Fikcija na velikom platnu

Uticaj filmova i igranih serija s ratnom, kriminalističkom ili akcionom tematikom u velikoj meri je doprineo stvaranju ogromne populacije zaljubljenika u vatreno oružje, koja je s njim najčešće imala kontakt jedino u svojstvu konzumenta “pokretnih slika”. Već skoro ceo vek, određeni primerci unose zabunu međ tom populacijom, te nam se periodično javljaju čitaoci s pitanjima gde i na koji način mogu da nabave specifičan model koji su videli u rukama filmskih zvezda.

Kristof Valc sa lanim pištoljem nalik Desert Eagle, dve navlake i cevi na zajedničkom ramu, koji se može videti u filmu The Green Hornet

Dva najnovija takva slučaja su nas podstakla da u ovom prestavimo neka osobena “holivudska oružja”. Postavljeno nam je pitanje da li u slobodnoj prodaji može da se pronađe verzija pištolja Desert Eagle sa dve navlake i cevi na zajedničkom ramu, koji može da se vidi u filmu “The Green Hornet” iz 2011. godine. Naravno, u realnosti takvo oružje ne postoji, jer je sa stanovištva upotrebne vrednosti besmislen koncept, iako je svojevremeno Arsenal Firearms AF2011-A1 izazvao pažnju svojim pristupom “uparenih” pištolja sistema 1911. Ali, to je bilo funkcionalno oružje dok naprava iz pomenutog filma predstavlja samo nadogradnju dva komada materijala obrađenih da formom nalikuju navlakama pištolja Desert Eagle. Pažljivijim zagledanjem kadrova u kojima ga koristi glavni negativac filma u izvođenju Kristofa Valca, uviđa se kako osnovu na opisanu modifikaciju predstavlja ram sa rukohvatom pištolja zasnovanog na modelu Bereta 92, dok gornji dvocevni sklop ima jedinu svrhu da izgleda atraktivno.

Ovo je bio povod da se podsetimo jednog nešto starijeg akcionog filma, čiji naslov takođe asocira na opasnu životinjicu jarke boje. Kao i u “Zelenom stršljenu”, dvocevno oružje navodno zastrašujućih svojstava, impresioniralo je publiku kada se pojavilo ostvarenje “Cveni škorpion” 1989. godine. Samog filma se retko ko uopšte i seća, ali još se analizira krajnje neobična automatska puška kojom je Dolf Lundgren “razgonio protivnike na buljuke”. Bili smo u prilici da čujemo i pročitamo kako je to sovjetska eksperimentalna jurišna puška AO63, što ne odgovara istini i činjeničnom stanju. Zaista je postojao prototip automatskog oružja nazvanog “Avtomat AO-63” koji je 1984. godine ponuđen oružanim snagama SSSR za testiranje u sklopu programa potencijalne zamene AK74. Sovjetski vojni vrh je na osnovu iskustava iz angažovanja u Avganistanu imao niz zamerki na efikasnost oružja u službenom kalibru 5,45×39 mm i od domaće oružarske industrije je zatražen predlog unapređenja karakteristika formacijskog streljačkog naoružanja, pa su konstruktori predložili nešto iracionalno u vidu uparenog Kalašnjikov koncepta sa teoretskom brzinom paljbe od čak šest hiljada metaka u minutu. Budući da je testiranje pokazalo svu nesvrsihodnost ovakve nakaze, koja jedino brže bljuje identičnu jednako diskutabilnu municiju, ideja je odbačena u korist programa Abakan, koji se ništa bolje nije pokazao u praksi. No, AO63 je bilo oružje sa horizontalno postavljenim cevima i sklopovima mehanizma koji koriste jedan okvir velikog kapaciteta, dok je za potrebe pomenutog filma ekipa oružarskih rekvizitera sačinila nešto sasvim drugačije. Iskoristivši dostupne delove puške FAL i južnoafričkog puškomitraljeza Vektor SS77, pridodate su vertikalno pozicionirane cevi, dok je doprema municije navodno bila iz tanjirastog doboša sa mitraljeza Lewis za gornju, te provizornog okvira za donju cev. U scenama je delovalo prilično zadivljujuće, ali u stvarnosti su slične stvari bez svrhe i smisla.

Naredno filmsko oružje oko koga su naši čitaoci zatražili pojašnjenje i analizu je revolver nazvan “Dobri Samarićanin” koji se može videti u serijalu “Hellboy”. Interesovalo ih je da li se radi o prepravci starijeg britanskog modela Webley, kao da li bi zaista taj sistem mogao da posluži kao osnova za moćniju napravu jačeg kalibra i svojstava? Kompletna storija o “Dečaku iz Pakla” je u domenu naučne fantastike, te tako treba tretirati i njegovo oružje kalibra 22 mm sa dobošem od četiri komore u koje može da se smesti municija sa projektilima (Made them myself), koji sadrže svetu vodicu, bosiljak, opiljke srebra i belog hrasta, a delovi revolvera su sačinjeni od materijala koji su fatalni za demone. Korice rukohvata su od krsta Hristovog stradanja, dok su metalni delovi od crkvenih zvona, raspeća ostalih blagoslovenih predmeta. Pomnom analizom, uviđa se kako je za potrebe snimanja napravljen rekvizit koji samo vizuelnom formom podseća na Webley Mark VI u kalibru .455, iako niti jedan deo nije identičan.
U tom smislu, podsetili smo se i remek dela SF žanra “Blade Runner” u kome Harison Ford koristi neobično futurističko oružje nazvano LAPD 2019 Blaster, a za namene snimanja su upotrebljeni delovi lovačkog karabina Steyr Mannlicher Model SL i revolvera Charter Arms Bulldog. Iole upućeni gledalac mogao je da zaključi kako kombinovanje obrtnočepnog zatvarača i okidačkog mehanizma sa dva obarača nema nikakvih dodirnih tačaka s upotrebljivim oružjem. Pogotovo što je cev pozicionirana u sredini, odnosno ispod zatvarača i iznad magacina, tako da bi snabdevanje municijom bilo teoretski i tehnički nemoguće. Isti glumac je pobrao simpatije publike i u fikciji “Star Wars”, koristeći modifikovani prastari Mauser C96 u formi laserskog pištolja pod nazivom “BlasTech DL-44 heavy blaster pistol”. Za filmove tog serijala korišćeno je pretežno starije pešadijsko streljačko naoružanje poput automata Sterling, mitraljeza MG34 i Lewis, kao i pušaka SMLE i STG44 iz Drugog svetskog rata, naravno izmenjeno, kako bi delovalo kao futurističke kreacije.

Tokom višedecenijskog druženja sa ovdašnjim filmskim oružarima velikog iskustva, Nikolom Milivojevićem i Draganom Vasiljevićem, bili smo u mogućnosti da uvidimo do koje mere mašta i veština rekvizitera mogu u scenama na celuloidnoj traci da načine prave čarolije. No, uvek se to moralo prihvatati kao imaginacija, za šta je najbolji primer film nastao u završnoj fazi Hladnog rata i blokovske podele, već mitsko “Crveno usijanje”. S obzirom na to da je tematika bila okarakterisana kao zabavni sadržaj, snimateljska i i produkcijska ekipa nije mogla da se osloni na značajnu logističko-tehničku pomoć vladinih institucija, kao što je obično slučaj kada su u pitanju filmovi s vojno-istorijskim značajem. Sovjetski agent Ivan Danko u tumačenju Arnolda Švarcenegera, po scenariju je trebalo da verbalno upoređuje karakteristike službenog kratkocevnog oružja čuvara reda SSSR i SAD, sa svojim nevoljnim američkim partnerom koga je glumio Džejms Beluši. Kada je čikaški policajac pokazao svoj moćni revolver S&W kalibra .44 Magnum, ponositi sovjetski kolega je parirao pištoljem Podbyrin 9,2 mm, za koji je naveo kako je reč o najsnažnijem modelu u svetu. Budući da je tadašnji zvanični pištolj SSSR, Makarov, po dimenzijama bio ne naročito upečatljiv, jedino oružje koje bi odgovaralo stasu aktera i potrebi da se prikaže neki gabaritni primerak nastao iza “Gvozdene zavese” mogao je da bude automatski pištolj Stečkin. Verovatno su u SAD i na Zapadu mogli da pronađu i to oružje, ali filmska ekipa se opredelila da prepravi Desert Eagle u formu imaginarnog pištolja Podbirin. U istom filmu kriminalac Viktor koristi svojevrsni džepni top nastao preradom dvocevnog derindžera BTJ DA38 u jednometni, ogromnog kalibra, takođe samo kako bi zadivilo gledaoce.

Kako su pištolji Desert Eagle u većem broju filmova i serija bili korišćeni od strane glumica tananije telesne konstitucije koje jedva da teže pedeset kilograma, bilo je dosta polemika da li one u kadrovima koriste prave modele ili replike izrađene od lakih legura. Recimo, u filmu Nikita francuska diva An Parijo zaista koristi pomenuti model prerađen na manevarsku municiju. S druge strane, Pamela Anderson je u scenama “Barbwire” otvarala paljbu iz čak dva moćna izraelska pištolja iste marke. Bez sumnje je moguće, samo je neophodna odlučnost i dosta vežbe.
Naravno, česte su greške i nedoslednosti kinematografskih oružara ili režisera kada u kadrovima koriste neko oružje koje i samo deluje atraktivno. Više puta smo ukazivali na to u ranijim tekstovima, ali i dalje mnoštvo zaljubljenika odbija da prihvati činjenicu kako određeni modeli oružja u stvarnosti nemaju karakteristike koje su prikazane na filmu.

Obrazložićemo na primeru takođe francuskog “Leon profesionalac”, gde policija u hodnik stambene zgrade postavlja mitraljez AA52 na postolju sa umetnutim redenikom, a potom bočno u odnosu na cev montira tromblonsku minu, što u realnosti predstavlja neupotrebljiv nonsens. Neuporedivo ozbiljniji problem s kojim se suočavaju ovdašnji filmski oružari je nedostatak ili potpuno nepostojanje autentičnog vojnog oružja za serije ili filmove sa ratnom tematikom, što je pojava o kojoj ćemo podrobnije pisati u nekom od narednih izdanja. Radujemo se svakom kvalitetnom ostvarenju gde se pojavljuje i koristi oružje, ali moramo razdvojiti šta od svega toga zaista postoji.
Milan Milanović