bilo teško da okupi oko sebe niz odličnih i veštih zanatlija, koji će činiti sjajan tim, sposoban da izradi bilo koje lovačko oružje najvećeg kvaliteta. I već u prvim danima nove fabrike, upravo je Auguste Lebeau prvi uspeo da napravi driling, trocevno i višenamensko oružje, koje je veliku popularnost steklo na germanskom govornom području. Nije se zaustavio na tome. Možda je jedna od najslavnijih njegovih pušaka petocevna položara u kalibrima .22 Winchester, koja je prodata moskovskom kolekcionaru i oružaru Kwaleru. Sa njom su istovremeno mogle da se love divlje patke i guske, pa i krupnija divljač. Uskoro je Auguste počeo da dobija i međunarodna priznanja za kostrukciju i izradu oružja. Slede zlatne medalje i velike nagrade na raznim sajmovima oružja i tehnike: Filadelfija 1876, Pariz 1878, Petrograd 1897…
Naravno to ne ostaje bez odjeka i firma postaje zvanični snadbevač lovačkim oružjem dvorova Španije, Italije i Rusije. Kvalitet i lepota oružja dostigle su takav nivo, da su zamoljeni da ih više ne izlažu u takmičarske svrhe, već su izlagana kao remek dela, a autor je postao stalni član uglednih svetskih žirija. Posle Augusteove smrti 1896, firmu je nastavio da vodi Ferdinand Courally, tvorac čuvenog slogana „Oružje za lov i pucanje“, dodatog nazivu 1931. Godine su prolazile u nepomućenoj slavi, ali je bila potrebna nova stvaralačka snaga, pa je 1956, odlučeno da se firma proda drugom, velikom oružaru iz Liježa Josephu Verreesu. Zahvaljujući svom četrdesetogodišnjem iskustvu i vrhunskim majstorima, stvorio je vanserijski tim mladih oružara, sa zadatkom da nastave tradiciju „Lebeau-Courally“ izrade oružja najvišeg mogućeg ranga. I šta mislite, da li su uspeli u tome? I te kako!


Za direktora je postavljena žena, gospođa Anne-Marie Moermans, koja je veštim upravljanjem i insistiranjem na izuzetnosti i tradicionalnom kvalitetu, učvrstila firmu na svetski priznatoj vodećoj poziciji proizvođača, najboljeg mogućeg sportsko-lovačkog oružja.
Nijedan „Lebeau-Courally“ nije običan proizvod. Apsolutno ništa se ne štedi, prilikom pravljena jedne ovakve puške. To je bio prvi i najvažniji strategijski pristup, prilikom stvaranja poslovne filozofije ove belgijske firme. Za izradu vrhunskog proizvoda, nije dovoljno imati znanje, umeće i tehnologiju. Mora postojati vizija razvoja, za koju se stvara posebna filozofija rada. Dakle, moraju se upotrebiti najbolji i najdublji resursi ljudskog uma i duha. Krajnji rezultat ostavlja vas bez daha, kao i mene, dok sam gledao njihovo lovačko oružje  na sajmu IWA.
Sačmarice i dvokuglare se rade u poznatim kalibrima, sa svim osobenostima koje kupac može da poželi i naruči. Cevi se izrađuju kovanjem od Walhreyene kompresovanog čelika i umeću se u kompaktnu, masivnu čeličnu glavu, radi poboljšanja konstrukcijske čvrstine puške. Izvlakači su neobično veliki, ali imaju prednost nad ostalima, jer bolje obuhvataju rub čaure metka i omogućavaju njeno krajnje sigurno izbacivanje iz ležišta metka, posle ispaljivanja. Nišanska šina je obrađena na tradicionalan način u glatkom ili matiranom stilu. Bravljenje je vrlo snažno i obavlja se donjim polugama na Leabeau način. Mehanizam okidanja je smešten na bočnim pločicama i svi bi rekli „holland & holland“, ali nije tako, već – a la „lebeau-courally“.
Okidanje je osetno mekano, sa potpuno bezbednim kočnicama. Mnogo ručnog rada, zar ne? Sistem okidanja je moguće naručiti sa jednim ili dva obarača. Kao i kod svog vrhunskog oružja, kundak je važan deo opšteg izgleda i presudan je za dobre hice. U ovoj firmi, tek na tome nisu štedeli. Svaki kundak je od odabrane francuske orahovine sušene i skladištene više decenija. Za one koji ne znaju, francuski orah je najskuplje i najlepše drvo za kundake, pa tek onda idu turski, američki… Kundaci na ovim puškama rađeni su, mereni i podešavani u specijalnoj fabričkoj radionici, da bi se postigla perfekcija u balansu za budućeg vlasnika, prema njegovim fizičkim osobinama. Kundak, jednostavno, mora da postane produžena ruka strelca. Kupcu je omogućeno i da lično odabere drvo, koje se potom oblikuje po njegovim merama.
Završna obrada drveta je zaista izvanredna. Zagasiti i dubok sjaj dobije se ručnim utrljavanjen odgovarajućeg ulja pomešanog sa voskom, štiteći drvo od atmosferskih uticaja dugi niz godina i ističući lepotu prirodnog materijala. Ručno čekirane površine, odrađene su izuzetno precizno. A i kako bi drugačije bilo moguće? Svaki komad oružja prođe rigorozni test u „Zavodu za žigosanje Lijež“ koji garantuje kvalitet, neuporedivu robustnost i prilično duži vek trajanja oružja od uobičajenog.
Na sajmu IWA te davne 2007. godine, kada sam posetio njihov štand posebno su me privukle dvokuglare. Razni kalibri, za lov svih mogućih vrsta krupnih životinja na svim kontinentima i u svim klimatskim uslovima. Kao i prošle godine kod „H&H“, na svakoj je bio postavljen „Swarovski“ optički nišan. Ovaj put nisam ni pitao zašto. Nije bilo potrebno. Vrhunsko, mora da ide sa vrhunskim. Ono što sam želeo da pitam: da li mogu da uzmem jednu od tih pušaka, iz čarobne staklene vitrine? Sa šarmantnim valonsko-flamanskim osmehom, prišla mi je direktorka Anne-Marie i rekla na engleskom, uz jaki francuski naglasak: „Da, gospodine, koju želite?“ Pokažem na jednu lepoticu u kalibru 9,3x74R i pomislih: „O Bože, šta ako mi se dopadne, toliko da će mi biti teško da je vratim na postolje?“ Teško je kada ste okruženi takvom lepotom, koju ne možete da imate. Moguće je da je dodirnete, pa i da se malo „poigrate“ i to je sve. Prepreka je pre svega visoka cena, od preko 60.000 evra, već su i naručene od nekih poznatih kraljevskih kuća (ruski car i carica lovili su samo tim puškama).
Iz sanjarenja me prekinu direktorkin glas: „M’sje, vi hoćete Bati model, našu miljenicu? Da, gospođo“ – odgovorih. Nju, kraljicu svih lovova pogonom, dočekom, prigonom, čekanjem i bilo kojim drugim načinom lova krupne divljači. Posebno divljih svinja i jelena. Uzeo sam je u ruke i nisam stigao da ostanem bez daha, jer daha više nisam ni imao. Otvorio sam je, zatvorio, stavio u rame i okinuo. Ništa više mi nije bilo potrebno, da dostignem trenutak savršenog mira – Nirvanu. Budi je za to trebalo 49 dana gladovanja, a meni je bilo dovoljno 49 sekundi grljenja sa ovom belgijskom „lepoticom“. Direktorkin pogled vratio me u stvarnost, nagoveštavajući da je vreme da je vratimo na mesto. Suviše je vredna da bi duže bila nezaštićena. Šta reći o kvalitetu i lepoti izrade, o jedinstvu belog i žutog zlata, na gravurama skoro umetničke lepote. Izbor cvetnih i životinjskih motiva je besprekoran, sa izvedbom koja odiše visoko razvijenim stilom i rafiniranim ukusom. Rad mehanizma, bravljenje i okidanje besprekorni su do te mere, da vam se čini sve tako prirodno, lagano i jednostavno za rukovanje. To je i odlika savršenstva. Ništa nije na silu, nema zapinjanja, grebanja ili zaglavljivanja. Jednostavnost i lakoća rukovanja, osnovni je utisak posle susreta sa oružjem ovako visokog ranga. U svakom slučaju, puške iz ove „majstorske radionice“ predstavljaju jedinstveno delo i sigurnu novčanu investiciju, za onog ko to može sebi da priušti.
Z. PETRONIJEVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još