Pravljen za muškarčine

Nikako se ne može poreći činjenica da se celokupni razvoj kratkocevnog vatrenog oružja, već nekoliko decenija bazira oko pištolja izrađenih od kompozitnih masa, još su brojni poklonici punog čelika, koji beskompromisno insistiraju na principima stare škole – old school. To se jasno uočava po podacima o prodaji pištolja sistema Colt 1911, u svim varijacijama različitih proizvođača, što dovoljno govori kako proverene vrednosti nikada ne izlaze iz mode.
Jedini stvarni razlog što se pištolji sve manje izrađuju od čelika je nešto viša fabrička cena, odnosno – manja zarada proizvođača, pa zato sve metal oružje, sve više postaje izbor istinskih zaljubljenika i osoba više platežne moći. Takve potencijalne kupce je obradovala vest sa prošlogodišnjeg sajma „Shot Show“, gde je posle četvrt veka aktuelizovan interesantan spoj neprevaziđenih tehničkih rešenja Džona Brauninga i potentnog revolverskog metka .357 Magnum.

U pitanju je zanimljiv pištolj, koji je sada već davne 1977, plasiran na tržište pod nazivom Coonan Arms .357 Automatic. U momentu pojavljivanja bio je pravi bum, jer se tada još uvek nije proizvodio izraelski Desert Eagle – decenijama najpopularniji pištolj u revolverskim kalibrima. U jednom američkom oružarskom časopisu je objavljen razgovor sa tvorcem novog pištolja Dan Coonanom, gde je on pojasnio kako je prilikom internog nadmetanja sa prijateljem bio dominantan u brzini paljbe koristeći pištolj Colt .45ACP, ali je njegov drug opremljen revolverom u kalibru .357 Magnum ostvarivao bolje pogotke na udaljenostima većim od uobičajenih za kratkocevna oružja. Tako je rođena ideja o pištolju u američkom revolverskom kalibru, koji je pobudio interesovanje u momentu pojavljivanja, ali je Dan uskoro prodao „Coonan Arms“, a firma se nije proslavila ni pod novim vođstvom – tokom devedesetih je usledio bankrot…


Uglavnom, bitno je naglasiti kako je Dan Coonan za svoj prvi prototip upotrebio originalne delove pištolja Colt 1911, koje je ojačavao i gabaritno uvećavao na kritičnim mestima. Inače, kada god govorimo o pištoljima koji ispaljuju municiju sa izraženim obodom čaure, najvažnije je istaći kako se prelazna ocena može dati samo onim konstrukcijama koje imaju uspešno rešen okvir. Poznato je u kojoj meri municija .22 LR stvara probleme konverzionim jedinicama nastalim na osnovu najpoznatijih i u praksi proverenih pištolja kreiranih oko municije 9x19mm ili .45 ACP. Sve to, pa još dodatno zakomplikovano dimenzijama metka, sprečavalo je brojne konstruktore da još ranije kreiraju uspešan poluautomatski pištolj zasnovan na municiji .38 Spl. i .357 Magnum. Ova dva metka su decenijama izuzetno popularna i dominantna na Američkom kontinentu, ali jedino pomenuti Desert Eagle predstavlja prihvatljiv spoj SA pištolja i moćne municije .357 i .44 Magnum. Istini za volju, malo koji strelac može da se pohvali mogućnošću lagodne upotrebe ove pištoljčine, jer celokupni gabariti Desert Eagle iziskuju korisnika ekstremne fizičke građe, naročito velikih šaka, jer je rukohvat u zoni gornjeg prihvata sve drugo sem anatomski udoban. Ne sporimo da na filmskom platnu imaginarni super-heroji deluju atraktivno koristeći ove ogromne pištolje, ali u stvarnom životu stvari stoje sasvim oprečno – osećaj pri samom držanju Desert Eagle u šakama je približniji krampu nego rafiniranom streljačkom oružju…
Sa druge strane, pištolj Coonan je gotovo zadržao dimenzije standardnog i u Americi neprikosnovenog Kolta 1911, pa je sa cevi standardne dužine od 127 mm imao masu od 1.190 g i tek nešto gabaritniji rukohvat zbog dužeg metka i većeg okvira. Dan Coonan je uz svaki prodati pištolj isporučivao i povratnu oprugu manjeg otpora, kao i okvire sa graničnikom, kako bi uspešno mogla da se koristi i municija .38 Special. Ni to nije presudno uticalo da se oružje bolje prodaje. Posebno se malo prodalo umanjene varijante Kadet, koja je imala cev od 99 mm, masu od 1.100 g i kapacitet okvira šest metaka (osnovna verzija 7). Rezon većine tamošnjih strelaca i ljubitelja oružja bio je jasan: za upola manje novca mogli su kupiti visokokvalitetan revolver srednjih dimenzija (poput S&W 686) koji je još preciznije i tačnije isporučivao zrna dijametra .38/.357 na daljinama koje su za pištolj i dalje teško ostvarive. Zbog snažnog vertikalnog odskoka Coonan 357, gubio je jedinu komparativnu prednost SA pištolja u odnosu na revolver – brzinu paljbe, jer ni najverziraniji strelac nije mogao da obuzda jak trzaj i dovoljno brzo plasira sledeći hitac. Uz kapacitet od samo jednog metka više od standarnog revolverskog, potpuno je zapečatilo sudbinu novog pištolja i potpuno je razumljivo što se kasnije nijedan od renomiranih proizvođača nije ni okušavao sa sličnim eksperimentima. Pomenimo da je početkom devedesetih i na teritoriji ondašnje SFRJ bilo pokušaja da se oko originalne Brauningove konstrukcije (sa dosta delova preuzetih sa domaćeg M 57), kreira snažan i moćan pištolj u kalibru .357 Magnum, ali se nije odmaklo dalje od radioničkog prototipa.

Dvadeset godina posle prestanka proizvodnje, Dan Coonan se vraća u ring. Zahvaljujući novim poslovnim partnerima, napretku tehnoloških rešenja i velikom entuzijazmu, ponovo se proizvodi njegov .357 Automatic, za koji Coonan sa neskrivenim ponosom tvrdi da je do najsitnijeg dela izrađen u SAD i od najkvalitetnijih mogućih materijala. Preporučujući reaktivirani pištolj kao idealnu napravu za samoodbranu, lov na manjim distancama i streljaštvo, konstruktor naglašava kako pištolj pouzdano radi sa municijom različitih polaznih brzina, ali isključivo sa zrnima tipa FMJ. Pištolji nove produkcije imaju redizajnirane okvire, za koje nije potreban graničnik kada se koristi municija .38 Special, korice rukohvata su modernije dizajnirane, a na specijalni zahtev naručioca oružje je moguće dobiti u različitim modusima završne obrade. Kada su ostali parametri u pitanju, Coonan odiše klasičnim rešenjima – u pitanju je veliki, potpuno čelični pištolj jednostruke akcije, sa jednorednim okvirom, bez obostranih komandi, Pikatini šina i ostalih hi-tec novotarija.


Kolege iz američkih specijalizovanih listova objavili su njihova iskustva, da je reč o ekstremno preciznom pištolju, koji ne trza previše i koji se uspešno može koristiti i sa slabijom municijom .38 Spl, nakon što se razradi ispaljivanjem inicijalnih 200-500 metaka .357 Magnum pune snage.
Visoka cena čak i za tamošnje prilike od 1.400 dolara, zasigurno će odvratiti mnoge kojim se „Coonan“ vizuelno dopada, a ako tome dodamo da je za svaki rezervni okvir potrebno dodati još 100 dolara, jasno je da ovo nije oružje za široke narodne mase. Oni se mogu zadovoljiti i desetostruko jeftinijim „Hi Point“ pištoljima, koji pružaju sasvim dovoljno za prosečnog korisnika. Coonan je ipak namenjen onima koji obožavaju da im pištolj potpuno ispuni šaku, dominira zavidnom masom, prodrma celi skelet pri opaljenju, a o dodiru hladnog čelika da i ne govorimo…
Bilo kako bilo, izvesno je da ovaj pištolj ima određene vanserijske kvalitete zbog kojih će se i u 21. veku naći kupci i korisnici, koji znaju da cene mogućnost preciznog ispaljivanja ekstremno snažnog metka iz ručnog oružja prihvatljivih dimenzija. Razmislite i sami: pištolj Coonan je tek nešto veći nego sistem 1911, u cevi i okviru se nalazi metak koji je snažniji od svih uobičajenih pištoljskih – moguće je na 50 m udaljenosti pogoditi cilj tačnošću koja je nezamisliva za ostale pištolje…
Generalni utisak oko novog-starog pištolja se mora dovesti u pitanje jer sve što ono donosi krasilo je i nekoliko izvanrednih primeraka oružja u kalibru 10 mm Auto. Pošto su najpoznatije svetske fabrike pištolja od kasnih osamdesetih proizvodile prave dragulje u tom kalibru, a niti jedan se nije održao u produkciji – nameće se zaključak da će i Coonan 357 Automatic biti izbor samo probranih.
M. Milanović

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još