Na zahtev CIA

Firma „Kimber America“ iz Jonkersa (New York), odavno je stekla reputaciju jednog od najcenjenijih svetskih proizvođača pištolja sistema M1911 i najkvalitetnijih komponenata. Ono što pištolje ove firme čini nadaleko poznatim su superiorni kvalitet, vrhunska preciznost i vizuelna prepoznatljivost, a slavu su stekli borbenim i takmičarskim modelima punih gabarita.  Model Kimber RCP (Refined Carry pistol – usavršeni pištolj za nošenje), pre nekoliko godina bio je novitet, koji je  nasuprot najsavremenijim klasičnim modelima ovog proizvođača, predstavljao nasleđe davno zaboravljenog koncepta, što se nikako nije uklapalo u filozofiju ove kompanije. Reč je o potpuno pojednostavljenom, maksimalno smanjenom pištolju za skriveno nošenje i samoodbranu na najmanjim mogućim distancama.
Prvi ovakav model, pojavio se u New Yorku krajem šezdesetih godina prošlog veka, u vreme najžešćeg zahuktavanja Hladnog rata. Na zahtev nekoliko agenata CIA, tada poznati proizvođač futrola i puškar Paris Theodore preradio je nekoliko stotina pištolja S&W No39 i u potpunosti ih prilagodio komfornom prikrivenom nošenju. Sa oružja, koje je maksimalno stanjeno, skraćeno i olakšano, odstranjene su sve komande koje su van gabarita, a celo oružje je zaobljeno, uklanjanjem oštrih ivica. Ipak, najradikalniji zahvat sastojao se u potpunom uklanjanju nišana, umesto kojih je u gornjoj strani navlake ukopavan kanal, niz koji se nišanilo. Polazeći od pretpostavke da se ovakva skraćena i olakšana oružja koriste samo u samoodbrani, najčešće na kratkim distancama, Theodore je smatrao da je kanal sasvim dovoljan, jer dramaticno skraćuje vreme nišanjenja (nema gubitka vremena oko poklapanja mušice i zadnjeg nišana), a da uprkos očigledno manjoj preciznosti, ipak pruža jednostavnu mogućnost pogađanja vitalnih zona na metama, što je sasvim zadovoljavajuće. Važnija je bila brzina reagovanja od ultra-preciznog pogotka.
Ovakav nišan, u obliku kanala, nazvan je tada ASP (Advanced Sighting Plane – unapređena nišanska slika), što su vlasnici sa ponosom povezivali sa starim egipatskim nazivom za fatalno otrovnu zmiju kobru. Ovaj koncept, pojavio se na još nekoliko modela (Devel i S&W 3913, kao i ograničena serija pištolja za britanske specijalne jedinice), da bi na kraju potpuno pao u zaborav. Tek nedavno Dwight Van Brunt iz firme „Kimber“, rešio je da ponovo oživi ovaj koncept, modifikujući nišan, tako da ne ugrozi patentna prava starog Theodoresovog ASP. Za osnovu je uzet model Ultra Carry II, na kome su načinjene zaista brojne izmene.

Refined Carry Pistol, napravljen je na najmanjem ramu serije Comander. Pištolj je ukupno dug 172 mm, visok 120 mm, a ima cev dužine 76 mm (sa integralnom uvodnom rampom) i ukupnu širinu od samo 29 mm, što ga čini veoma kompaktnim. Ima kapacitet od sedam plus jedan metak, u veoma ubedljivom kalibru .45 ACP.
Navlaka pištolja nacinjena je čelična i na njoj nema posebnih specifičnosti, osim velikog, dorađenog, ekstra proširenog otvora za izbacivanje čaura. Zbog pouzdanog rada, navlaka nema klasičnu vodeću čaure, nego se bravi u prednjem delu, preko proširenja na spoljnoj strani cevi u vidu prstena, sa konusom u pravcu ležišta metka. Povratna opruga montirana je na vođicu sa teleskopskim amortizerom, kako bi se donekle ublažio trzaj snažnog metka kalibra .45 ACP.
Iako značajno stanjene, na ramu ovog modela nalaze se sve uobičajene komande, karakteristične za pištolje sistema M1911. Pa ipak, sve poluge su značajno smanjene i otanjene, uključujući i dugme kočnice magacina, koje je potpuno zaobljeno i jedva da izviruje sa bočne strane rama. Iako pištolj ima klasičan mehanizam sa SA (single action) okidanjem, rep oroza je odsečen da ne bi zapinjao za odeću, a dabrov rep automatske kočnice, smanjen je na minimum. Kućište udarne opruge je ravno, a na pištolj su montirane tanke glatke korice od crne micarte, sa samo tri uzduzna kanala. Osim uobičajene mehaničke kočnice i automatske kočnice koja je karakteristika pištolja ovog sistema, model RCP ima i automatsku kočnicu udarne igle, nasleđenu sa pištolja Ultra Carry II, koji je korišćen kao uzor. Ram ovog modela je od aluminijumske legure poznate pod oznakom 7075-T7, zbog čega oružje ima masu od samo 700 grama. I ram i navlaka ovog modela zaštićeni su izuzetno otpornom, patentiranom, mat-crnom sintetičkom zaštitom Kimpro 2, što mu daje zaista spartanski izgled, ali i neverovatnu zaštitu od korozije i habanja.
Uprkos naglašenoj jednostavnosti, unutrašnjost oružja krije izuzetno precizan mehanizam, sa najfinije obrađenim površinama i delovima napasovanim sa najmanjim mogućim tolerancijama.
Model Kimber RCP ima odlično, jasno, odsečno i kratko okidanje sa silom podešenom na oko 1800 g. Za ovu vrstu oružja to je skoro idealna sila okidanja, koja je odabrana tako, da omogućuje kontrolu stresa, ali i precizan izbor trenutka u kome se okida.
Nišan na ovom modelu, nije samo običan kanal, makar ne celom dužinom. Od usta cevi, pa skoro do kraja navlake, reč je o polukružnom kanalu, kao na modelu ASP, ali je u zadnjih petnaest milimetara montiran deo nišanskog kanala sa blažim ulegnućem, koje ubrzava pronalaženje nišanske slike u prednjem delu kanala. Tako se kod strelca fokusira deo nšsanske slike sa nišanskom tačkom, uokviren ivicama kanala, kao nišanska slika gledana kroz optički nišan. Zahvaljujući činjenici da je kalnal dug koliko i sama navlaka (160 mm), sa ovakvim nišanom moguće je dobijanje grupa pogodaka prečnika oko desetak centimetara, na daljini od 10 jardi (9,1 m), što proizvođac smatra dovoljnim u odnosu na namenu ovog oružja. Ipak, ovakav koncept teško da može da opravda cenu od oko 1220 dolara, koliko pištolj Kimber RCP trenutno košta u SAD.
Jedna od stvari o kojima proizvođač nije razmišljao, je da ovo oružje, bez ozbiljnih borbenih nišana, kakvih danas na tržistu ima u izobilju i sa masom od samo 700 g, skoro da i nije moguće kontrolisati pri iole bržoj paljbi, s obzirom na ozbiljan energetski potencijal metka .45 ACP. Odskok i trzaj su zaista gotovo nepodnošljivi, što onemogućuje brzi sled hitaca u borbenom režimu upotrebe, čemu je, pre svega, ovaj pištolj i namenjen. Jednostavno, zamišljen je da se lako nosi i brzo poteže iz futrole, ali ukoliko dođe do upotrebe, vlasnik bi najradije želeo da umesto njega ima neko ozbiljno oružje, kakvih danas, naročito među pištoljima četvrte generacije ima u izobilju.
B. VOJVODIĆ

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još