Superiorna sečiva
Tog 13. februara, sada vec 2006. umro je William F. Moran, koga je nožarska zajednica u SAD jednostavno zvala Old Bill. Rođen je 1925. na porodičnom imanju u blizini gradića Lime Kiln, u državi Merilend. Još kao dečak na očevoj farmi počeo je sa kovanjem noževa, a za materijal koristio je „otpisane“ poljoprivredne alatke. U tinejdžerskim godinama, već je prerastao lokalni nivo i postao poznat po noževima, koji su izuzetno dugo zadržavali oštrinu. Bil se dugo dvoumio između posla farmera i izrade noževa. Posle Drugog svetskog rata, od starog silosa napravio je radionicu i konačno 1958. počeo da prima porudžbine. Već 1960. na njegove noževe čekalo se četiri godine, a 1972, rok je bio neverovatnih devet godina! Prirodno, cena njegovih noževa dosegla je „stratosferu“.
Za ovo postoje i te kako valjani razlozi. Bil Moran, predstavlja jednog od nekolicine kastom proizvođača, koji su bili u poslu, pre nastajanja novog hobija: kolekcionarstva noževa. Moran je znatno doprineo popularizaciji ovog zanata. Intenzivno je sarađivao sa pionirima novinarstva na ovom polju, a koosnivač je „American Bladesmith Society“ (Američko udruženje nožara) 1976, gde je predsedavao 15 godina. U kasnijem periodu, mnogo vremena posvetio je obučavanju mlađih generacija, prvenstveno u kovanju, koje je smatrao esencijalnim za dobar nož. Uvek je naglašavao kvalitet kao ideju-vodilju, u procesu stvaranja noža. Dok većina nožara radi u sve popularnijem nerđajućem čeliku, koristeći metod brušenja materijala do željenog oblika, Stari Bil svoje noževe oblikovao je ručnim kovanjem, isključivo od visoko-karbonskih čelika. Za superiornost svojih sečiva može da zahvali konveksnoj oštrici (koja se u SAD po njemu naziva Moran Edge), a na kraju dolazi besprekorno poliranje kao ogledalo. Danas njegove noževe prodaju velike aukcijske kuće, po vrtoglavim cenama. Normalno, onaj ko nabavi Moranov nož, ima ne samo kvalitetan i upotrebljiv umetnički predmet, već i deo nožarske istorije. Bil Moran je za života izdao samo četiri kataloga. Prvi se pojavio u sezoni 1959-1960. i nudio je 21 nož, od kojih četiri kuhinjska i 14 lovačkih. Osim sopstvenih rešenja, oslanjao se na tradiciju i vekovno iskustvo, koji su iskristalisali odredjene tipove sečiva za specifične namene. Veliki uticaj na njega imala su orijentalna sečiva.
Persijski Kenšar. Svojevremeno, Bil je napravio seriju noževa koje je nazvao Persijski Kenšar (verzija tradicionalnog handžara). Imaju prekrasno zakrivljenu, dvoseklu oštricu dugu 8 inča, napravljenu od višeslojnog, damask čelika. Bil Moran prvi je „oživeo“ izradu noževa od damask čelika početkom 1972. i svoje znanje na tom polju nesebično je delio sa kolegama. Pored damask oštrice, njegov „persijanac“ ima dršku i kanije tradicionalnog oblika, izrađene od probranog javorovog drveta, ukrašene ukivanjem srebrne žice. Kopije ovog noža danas prodaje „A.G. Russel“, po ceni od oko 600 dolara. Originalni primerci, u stanju prosečne očuvanosti, menjaju vlasnika za 5.000 dolara ili više.
AKI. Još jedan damask nož je dvoseklica AKI, sa sečivom od 5 inča i izrezbarenom drškom od slonovače. Ovaj nož pobedio je na „Knife Show“ 1973. u kategoriji izložbenog – umetničkog noža. Ovo umetničko delo prodato je anonimnom kolekcionaru za sumu od 20.000 dolara.
#1. Sledeći nož prodat je po istoj ceni: nema ime, jednostavno je obeležen brojem #1. Ima 7 inča dugo, ravno brušeno, zakrivljeno sečivo i dršku od slonovače, sa ukrasnim završecima (tzv. bolsterima) od srebra. Drška i bolsteri oblikovani su brušenjem i dobijena je ukusna, neupadljiva šara. Istinska umetnost iz starog silosa kod Lime Kilna. Kao i svi Moran noževi, ovo je i te kako upotrebljivo sečivo. Zbog toga je ovaj model poslužio kao uzor za nekoliko ozbiljnih proizvođača, koji su njegove „klonove“ uvrstili u svoju ponudu. Verovatno je najpoznatiji model Custom Kalinga, od firme „Buck“.
Rio Grande. Na polju tradicionalnih, američkih tzv. „bowie“ noževa, najzapaženiji model je Rio Grande. Ovaj teški i veliki nož sa spear-point vrhom ima 7 inča dugu ravno brušenu, vrlo široku oštricu. Jednostavan štitnik izrađen je od mesinga, a drška je od dve drvene pločice. Stari Bil nije voleo mikartu i slične moderne materijale. Rio Grande može da posluži kao efikasno oružje, a njegov simetrično pozicioniran vrh doprinosi preciznosti, pri zadavanju ubodnih udaraca. Ipak, zamišljen je da bude veliki, radni, kamp-nož, kojim možete da raskrčite mesto za šator, pripremite kočiće ili ražanj i uredite krupnu životinju, ako ste imali lovačku sreću. Zbog velikog interesovanja za ovaj nož, firma „Blackjack“ u dogovoru sa Moranom izbacila je seriju od 600 komada Rio Grande Bowie sa inč dužim sečivom od nerđajućeg čelika i drškama od materijala po izboru: kost, drvo, mikarta… Iako se očekivalo da će ovaj nož pomračiti slavu „Cold Steel“ modela Trail Master, to se nije dogodilo. Serijska proizvodnja nije mogla da pruži ni približan kvalitet originalnim Moranovim sečivima. Na primer, oštrica je brušena plitko-konkavno, a ne ravno, kao na originalu. Svejedno, danas je i Blackjack Rio Grande kolekcionarska vrednost.
Sa američkim angažovanjem u Vijetnamskom sukobu, od boraca sa terena stizali su učestali zahtevi za adekvatnim i kvalitetnim borbenim nožem. Mnoge, male radionice videle su u tome svoju šansu, pa su pored čuvenog Ka-Bara iz vijetnamske džungle oreol slave poneli i Ek-Commando, Randall, SOG i mnogi drugi… Čak i danas, reklamiraju se ponosno navodeći podatke, da su njihovi noževi „radili posao“ u rukama elitnih, specijalnih jedinica. U šarolikoj skupini kojekakvih komandosa iz tog perioda, široj javnosti skoro je promakla formacija poznata po nezvaničnom i ironičnom nadimku Tunelski pacovi. Ovi ljudi vodili su svoje opskurne bitke u mračnom i zagušljivom lavirintu tunela koje je Viet-Kong iskopao ispod džungle, pa sve do predgrađa Sajgona, u ukupnoj dužini od preko 1000 km. Tunelski pacovi jesu specijalna formacija, ali nisu bili opterećeni time da u svom sastavu imaju padobrance, ronioce, snajperiste, eksperte sposobne da navode avijaciju itd. Uzimali su ljude po jednostavnom kriterijumu: pametni, snalažljivi individualci, vični bliskoj borbi. Zato su izgradili reputaciju nenadmašnih u sukobu čovek na čoveka. Pored kratkih sačmara i snažnih pištolja (revolvera), najcenjeniji alat za njihov jezivi posao bio je dobar borbeni nož. A jedan nož je i među njima postao statusni simbol.
Zove se ST-23 Fighting Knife. Iza ove nemaštovite oznake, krije se jedan od najtraženijih modela Bila Morana. Sečivo od 203 mm, široko skoro 50 mm, na prvi pogled podseća na „bowie“ noževe, ali ovaj model je u „krvnom srodstvu“ sa noževima koje su Presijanci koristili vekovima ranije. Izrađen od kvalitetnog karbonskog čelika, debelog celih 6,35 mm, konveksno naoštren i blago zakrivljen, predstavlja veoma efikasno oružje, naročito na ograničenom prostoru (tuneli koje su kopali Vijetnamci bili su većim delom 1×1 m u preseku). Sa gornje strane sečiva je veoma duga i zakrivljena, lažna oštrica, koja kod ovako teškog noža može u zamahu da prelomi i prilično debelu kost. Drška od drveta ima neobičan „grbav“ izgled, koji veoma dobro leži u šaci i omogućava pravilnu orijentaciju sečiva u svakom trenutku. Ovaj dizajn drške iskoristio je Jim Hammond na svom čuvenom nožu Flesheater (mesožder). Štitnik i izdužena pločica na kraju drške su od mesinga, a postavljeni pod uglom u odnosu na uzdužnu osu noža. Tako smanjuju mogućnost da nož ispadne (ili bude izbijen) iz ruke, istovremeno delimično štite prste sa prednje strane. S obzirom na prirodu zadatka pri kojima su korišćeni, solidan broj ST-23 rđa negde u Vijetnamu, par metara ispod džungle. Oni koji su vraćeni u SAD prodaju se za vrlo ozbiljne sume. Primerak sa fotografije na aukciji je imao početnu cenu od 10.000 dolara.
Bil Moran je svojevremeno dopustio korišćenje svog imena kompaniji „Spyderco“, naravno uz pristojnu nadoknadu. Tako su nastale dve verzije Spyderco-Moran noža. Oba noža imaju 99 mm dugu oštricu od čelika VG-10 debelog 3 mm. Konveksno su naoštreni i dobro ispolirani. Ukupna dužina noževa je 205 mm, sa masom od 84 g. Plastične drške imaju kratonske umetke, koji sprečavaju klizanje i veoma su udobne. Uz svaki nož dolazi i kydex futrola sa „tech-lock“ kopčanjem. Idealna veličina i mala masa uz kvalitetan materijal i solidnu izradu, omogućavaju da ovi noževi nađu primenu i kod kuće u kuhinji, ali i divljini tokom lova ili na kampovanju. Prema afinitetu nudi se izvijena tzv. „upswept“ oštrica i blago oboren „drop-point“ vrh. Oba noža sigurno vrede i više od 87 dolara, što je cena po kojoj se prodaju. Preporučujemo.
Odlaskom sa životne scene čoveka koji je 1986. zaslužio svoje mesto u „Knifemakers Hall of Fame“ (Dvorana slavnih nožara), Stari Bil postao je legenda. A Vikinzi su verovali da svi kovači oružja u Valhali sede sa Odinom i piju medovinu…
D. ŠAPONJIĆ
