Sphinx AT-380

Uprkos mnogim tvrdnjama da će u 21. veku subcompact verzije najpopularnijih pištolja IV generacije potpuno potisnuti male konkurente, na tržištu se sve više traže lagani džepni modeli u kalibru 9×17. Upravo je popularna „kratka devetka“ – metak koji iznova budi interesovanje, ne više kao oficijelni kalibar snaga reda i bezbednosti, već u nužnoj odbrani civila – ali i kao skriveno oružje neuniformisanog kadra. I dok je među običnim svetom na Zapadu i dalje velika potražnja za jeftinim istočnoevropskim pištoljima tih karakteristika, platežno sposobnija klijentela i specijalizovane službe, traže nešto novije i tehnički savršenije…

Pištolj je doslovno džepnog formata, a ima povećan kapacitet u dovoljnom kalibru za samoodbranu

Baš na tu grupaciju je ciljala renomirana švajcarska kompanija „Sphinx Engineering“, poznata po svojim rafiniranim velikim pištoljima serije AT-2000, koji su usavršena varijanta legendarnog češkog pištolja CZ75. Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina 20. veka, u ovoj firmi je razvijen koncept pištolja koji je ukupnim dimenzijama približan neprolaznom Waltheru PPK, ali sa dvostrukim kapacitetom okvira i obostranim komandama. Kako su pištolji AT-2000 stekli svetsku slavu, zbog ekstremno kvalitetnog primenjenog materijala i izuzetno precizne izrade, sa najmanjim mogućim međusobnim tolerancijama delova – i novo oružje je moralo da bude dostojno tog renomea. Zato je i Sphinx AT-380 kompletno urađen od probranog čelika najviših performansi, što je rezultiralo pištoljem koji je u startu predodređen na dugovečnost i izuzetnu izdržljivost.

Vizuelno posmatrano, u pitanju je jedan od najlepših džepnih pištolja novije generacije

Konstruktorski tim je očigledno želeo da u novom produktu objedini sve kvalitete kojim su se odlikovali konkurentski, uspešni pištolji sličnih gabarita i koncepta, pa je AT-380 osmišljen kao pištolj DAO sistema okidanja, sa obostranim komandama automatske kočnice udarne igle, koje na prvi pogled deluju kao dekoker. Zanimljivo je da je kod ovog pištolja, „Sphinx“ pravio nekoliko izmena u serijama koje su bile predviđene za izvoz u SAD, jer su ti primerci imali polugu opisane kočnice i obeleženi sufiksom „M“, a modeli prodavani u evropskim specijalizovanim radnjama bili su jednostavniji – klasični DAO. Prvobitno su pištolji AT-380 opremljeni okvirima koji su primali 11 metaka 9×17, ali je upravo zbog američkog tržišta i njihovih ograničavajućih propisa, to kasnije svedeno na metak manje. Opciono su nuđeni i produženi okviri koji su primali 15 metaka, ali je to kod ovako malog pištolja krajnje bespredmetno, jer je i deset metaka dvostruko veći kapacitet od onog koji su imali kompaktni revolveri, osamdesetih godina 20. veka neprikosnoveni s one strane Atlantika.

Ergonomija Sphinx 380 je izvanredna za tako mali format, a sve komande su lako dostupne i dobro profilisane

Dizajniran da u prvoj meri zadovolji pripadnike policijskih i agencija za obezbeđenje, Sphinx AT-380 je predstavljao izuzetno bezbedno i vrlo precizno oružje malih gabarita, ali i te kako solidne vatrene moći. I pored okvira povećanog kapaciteta, sjajno profilisan rukohvat je omogućavao da pištoljem lagodno manipulišu korisnici različitih dimenzija šake, a obostrane komande i jasni pregledni borbeni nišani su omogućavali neuporedivo lakše angažovanje metne situacije u odnosu na konkurenciju. Cev dužine 85 mm je više nego dovoljna za primenjeni metak, a njena brižljiva obrada je rezultirala odličnim pogocima na distancama za koje je AT-380 i predviđen.
Rasklapanje na osnovne delove je jednostavno, kombinacija uobičajenih rešenja: posle provere ispražnjenosti ležišta metka u cevi, od pištolja se odvoji okvir, navlaka povuče oko 2 cm unazad, pritisne dugme poluge za rasklapanje pozicionirano sa desne strane rama i sa leve strane izvuče kompletna poluga van sklopa. Potom se navlaka pomera unazad, kao na sistemu PP/PPK, odiže i razdvaja od rama. Sa fiksne cevi, radi čišćenja moguće je ukloniti još povratnu oprugu i to bi bilo sve. Kako ovaj pištolj ima pravo obilje sitnih delova, ne preporučuje se dalje rasklapanje (posebno ne mehanizma).

Sphinx 380 je sličnog kapaciteta okvira kao i Beretta 84, ali znatno manjih dimenzija

Jedini rival koji je objedinjavao sva navedena kvalitativna svojstva, bio je italijanski Beretta Model 84, koji je u istom kalibru imao veliki kapacitet okvira, dobro raspoređene komande, ali i prilično veće ukupne mere. Objektivno, oba pištolja su pravi dragulji, s tim što Sphinx nije dotakao ni delić slave i prodaje Berette 84, zbog prilične razlike u ceni, bar u trenutku kada se pojavio u prodaji. Švajcarski pištolji su uvek bili prilično skupi, a racionalno razmišljanje potencijalnih kupaca je ukazivalo, da enormna svota može da se odvoji za neko vanserijsko oružje punog formata – ali ne i za džepno pištoljče, bez obzira o kakvom kvalitetu je reč. To je bio osnovni razlog što je ovaj, vizuelno dopadljivi i karakteristikama skoro savršen pištolj, u startu predodređen za slabiju potražnju. Istina, oni koji su dolazili u kontakt s njim doslovno su ostajali bez daha, na prvi pogled, jer je kombinacija rama od nerđajućeg čelika i parkerizovane navlake, rezultirala jednim od najlepših dual tone oružja. Takođe, postoji jedinstveni osećaj kada uzmete čelični pištolj u ruke, jer aluminijumski ili polimerski ram (ponajviše kod starijih strelaca) i pored decenijske upotrebe ne pružaju „onaj“ karakteristični utisak. Masom od 710 g, Sphinx AT-380 i pored džepnih dimenzija, odaje utisak pravog oružja, a ne nekakve „igračke“.

Iako smo ga nahvalili – ovaj pištolj nije zabeležio praktično nikakav tržišni uspeh. Naveli smo visoku cenu (100-150 dolara više od konkurentskih), kao primarni razlog, ali treba dodati i da se AT-380 pojavio u vreme kada je Severnom Amerikom još uvek vladao revolver, tek ponegde ustupajući prostor DA pištoljima povećanog kapaciteta. Kada je devedesetih godina 20. veka usledio „bum“ pištolja IV generacije, iz ogromnih magacina zemalja bivšeg Varšavskog pakta krenula je prava lavina jeftinog službenog oružja, koje se odlično prodavalo po SAD i Kanadi. Mesta za zapadnoevropske pištolje džepnih dimenzija jednostavno nije bilo, pa su bankrotirale brojne fabrike koje su ih imale u proizvodnom asortimanu.
Američke kolege su nedavno pravile opsežan test malih pištolja u kalibru 9×17, isprobavajući uporedo Walther PP i PPK/S, SIG Sauer P230/232, Beretta Model 84 i 81 i češki ČZ82 sa „junakom“ naše priče. Prema njihovim ocenama i testiranju sa više tipova municije različitih konstrukcija zrna i polaznih brzina, Sphinx AT-380 je po svim korisnim parametrima bio u najmanju ruku ravnopravan, a po nekim karakteristikama je i prevazišao konkurente. Npr. njegov oblik i ergonomija su ocenjeni kao najprimereniji tipskim prilikama munjevitog potezanja skrivenog oružja iz džepa i jednoručnoj upotrebi, u stresnim situacijama neposredne nužne odbrane. Sem toga, AT-380 je usled precizno pozicioniranog težišta imao minimalno pomeranje pri okidanju i najbolje ocenjen sistem nišana. Ipak, širim krugovima ljubitelja oružja on je ostao skoro nepoznat, jer nekada i stotinak dolara razlike u ceni – može da zapečati sudbinu izvrsnog oružja.
S obzirom da je nova moda iznedrila zanimljive pištoljčiće sličnih karakteristika, poput Boberga XR9, Rugera LCP i SIG Sauera P380, za očekivati je da džepna oružja dožive još jednu mladost, pa možda i najmanji Sphinx…
M. MILANOVIĆ

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još