Puca na dašak vetra

Kuper isključivo proizvodi veoma precizne puške, ožlebljenih cevi, koristeći „mauzerov“ obrtnočepni sistem zatvarača. Interesantno je da akcenat stavlja na male, standardne, ali i na brze i superbrze kalibre, tako da im je najveća puška, ili mehanizam koje izrađuju, tek u kalibru .308 Win, ili, „po naški“, 7,62×51. Den Kuper je godinama uspešno radio kod proizvođača dorađenog-custom oružja „Kimber“, u državi Oregon. Godine 1990, uspeva da nađe investitore koji će ga finansijski podržati i, sa dvojicom stručnih kolega iz „Kimbera“, u državi Montana osniva, firmu „Cooper Firearms“. Odlučili su da se ne bave velikoserijskom proizvodnjom oružja, već da izrađuju mali broj pušaka vrhunske preciznosti.

Prvo što su proizveli, bila je malokalibarka (.22 LR) model 36 TRP1 (Target Rifle Project 1), koja je koristila zatvarač sa prednja tri braveća brega. Proizveli su svega 50 ovih pušaka, koje su bile pravo čudo preciznosti.  Ohrabreni početnim uspehom, počinju da eksperimentišu i sa municijom, tako da pušku M36 TRP1 sada rade u novom – svom kalibru .22 CCM (Cooper Center Fire Magnum), i nazivaju je M38. Ovaj metak je, u stvari, metak .22 WMR, kome su dali novu čauru, koja, umesto ivičnog, sada ima centralno paljenje kapislom.
Ova puška i svoj metak, uskoro pobeđuju na mnogim takmičenjima u gađanju metalnih silueta, što je dovoljno i za ekonomski uspeh. Kuper postaje poznat u streljačkim krugovima i, naravno, ide dalje, ali, tek pošto je proizveo pet stotina preciznih pušaka M38 TRP1, u novom kalibru .22 CCM. Paralelno radeći verzije sa jednim, ali i sa magacinom koji prima četiri metka, Kuper, uz puške, daje najužu garanciju preciznosti u Americi. Svakom kupcu daje pismenu garanciju, da njegova puška, na 50 jardi (45,72 m), može da ostvari grupu od 5 pogodaka, prečnika 6,35 mm. Što, praktično, znači „metak na metak“.
I .22 LR, i .22 CM puške odlično se prodaju i, 1993. godine, Kuper radi pušku Model 21, u popularnom kalibru .223 Remington. Ova precizna puška ima debelu nerđajuću cev, zatvarač se bravi posredstvom tri braveća brega. Hod ručice zatvarača nagore, potreban za odbravljivanje, je minimalan. S obzirmo da se radi o preciznoj, više sportskoj pušci, Kuper nije predvideo magacin sa više metaka, već se saki metak ulaže u sanduk ponaosob.


I ovde, kod Modela 21, u kalibru .223 Rem, Kuper daje najužu garanciju preciznosti na tržištu. Na 100 jardi (91,44 metra), garantuje da će 3 hica stati u krug prečnika 12,7 mm. I ta puška doživljava uspeh. Već sledeće godine radi, takođe jednometnu verziju Modela 21, ali sada u „vrelim“ kalibrima .22-250 i .25-06. Ovu pušku naziva Model 22. No na zahtev tržišta (uglavnom lovaca), dodaje joj magacin kapaciteta 4 metka, i naziva je Model 40. To je, već, u jednom, i vrhunska precizna streljačka, ali i lovačka puška, namenjena lovu na srndaće, divokoze i kojote na velikim daljinama.
Ne znamo iz kog razloga, godine 1995, Den Kuper napušta svoju – ortačku firmu, da bi 1998. osnovao novu, pod nazivom „Cooper Firearms od Montana Inc.“, ali sada kao jedini vlasnik. Konstrukcije i imena pušaka iz ove, nove firme identične su prethodnim, iste su i garancije preciznosti; jedino se sada rade u još manjim serijama. Možda bi baš tu trebalo tražiti razlog za Kuperovo napuštanje, tj. otvaranje nove firme. Jer, bez obzira na povećanu tražnju oružja, vrhunska preciznost i kvalitet mogli su da se sačuvaju samo laganom proizvodnjom malih serija. Masovnost uvek vodi u osrednjost!
Na primer: malo rekonstruisavši zatvarač svoje prve malokalibarke M21, Kuper joj daje novo ime M57, ugrađuje joj nemačku „Anšicovu“ cev… i proizvodi svega pedeset komada. Nema masovnosti, nema nabavke po tržnim centrima; svaka Kuperova puška se naručuje kod njega, i na nju se poduže čeka. Od tada, do danas, Kuper je uradio još nekoliko novih pušaka. Stigao je i do kalibra .17 HMR, .243 WSSM, .308 Win. ali zadržavši prvobitnu zamisao, male serije i najužu garanciju preciznosti na tržištu.
Ovaj interesantan proizvođač i ljubitelj oružja, po užoj specijalnosti mašinski inženjer, ima još jednu pasiju – ljubav prema prirodi i osvajanju nepoznatog. U novijoj istoriji važi za jedinog čoveka koji je prepešačio put od Meksika do Beringovog moreuza, praktično duž čitave Severne Amerike. Od tropskih vrućina, do polarne hladnoće. Zaista neobičan „lik“.
Da se sada pozabavimo preciznom puškom Model 22, koja se radi u kalibru .22-250. Prikazaćemo vam praktičani test njene preciznosti.
Pored ovog kalibra, M22 kod Dena Kupera može da se naruči i u sledećih petnaestak kalibara: .25-06 Rem, .243 Win, .220 Swift, .257 Roberts, 7mm-08, 6 mm Rem, 6×284, 6,5×284, .22 BR, 6 mm BR i .308 Win. Svi ovi kalibri imaju zatvarač dizajniran da bravi putem tri prednja braveća brega.
Puška se puni pojedinačno, metak po metak, i ima okidanje „iz snova“. Potpuno podesiva obarača može da se podesi i da opali na „dašak vetra“. Hod ručice zatvarača uvis i napred-nazad je kratak, gladak i bešuman. Izbacivanje čaura i metka iz ležišta slično je konstrukciji snajperske puške SAKO TRG. Teška sportska cev, od nerđajućeg čelika, duga je 610 mm.


Kundak je priča za sebe. Kuper veliku pažnju poklanja izboru orahovine za njih. Deo orahovine nabavlja u Francuskoj, i te kundake naziva „AAA French walnut“; zatim, nudi opciju „AAA Select claro walnut upgrade“ i „Exibition claro walnut“. Ovi divni primerci će zadovoljiti svačiji ukus, a nama se najviše dopao ovaj poslednji, jer ima nepravilno nagomilane lučne godove, koji ukazuju da je taj deo izvađen iz podzemne žile orahovog stabla.
Testirani Model 22 imao je sa svake strane po tri horizontalna otvora („škrge“), čija je namena poboljšano opstrujavanje vazduha oko cevi, tj. njeno bolje hlađenje.
Teška „bull“ cev nema mehaničke nišane, tako da Kuper izrađuje čvrstu čeličnu montažu za optički nišan.
Nakon kratkog opisa puške Cooper Firearms of Montana Model 22, vratimo se Čarlsu Pitiju, novinaru „Guns Magazina“, kojega smo pomenuli u uvodu ovog teksta.
Šta je Čarli uradio? Naručio je pušku M22 kalibra .22-250 kod Kupera, čekao skoro godinu dana i, kada je puška stigla, prvo ju je opremio izvrsnom optikom Zeiss 6-20X i montažom „Talley“. Za one koji pažljivije studiraju fotografije u „Kalibru“; da kažemo da je Čarli levoruk, i za njega je Kuper izradio levoruki mehanizam, što se vidi na fotografijama.
Pazite sada na ovu „razradu“ cevi! Prvih deset metaka je iskusni Čarls Piti pucao i, nakon svakog ispaljenog metka, detaljno je čistio cev. Kod sledećih deset metaka, cev je čistio posle svakog drugog hica. Na kraju, kod dvadeset narednih hitaca, cev je čišćena posle svakog petog ispaljenog metka. Tek tada je cev bila spremna za test. Kako ono mi razrađujemo cev kod naših novih lovačkih karabina? Sigurno ne ovako.
Zatim je pripremljen uređaj „benč rest“ i municija sa jedanaest različitih tipova zrna i šest različitih tipova baruta. Zrna su bila Nosler, Hormady, Speer, Barnes, Berger i Sierra, mase od 40, 50, 52 i 55 grejna (1 grs = 0,0648 g). Korišćeni su sledeći tipovi baruta: Alliant Reloader 15, Norma 203 B, Ramshot tac, Hodgdon H-380 i Varget, dok je šesti barut bio finski Vihtavuori N-140. Isključivo su korišćene CCI kapisle.
Lepi dani i puno posla. Ispucao je naš kolega Čarli 835 metaka, 167 serija po pet metaka, na daljini od 91,44 mm – 100 jardi. Kada je sve bilo završeno, dobio je zapanjujuće rezultate. Najbolje tri grupe bile su daleko uže od preciznosti, koju je Den Kuper garantovao kupcima.
„Pobednička kombinacija“ je Reloader 15, sa Sierom 55 i krugom od 5 pogodaka prečnika 7,1 mm. Slede Hodgon, Varget, i Hornady 40 sa prečnikom 7,5 mm i Norma sa 50-grejnskim Noslerom, uz prečnik 8,2 mm. Zaista, fascinantni rezultati.
V. MITROVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još